Narodno blagostanje

30. октобар 1937. НАРОДНО далозних афера у Немачкој, затим се повукао у Холандију и одатле пружио пипке у Белгију. Из новина се види, да је у парламенту интерпелисана влада због тога, што су Бармату дане уредне исправе па је побегао из земље.

2) Оптужују се гувернер и вицегувернери банке, међу којима је био и Ван Зеланд, да су поделили неколико стотина хиљада франака које им не припадају. Наиме, плата петога директора који је одступио одобравана је једном специјалном рачуну и једнога дана подељена између гувернера и три вице гувернера. — Радило је четворо а наплаћивало се за петоро, како је узвикнуо на збору један од акционара. Даље се тврди да је та сума подељена на један начин, који представља фалсификат: није унесена у записник који контролише управни одбор. Чак нису забележена ни имена оних који су ту суму подигли. Један део те суме, сто хиљада франака, примио је на пример барон Ханкар и издао признаницу као да је он ту суму примио не помињући нигде Ван Зеланда, коме је сума исплаћена. Дегрел имау рукама препис те признанице, која гласи:

„100.000 франака примљених по исплатном налогу од 12 јуна 1984 године, по којој је благајник банке овлаштен да исплати 100.000 франака директору Ханкару на терет рачуна награда. Употреба позната". Затим долази потпис: Ф. Ханкар.

3) Тврди се да на све ове суме, које су примили гувернер и вице-гувернери на име учешћа у платама директора који не постоји, није плаћена никакова пореза. На збору је казано гувернеру, да

БЛАГОСТАЊЕ Страна 697

су он и Ван Зеланд починили пореску утају и да их чикају на тужбу.

4) Тврди се да је постојао у банци диспозициони фонд чије трошење није такође јасно исказано у документима, а који је био углавном употребљаван за публицитет, тамо где је то гувернерима било пријатно. Ни ови издаци нису уношени у записник ради увида од стране управног одбора (односно извршног комитета).

5) Тврди се даље да су гувернери исплаћивали државним комесарима при банци много веће суме но што им то припада. То претставља једну врсту корупције.

6) Тврди се да је плата вишег секретара а доцнијег директора Махиеа две године исплаћивана, али не њему већ у један фонд о коме се још ништа не зна. Интересантно је да је Дегрел казао на збору да је цела ствар откривена од једног чиновника, Пирсула и да он чика гувернера, да овога уклони из банке.

Ван Зеланд је изјавио да даје оставку само због тога, што жели слободно и без икакових 06зира од своје стране и без икакових обзира од стране суда да се сам појави на суду. Али се он неће више враћати у политику.

Претерано је писање француских листова да повлачење Ван Зеланда отежава међународну ситуацију; ни политички живот Белгије неће због тога да трпи. Ван Зеланд напушта поље које није за њега и враћа се послу, за који је спреман.

ИМ свакако са богатим и скупо плаћеним искуством.

аат=в

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

Dok je postojao zlatni blok mogla se uočiti razlika u razvitku privrede zemalja koje su mu pripadale prema onima koje su izvršile devalvaciiu. Ove pcslednje imale su snažan polet. Čehoslovačka је izvršila devalvaciju, pa ipak se njena privreda slabo oporavliala. Do polovine 1936, u toku od dve i po godine, indeks proizvodnje popeo se sa 60 na 77%. (1999 = 100). Razlog ovakvom stanju treba tražiti u samoj devalvaciji, koja nije bila potpuna i u stanju svetskog tržišta. Ovo poslednje kočilo je razvoj privrede svih zemalja. Čehoslovačka je to relativno teže osećala zato što se njena konjunktura mogla razviti na industrijskom izvozu, a taj je bio u zastoju. Za razvoi unutarnje konjunkture, pri kojoj bi industrija mogla da plasira svoje proizvode na domaćem tržištu, čehoslovačka nacionalna privreda nije dovoljno razvijena i nema dovoljnog obima. Zato čehosloyvački polet i započinje tek pred kraj 1936 s povećanim izvozom i sa novom devalvacijom krune. Indeks proizvodnje popeo se u maju na 101,2. Broj zaposlenih u prvoj polovini 1937 povećao se za 8364,000, a broj nezaposlenih smanjio se u avgustu na 233,168, i za polovinu je manji nego godinu dana ranije. Unutarnji transport dobara po obimu povećao se u julu 1981, prema julu 1936 za 20%, a izvozni za 45,3 %. U prvoi polovini 1937 povećao se izvoz za 2 milijarde prema istom periodu 1936 (5481 i 3489). Uvoz se povećao nešto slabije, sa 3484 na 5306.

Ove promene u uvozu i izvozu imaju još veći značaj kad se uoče i promene u pravcu spoljne trgovine. ČehoSlovačka vrši razmenu na bazi kliringa s balkanskim zemlja-

Čehoslovačka koniunktura

ma i s Nemačkom. Izyoz u ove zemlje povećao se za prvih sedam meseci 1937 prema godinu dana ranije sa 1,709,9 na 2,899,7 miliona Kč. Međutim, izvoz na tržište sa slobodnim deviznim prometom povećao se sa 2365,2 na 40921,0 miliona. Izvoz u zemlje bloka sterlinga i SAD povećao se sa 1215,7 na 2086,3 miliona. Izvoz železa i železnih proizvoda povećao se u tom periodu za dvostruko, iz čega sledi da je i čehoslovačka konjunktura dobila impuls s naoružanjem u svetu. I svi drugi artikli izvezeni su u daleko većim količinama, tako da je konjunktura dobila u širini. Izvoz je rasporeden na više zemalja i Veći je udeo onih koje plaćaju u devizama. Ovai uspeh mogla je čehoslovačka privreda da postigne tek posle druge devalvacije, jer je njena pozicija slabija od konkurentske, zato što geografski položaj Čehoslovačke doprinosi da troškovi transporta budu veći. Zato je i orijentacija izvoza na udaljena tržišta prilično nesigurna na duži rok. Sav transport preko mora VrIŠi se na stranim lađama, što silno tereti platežni bilans. Povećani izvoz doprineo je da oživi i investiciona delatnost, naročito poslednjih meseci. Unutrašnje tržište oživelo je s. tim, ali, kao i u mnogim drugim zemljama, neznatno za sredstva potrošnje. Obrt potrošačkih zadruga povećao se od januara do maja 1937 za 7,8%, prema 6,8% u istom periodu 19936. Indeks proizvodnje popeo se kao što smo videli daleko jače. Porez na luksuz doneo je samo 8,5%. više nego prošle godine, dok je 1936 prema prethodnoj godini doneo za 10,7% više. Nesrazmer u porastu potrošnje i opšteg oživljenja Drivređe vidi se i na porastu nacionalnog prihoda sa 50 milijardi Kč 1936 na 72 (po proceni) ove godine.