Narodno blagostanje

30, октобар 1937,

ша ешЕЕНо о Јојпа 04 озпоушћ ргећрозтауја za normalnu funkciju međunarodne cirkulacije dobara i kapitala je da poverilačke industrijske zemlje imaju pasivan trgovinski bilans. U tom pogledu SAD činile su izuzetak, koji je zbog njihovog velikog značaia po odnose na svetskom tržištu imao do izvesne mere odlučujući značaij. Posle rata SAD su postale poverilačka zemlja, koja ima aktivan trgovinski bilans, izvozi sirovine kao zemlje siromašne kapitalom, i zadržale su tradicionalnu zaštitnu trgovinsku politiku.

Ovo su osnovne karakteristike američkih odnosa na svetskom tržištu. Karakteristika je i u tom da je, naročito od konca devetnaestog veka, trgovinska ekspanziia SAD sve jača, tako da su se sa Nemačkom pred rat otimale za drugo mesto po obimu spoline trgovine, a u toku rata oteli su bile Engleskoi prvenstvo. Posle rata došle su na drugo mesto.

Sve veća trgovinska ekspanzija dolazila je otud što se američka industrija razvijala vrlo brzo, tako da je prevazilazila domaće tržište. Zato se struktura izvoza menjala i od kraja 19 v. može se konstatovati, da udeo industriiskih proizvoda raste. Tada je iznosio 1/a, 1922 po vrednosti bio je jednak izvozu poljoprivrednih proizvoda, 1926 popeo se na 61,4%, a 1936 dostigao je vrhunac od 70,6%. Za poslednjih 10 godina udeo poljoprivrednih proizvoda smanjio se sa 38,6% na 29,4%. Sam izvoz poluizrađevina jednak je izvozu polioprivrednih artikala. Od ovih naigore je stradao izvoz Damuka. Od 9,05 mil. bala u vrednosti 814,48 mil. dolara 19926 pao je na 5,64 mil. bala i 361,04 mil. dolara 1936, dakle po količini za 38% i vrednosti 56%.

U vezi s ovom promenom strukture izvoza stoji i orijentacija prema drugim zemljama. Udeo evropskih zemalja pao je za 10 godina sa 48 na 49,4%, Južne Amerike sa 9,2 na 8,9%, a udeo Azije povećao se od 11,7 na 16,3%. Kanada Je povećala svoi udeo u izvozu i UVOZU.

Razvojnu liniju američke spoljne trgovine izmenila je još jače kriza. U milionima dolara ona je iznosila:

Trgovinski i platni bilans SAD.

Izvoz Uvoz Višak izvoza

1926 4431 4809 378 1929 4400 5241 841 1932 1323 1611 288 1935 2047 2283 285 1936 2419 2453 34 Godišnji prosek

1910—1914 1689 2166 477 1921/1925 3450 4397 947 1926/1930 4033 4777 744. 1931/1935 1718 2025 312

Kao što se vidi promet je pao ispod polovine. Tim саmim i višak izvoza morao je da se apsolutno smanji. Međutim, mnogo je važnije što se on i relativno smanjio, tako da je 19936 ostao samo neznatan izvozni višak od 34 mil. dol.

Po podatcima Društva Naroda 1936 vrednost svetskog izvoza (1999—100) bila u zlatu 38,9%, ona SAD bila je samo 27,/%. Udeo SAD u svetskom izvozu smanjio se sa 15,6% 19926 na 12% 1936. Ovo procentualno smanjenje učešća u izvozu pretstavljalo ie za druge zemlje oslobađanje od konkurencije. Najviše su od tog imale koristi zemlje koje izvoze sirovine, specijalno neprerađenu hranu, zato što su nerodne godine pogodile izvoz američkih poljoprivrednih proizvoda. Prestankom američke konkurencije mogle su cene cerealija na svetskom tržištu da se oporave.

Daleko više nego izvoz izmenio se uvoz. On je 1932 iznosio samo “/. od onog 1929, ali 1936 popeo se na 60% (izvoz 27,7%).

