Narodno blagostanje

Страва 698

Služba stranih dugova zahteva velike iznose. Izvoz је bio aktivan 19835 za 609 miliona, a 3/4 toga trebalo je upotrebiti na kamatnu službu. Prošle godine aktiva trgovinskog bilansa pala je na 24 miliona, tako da је i platežni bilans bio jako pasivan. Pasiva se povećala posle devalvacije' krune, a pošto je ona izazvala i veću prodju stranih papira, smanjio se prihod od kapitala iz inostranstva. Razvoj konjunkture mogao se nesmetano produžiti uz ove promene tako što su upotrebljeni strani krediti. Kratkoročna potraživanja inostranstva povećala su se od 1 na 586 mil. od 1935 do kraja 1936. Ukupno zaduženje inostranstva iznosilo je koncem 1936 god. 9,2 milijardi Kč, a od toga na privatno zaduženje otpada 3037 mil. prema 2424 mil. 1935 god. Zaduživanje se neće morati produžiti u ovoj meri, ako se trgovinski bilans 1937 bude povoljno razvijao kao što je počeo. Tako bi se eventualno moglo ukinuti kontingentiranje uvoza sirovina, koje je zavedeno zato što je počeo bio prejak odliv zlata iz Narodne banke.

Dalji razvoj čehoslovačke konjunkture zavisi od izvoza i od proširenja investicione delatnosti u zemlji koju je već izazvao izvoz. Događaji u svetu pogodili su već u izvesnoj meri izVOZ i to je bio jedan od najvažnijih razloga za besističku tendenciju praške berze. Ako bi izvoz bio јасе роgođen, domaće naoružanje, koje je i dosad imalo velik udeo u čehoslovačkoj konjunkturi, ostalo bi kao njen glavni motor.

Светска аграрна производња, Географске и структурел- према подацима Друштва нане промене светске аграр- рода, од 1928 показује стане производње билност. Варијације између пасивне клевете појединих година у томе периоду крећу се између 1—1,5%. Ако се узме у сбзир да је у међувремену прираштај становништва у свету био 1.1%, онда значи да је аграрна производња, у поређењу са кретањем становништва, опала. Индекс светске аграрне производње (1925—1929 = 100) у периоду 1928—1936 варирао је између 103 и 106. Сасвим друкчија слика добија се када се посматра географска расподела производње. Ту се виде огромна померања: на једној страни велики пораст, на другој опадање. Производња је највише порасла у Оцеанији, према 1925 г. за 35%, а према 1929 за 23,3%. На другом месту долази Африка у којој је, у истом периоду, аграрна производња порасла за 28% односно 8,2%, Јужна Америка за 15,5% односно 13,1%, Европа, без Совјетске Русије, 16,/% односно 4,6% и Азија (без руске Азије) за 12,2% или 7,8%. Напротив, Северна Америка показује велики пад производње као последице двају фактора: ограничења засејане површине у 1938 и суше. Пре: ма 1925 у 1929 производња је подбацила за 14,1%.

Поред географских померања наступиле су велике промене: и у структури аграрне производње. Аграрна производња састављена је из три категорије: предмети исхране, сточна храна и сировине намењене индустријској преради. До 1929 производња све три категорије развијала се паралелно; од тада, међутим, наступиле су дивергенције. Производња предмета исхране била је константна, услед чега су расположиве количине на главу становника показивале тенденцију опадања. Сем тога, у овој категорији карактеристично је померање од биљних производа онима сточног порекла, Повећања, односно смањења производње ове категорије поклапају се потпуно са географским помеРрањима. У укупној аграрној производњи од 1929 до 1936 ови производи чине 61%. Главни разлог константности производње предмета исхране, нарочито оних биљвог порекла, лежи у порасту стокова, који је трајао од 1925 до

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Бр, 44

1983 г. Уколико је производња наредних година била дефицитарна вршило се попуњавање из стокова, који су концем 1936 били скоро ишчезли. Што се тиче географских померања у овој категорији производње она судошла као последица прогресивне изолације националних тржишта изазивајући, на другој страни, померања у међународној трговини односно контракцију и преоријентацију увоза (Отава, преференцијали итд.).

Производња пшенице, која у категорији предмета исхране игра главну улогу, показује следеће промене: 32сејана површина у периоду 1925—29 била је 95 мил. ха, 1930—34 г. 98, а у 1985 и 1936 пала је на 96 мил. ха. Производња у мил. тона кретала се овако; 1925/29 просечно 97, 1980/34 г. 99, 1936 г. 91. Према 190/34 у 1936 производња је опала у прекоморским земљама (Канада, С.А.Д., Аргентина и Аустралија) за 17%, док је у извозничким европским земљама порасла за 22,3, а у увозничким (1935). за 6,2%.

Производња меса у 1936 према 1930/34 (1925—29 = 100) повећала се овако: говеђег 12%, свињског 4%, овчИјег 10% или све три врсте просечно 8%. Код најважнијих сточарских производа, у истом периоду, имамо следећи пораст: млека 15%, бутера 31%, сира 19%, маргарина 5%.

Релативни значај сточне хране (кукуруз, раж и 306) у укупној аграрној производњи опао је са 10,2% у 1925 —>29 на 9,8% у 1930—34 односно 8,1% у 1936. Опадање производње дошло је као последица суше у С. А. Д. 1934 и 1936 биле су најгоре годне за С. А. Д. јер је производња сточне хране према 1925—29 била преполовљена. У осталим деловима света, напротив, производња показује тенденцију повећања, нарочито у Јужној Америци и Аустралији.

Највеће промене показује категорија аграрних сировина. Индекс њихове производње у 1986 био је 111 (1925—1929 = 100) према 101 у 1985, 95 у 1984, 101 у 1933, 95 у 1982 итд. М за ове производе до 1983 било је карактеристично повећавање стокова, који су последњих година, услед побољшања коњунктуре, бивали све више апсорбовани. Релативни значај ових производа у укупној аграрној производњи осетно је порастао. Према 1925 —-29 њихов просечни удео био је 28,3%, 1930—84 28,5%, 1986 31,0%. Према 1925—29 у 1936 највећи пораст производње забележила је Јужна Америка (34%), затим Африка (28%), Азија 15%, Оцеанија 9%. У Европи производња се повећала минимално, за 3%, у чему долазн до изражаја недовољност природних (теренских и климатских) и економских услова за преоријентацију ширег обима. Северна Америка, напротив, показује смањење производње за 15% што се углавном има приписати ограничењу засађене површине памука, дувана итд.

Из овога видимо да се у области светске аграрне производње у периоду 1929—86 вршило двоструко померање: географско и структурелно. Томе су допринели двојаки узроци: природни и економски. Први су у неким земљама изазвали опадање производње услед превеликог искоришћавања земљишта од биљака које га брзо исцрпљују (случај С. А. Д. и Канаде) или поставили границе даљем увећавању и преоријентацији производње (већина европских увозничких земаља). Економски разлози деловали су углавном на преоријентацију, али као што смо из горњих података видели, ова је у току посматраног периода извршена у релативно врло малом опсегу. Главни разлог спорости преоријентације лежи у

недостатку аграрног кредита и условима уновчавања.

ЈН НА