Narodno blagostanje

Страна 748

јорку наставили да нотирају. Акције Вапк ој Гопдоп апа South America nane cy зато што ће по члану 145 новог устава бити национализиране оне банке и друштва за осигурање чији акционари нису Бразилијанци. Ова тачка устава преузета је из устава 1984, само што она није била никад примењена. |

Северо-америчке државе биле су у последње време у врло блиским привредним односима с Бразилијом. Њихова позиција била је врло јака зато што оне увозе највише из Бразилије и увоз је два пута већи од извоза. Тако је дошло и до споразума о зајму Бразилије од 60 мил. долара у злату, о осигурању бразилијанске Народне банке и о промени трговинске политике, коју је немачка штампа огласила као акт уперен директно против немачких интереса. Сједињеним Државама било је стало до тог да ублаже конкуренцију блазилијанског памука тим што ће Бразилија забранити извоз памука у клирингу, а само тако је Немачка могла да купи. Неинзвесно је да ли ће остати на снази ови споразуми о зајму и трговини, Из Њујорка је већ дошао глас да ће остварење зајма бити онемогућено, и обустављена је испорука ратних лађа Бразилији коју је требало извршити по једном широком плану као остварење панамеричке идеје.

У привредном плану новог режима предвиђа се индустријализација земље. У ту сврху повећао 64 се увоз машина, а главни лиферант у време пре промене трговинског курса, била је Немачка. Ако би се прешло на оства-

рење тог плака, није искључено да трговинска политика :

буде ревидирана и да се опет врати клирингу као и раније, при чему би трговина с Немачком почела да се опоравља. Извођењем тог плана Бразилија би осетила још јачу потребу за извозом и зато не би могла остати дуго код свог става по питању дуга, кад он погађа две земље од којих је Бразилија и иначе привредно зависна. Овај став треба, дакле, само да послужи да се од поверилаца добију неки уступци које до сада нису дали и да се то претстави као политички успех режима с којим би се он могао боље да стабилизира. Тај се закључак намеће по томе што је одлука по питању дуга најзначајнија промена којом се нови режим претставио.

Udruženje bankarskih i osigu-

Kritika plana o ubrzanju li- ravajućih preduzeća u Novom

kvidacije izvesnih zemlio- Sadu tražilo je autentično tu-

radničkih dugova mačenje Uredbe o likvidaciji a aan === | zemljoradničkih dugova u tom smislu, da je Privilegovana agrarna banka dužna da primi

u otplatu svojih originalnih potraživanja od seljaka svoja dugovanja bankama na osnovu cesije seljačkih dugova, odnosno da dopusti prebijanje svog dugovanja pojedinim 'bankama sa svojim potraživaniima nastalim nezavisno od seliačkih dugova.

Novčani zavodi bi svoja potraživanja prodali dužnicima Privilegovane agrarne banke sa popustom. Po mišljenju Udruženja taj način bi bio koristan za sve učesnike. Zemljoradnici, dužnici Privilegovane agrarne banke, imali bi mogućnosti da se oslobode dugova pod povoljnim uslovima. Banke bi došle do novaca. Il naizad, Privilegovana agrarna banka bi smanjila svoj portfeli preuzetih seljačkih dugova.

Uredba o likvidaciji zemljoradničkih dugova nije predvidela po Udruženju predloženi način prebijania. On pretstavlia sasvim novi plan za ubrzanje likvidacije zemlioradničkih dugova kod izvesnih dužnika.

Iz pretstavke jasno izlazi da se radi samo o onim dužnicima koji su po dva osnova dužni Privilegovanoi agrarnoj banci. Neposredno, na osnovu dodeljenog zajma, i drugo, na Osnovu cesije nekog novčanog zavoda po Uredbi o likvidaciji zemlioradničkih dugova. Kod tih dužnika trebalo bi da

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41

se promeni odnos, koji je ustanovila Uredba o likvidaciji zemlioradničkih dugova. Izvesni dužnici zemljoradnici postali bi, po ovom planu, ponovo dužnici novčanih zavoda, jer.nije verovatno da bi imali novaća da isplate odjednom svoi, iako snižen, dug. Novčani zavodi prodali bi, kao što smo već naveli, svoja potraživanja zemljoradnicima sa popustom. Na prvi pogled, dakle, izgleda da bi novčani zavodi snosili štetu, koja bi nastala ako bi se sproveo plan Udruženja. To, međutim, ne bi bio slučaj. Potraživanje novčanih zavoda se amortizuje, u jednakim godišnjim ratama kroz 14 godina, uz 3% kamata. Vrednost tog potraživania ne odgovara nominalnom iznosu, nego je manja, i iznosi kraiem o. g. okruglo 70%. Privilegovana agrarna banka morala bi da. primi za svoja potraživanja od izvesnih zemljoradnika dužnika druga potraživanja u odnosu 1:1. Vrednost prvih potraživanja, međutim, veća je, pošto je rok isplate u svakom slučaju kraći, a i kamata je viša. Privilegovana agrarna banka bi prema tome podnela žrtvu u korist izvesnih zemljoradnika dužnika. A zato nema razloga. Privilegovana agrarna banka mora da vodi računa o svojim obavezama prema ulagačima, роveriocima po tekućim računima i akcionarima. A osim toga tražena mera je nepravedna, pošto ne ide u korist svih dužnika, nego samo pojedinih.

нет ние)

Питање. уравнотежења буџета постало је централно финанравнотежила Овогодишњи _ сијско питање многих држа-

буџет ва. Ових дана у финансијском одбору француског парламента комунистички послаHHK Jacques Duclos добацио је влади да води финансијску политику ћифтинског менталитета, уводећи принцип штедње без фискалне ревизије.

Тај менталитет не веје само из француског буџета;. он влада и чехословачким. Чехословачки министар Калфус, који је пре неколико месеци отступио између осталог и због питања уравнотежења буџета, вратио се и саставио нов буџет.

Како је Чехословачка у-

|

Овогодишњи чехословачки буџет подељен је у ванредни и редовни. Редовни предвиђа 10117.4. милиона кч. расхода и 10120,2 милиона прихода. Буџетски предлог је активан са 2,8 милиона кч, па тако Чехословачка има уравнотежен буџет, премда је он за 1750 милиона већи од прошлогодишњег.

Ванредни буџет износи 3508,6 милнона кч. од чега отпада 11486 милиона на инвестиције државних предузећа а остатак од 2360 милиона на. нарочите потребе. земаљске одбране. Суме за ванредни буџет добиће се кредитним операцијама т.ј. зајмовима.

Повећање редовног буџета омогућено је завођењем нових пореза, увођењем посебног „ратног додатка“ на поједине порезе и повећањем трошарина. Укупна сума нових пореза износи 1150 милиона кч. што са повећањем приноса старих пореза, које је предвиђено са 205 милиона, износи 1365 милиона Ku.

Ратни прирез углавном погађа порез на доходак и износи округло 40%, а према прорачуну има да донесе 400 мил, кч; Разрезује се прогресивном стопом од 1:/»—85%. Течевина. је, такође подвргнута ратном прирезу од 4% али само код друштвених фирми.

Т. зв, прирез због кризе продужен је на 5 год., иако је криза већ. прошла.

Сем тога. уведен је. посве. нови порез на ванредну добит. Као таква сматра. се свака добит од преко 50 хи-' љада; Код. израунавања добити одбија се разрезана течевина. Код предузећа која плаћају посебну течевину по-' вишење., износи: прогресивно 6—10%, а: код паушалиста -из- ·