= Po količini izvoz je pao 1936 na 82% (1923/25—100), а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 699

uvoz se popeo na 117%. Ovu promenu izazvala je do izvesne mere suša, zbog koje je žetva bila slaba tako da su se cerealiie morale više uvoziti. Pšenica, koja je 1926 pretstavljala 1ja % uvoza sa 30 mil. dolara, 1936 pretstavljiala je sa 84,5 mil. već 4% čitavog uvoza. Konjunktura, koja je od 1935 bila sve jača zahtevala ie da se uvozi sve više sirovina. Papir i celuloza stali su tako 19936 na prvo mesto uvoza sa 209 mil. dolara, tako da je sirova guma sa 158,7 mil. potisnuta na drugo. Uvoz šećera izneo je 155,4 mil. kave 133,9, sirove svile 102,4. Blizina Kanade, bogatstvo sirovinama i povoljan trgoVinski ugovor, učinili su da je ova zemlja najbolje iskoristila američku konjunkturu izvozeći pšenicu, drvo, celulozu, nikl, bakar, aluminijum krzna i dr. Japan, koji uglavnom izvozi sirovu svilu, došao je sa drugog na peto mesto američkog uvoza. Pred njim su Engleska, Britanska Malaja, Kuba i Brazilija. ;

Glavni faktor koji je snažno delovao da se smanji izVOzni višak, jest platni bilans. Ako ga rastavimo na tri grupe, bilans je bio po spolinoj trgovini, prihodu od parobrodarstva, turistici, emigrantskim pošiljkama, kamatama, dividendama i ratnim dugovima aktivan 1929 za 447 mil. dolara, 1935 pasivan za 153 i 1936 za 333 mil. dolara. Po kretaniu zlata i novca u ove tri godine bio je pasivan za 135, 1739 i 1008 mil. dolara. Po kretanju kratkoročnog i dugoročnog kapitala bio je 1929 pasivan za 217 mil., 1995 aktivan za 1537 i 19936 za 1150 mil. dolara. Ukupan bilans plaćanja bio je 1929 pasivan za 95 miliona, 1935 aktivan za 355 i 1996 za 191 milion. Ova aktiva nastala je zbog težnje svetskih lutajućih kapitala da se plasiraju u američke papire. Neposredna posledica bila je da su cene u zemlji morale jače skočiti nego u inostranstvu. Tim ije otežan izvoz 1 obrnuto, omogućen veći uvoz. Ovai primer potvrdio je staro pravilo političke ekonomije o recipročnom odnosu trgovinskog i platnog bilansa. Da nije bilo ovog delovanja, odliv svetskih kapitala u SAD imao bi daleko fatalnije posledice po svetsku privredu. J

Američka statistika za poslednje dve godine ubraja i srebro u uvoz robe. U tom slučaju trgovinski bilans pasivan je 1935 za 81 a 1986 za 121 milion. Ova pasiva ne pretstavlia, dakle, jedan rezultat normalnog razvitka američkog uvoza, nego je posledica politike srebra. Ako se ona promeni, i ako se obnovi još koja rodna godina kao što je bila ova, tako da se smanji potreba uvoza hrane, povećao bi se izvozni višak. Ako se nastavi priliv kapitala, tako da američke cene ostanu relativno više, mogao bi višak da se poveća samo relativno, time što bi otpao jedan deo uvoza. Ako se produži priliv kapitala perspektive za američki izvoz nisu ružičaste. Videli smo međutim kako je s razvojem industrije potreba za njim bila sve veća. Tom potrebom može se objasniti odlučnost kojom američka vlada nastoji da se trgovinskim sporazumima na bazi klauzule o najvećem povlašćenju poveže sa što većim brojem zemalja.

веле тирани) тешеттрнсивиневтнтии тај. НЕ JIpeMa платежном билансу,

Шведска је 1936 купила злата за 208 мил. папирних круна, тако да су се залихе у златним крунама код новчаничне банке попеле са 408 на 528 мил. Девиза у августу о. г. имала је 960 мил. тако да је новчанични оптицај од 830 милиона покривен са 200%.

Овом оријентацијом на злато окренула се Шведска за сто осамдесет степени од своје раније праксе. С укидањем златне подлоге у свету, па и у Шведској, наступило је извесно бежање из злата. Још 1934 вишкови из промета робе и од услуга улагани су у иностранство уз камату. Поврх тога извозило се злато из земље, тако да је

Шведска форсира тезаурисање злата