Narodno blagostanje

20, новембар 1937,

носи око 100% паушала. Рачуна се да ће овај порез донети 150 милиона Ku.

Знатно су повишени извесни посредни порези, а нарочито трошарине. Трошарина на маргарин повишена је за 0,5 кч. по кг. и износи 60 милиона кч. трошарина на разна пића (сода, минерална вода, лимунада) заједно са трошарином на пиво има да донесе 100 мил. кч. више, а трошарина на гумене производе 50 милиона. Ниједна се од ових трошарина не сме преваљивати.

Картели плаћају таксу о чијој се висини за сада не зна ништа поближе. Сем тога шећерни картел треба да илати 70 милиона паушала на пословни промет више, а картел шпиритуса 30 милиона. Овај се паушал не може преваљивати. Напротив, повишење пореза на пословни промет у износу од 100 милиона код текстилне индустрије и 50 милиона код минералних уља може се превалити на потрошача.

Повишење порезе од 1355 милиона репартирано је на поједине порезе овако: директни порези 517 милиона, царине и порез на пословни промет 413, трошазина 256, остало 169 милиона кч.

Последњих недеља у Западној Европи почела је нагло да се шири слинавка (шап и устобоља), заразна болест од које страдају говеда, козе, овце и свиње, а прелази и на људе. По свему изгледа да је болест дошла најпре у Француску из Северне Африке транспортом оваца и свиња. До 15 октобра било је у Француској 38.758 хиљада случајева заразе. Она се пренела на Белгију и до 14 новембра било је већ 3.573 центара заражено. Из Белгије

Незапамћено пустошење слинавке на Западу прети и нашој стоци

E: Нетинетииниту.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 749

долест се, проширила даље на Холандију где су заражене 762 општине, а из Француске у Швајцарску. Мако су биле подузете врло строге превентивне мере није се могла спречити зараза. Она је продрла и у базелски зоолошки врт, тако да су сви бизони и јеки морали бити поубијани. Чак чи Енглеска није остала поштеђена иако нема копнене границе са зараженим центрима и има одличну ветеринарску службу. После 16 октобра била су 43 случаја заразе и то у јужним крајевима земље и у северним.

Брзо ширење болести, нарочито оштар карактер и преношење у Енглеску, ито у подручја за која семоже пре претпоставити да су самостално заражена а не једно другим, изазвали су у свим земљама велику забринутост. У енглеском парламенту постављено је министру пољопривреде питање да ли је објашњено на који начин је болест пренесена. Она се може пренети транспортом живог блага сточне хране, преносе је људи и уопште теретни промет. Пошто ни један од ових начина не објашњава како је зараза прешла у Енглеску, изјавио је министар да је по свему скупљеном материјалу највероватније да су је птице пренеле.

Мако су у свим земљама на време предузете превентивне мере, ширење заразе није се зауставило. Ако је још тачно да је преносе птице није искључено да се сваког часа болест појави и код нас. Истина, наш транспорт стоке и сточне хране иде ван земље а не у земљу. Ако је с тим мања опасност да се зараза пренесе са Запада, она је с друге стране већа зато што је организација ветеринарске службе и хигијена стоке код нас на веома ниском степену. Пошто зараза има изузетно оштар карактер потребно је да се одмах сад предузму све мере које стоје на расположењу, јер ако болест наступи слабо ће се моћи нешто учинити против ње.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ministarstvo polioprivrede pozvalo је sve zadružne saveze, koji prema novom Zadružnom zakonu, imaju da obrazuiu Glavni zadružni savez, da u najskorijem vremenu sazovu konstituirajuću skupštinu. Zadružni savezi, koji dolaze u obzir kao članovi Glavnog zadružnog saveza, jesu oni koji su imali bar 50 zadruga i nad njima vršili nadzor.

— U Prilepu počeo: je da: se gradi institut, koji je podignut na zemljištu od 40 ha sa sopstvenom električnom centralom, instalacijama ха ekspertizu i sušenje duvana te hemijskim laboratorijima.

— Ministarstvo poljoprivrede dalo je subvenciju banovinama Za održavanje domaćičkih tečajeva i osposobljenje za rad polioprivrednih škola. Primile su: Vardarska 65 hiljada, Dunavska 90 hiljada, Savska 30, Drinska 50, Moravska 100 i Vrbaska 65. hiliada dinara.

=— Немачка влада је од 15 о. м. проширила гелокруг Уреда за воће и поврће. Ова установа ће контролисати увоз јабука, шљива, кајсија, грожђа итд. Централа Уреда биће у Берлину, а филијале у Минхену, Франкфурту, Келну, Хамбургу, Лајпцигу и Бреслави.

ИНДУСТРИЈА

— Vrednost nemačke gradevinske proizvodnje u 1936 god. bila ie 8,8 do 9,2 milijardi maraka prema 8,3. milijarde 1929. god. S obzirom na manje cene prošle godine, stvarni višak je veći nego što proizlazi iz gornjih brojeva. Udeo javne ruke u građevinskim narudžbama bio, je 80% + time dostigao rekordnu meru. Računa se da će ovaj udeo i u Ovoj iI sledećoj godini ostati. nepromenjen. Usled žive delatnosti građevinske

industrije nastala je u toku ove godine takva oskudica u stručnoj radnoj snazi da ie država morala zakonskim putem više puta intervenisati. Intervencija je išla pre svega za tim, da stručnom osoblju dodeli posao koji mu pripada, јег је jedan deo bio zaposlen i u nekvalifikovanom radu. Ona je zatim onemogućila veliko skakanie nadnica kvalifikovanim radnicima, koje je bilo posledica otimanja preduzimača o raspoložive radne snage, i to na taj način što je zaposlenie ovih radnika u državnim i privatnim poduzećima uslovljeno dozvolom Ureda za posredovanje rada.

— Američka industrija gvožđa radila je prve nedelje novembra sa 41% kapaciteta (48% prethodne i 92,9% krajem aprila). Za prvih 9 meseci proizvedeno je 43 mil. t. sirovog čelika, ili 9/10 celokupne lanjske proizvodnje. Па је паstavljeno s tim intenzitetom, proizvelo bi se koliko i rekordne 1999 (56,7 mil. t.). Poslednje vesti glase da ie automobilska industrija izvršila veće porudžbine čelika. Smanjena tražnja u zemlji goni. Američku industriju da pojača izvoz. Na SAD otpadalo je 13,9% od celokupnog izvoza pet glavnih izvoznih zemalja 1929 vod. (Engleska, Belgija, Luxemburg, Francuska i Nemačka) a 1986 god. udeo se povisio na 18,8%, a u ovoj se produžava. To tim lakše što je Eengleska počela da više uvozi nego izvozi železa ( u avgustu višak je bio 19 hili. a u septembru 32.000 t.). Izvoz se sve više orijentiše na tržišta koja je na Dalekom listoku izgubio Japan, ali i na evropska, specijalno u severne zemlje, tako da se pojavljuje kao konkurent na području IREG-a.

— Udeo! nemačke proizvodnje koja radi za izvoz povećao se od početka 1936 do језет 1987 sa 14 na 17%. Broj