Narodno blagostanje

11, децембар 1937.

kovači, pekari, obućari; dakle sve grane privrede koje rade neposredno za potrošača. A krug potrošača se širi razvojem političkog centra, i tako razvoj privrede u modernom smislu čeka tek na svoi datum. Sve ove grane privrede stoje indirektno na državnom i banovinskom budžetu, a one koje su nešto razvijenije Žive direktno od njega. U Cetinju. .n. pr. ima u zanaiu 996 radnika a od toga kod gradnje cesta 107.

Ako bi se uporedilo današnje stanje s onim koje je vladalo {oš do pred dvadeset godina, u toj relaciji slika južnih gradova pokazivala bi velik napredak razvoja privrede. Gledana prema onom što bi trebala da bude ona je dosta tužna. A to je samo jedan dokaz više kako su male rezerve 1 зпасе пасопајпосг kapitala, Кој је dosada imao da predvodi modernu privredni izgradnju juga.

Zato što su takve prilike, ni položaj radnika ne može biti dobar. Ni u jednom gradu prosečne nadnice ne dostižu nivo od 24 dinara. Prosečne nadnice u zemlji su iznad 24 dinara, što znači da je u drugim, industrijski razvijenim područjima položaj radnika bolj. Po dobu starosti malo ih је preko 40 godina. To ili su radnici sa sela koji dolaze da naibolie godine svoje snage daju da bi pomogli svoju kuću, ili su zanatski radnici, koji s godinama postepeno prelaze u majstore ıI zaposlavaiu druge radnike ili rade kao radnici sa titulom samostalnosti; a verovatno je i smrtnost kod njih velika tako da je kod njih prosečno manji broj onih koji dožive godine starosti nego kod drugih stanovnika.

Удружење млинске индустрије изишло је са захтевом да се омогући обнова извоза брашна, које је „тражено на потрошачким пијацама“. Млинари не траже за ово никакву материјалну помоћ која би одштетила државну касу или произвођаче пшенице, већ само да и „брашно добије разлику коју држава плаћа интервенционистичком куповином пшенице.“ По њиховом мишљењу обнова извоза треба да нам осигура потрошачке пијаце и у будуће, а у овој години целокупни извоз пшенице треба да буде извршен у брашну

Захтев млинара за омогућење извоза брашна прилично је нејасно формулисан. По среди могу да буду две ствари: или да се издејствују преференцијали на брашно или да се разлика у цени покрије из преференцијалних прихода од пшенице којима се сада располаже. По среди Je ово друго, јер се не може претпоставити да би и млинари, макар и са гледишта њиховог најужег интереса, могли и једнога момента претпоставити да би се данас нашла и једна држава у свету која би дала преференцијале на брашно. Млинска индустрија, дакле, хтела би да се помоћу преференцијалних прихода од пшенице оживи извоз брашна и „трајно осигурају“ потрошачке пијаце.

Овај захтев не води рачуна о конкретном стању. А ово стање такво је да нема те субвенције која би нашој млинској индустрији могла да обезбеди трајан извоз брашна у иностранство. Сем тога, млинари су заборавили на дуготрајну борбу трговаца да преференцијали њима припадну, која се завршила потпуном капитулацијом. Требало је много времена док су трговци-извозници житарица схватили да преференцијали не припадају њима. Они имају тачно одређену сврху; намењени су произвођачима ради повећања њихове куповне снаге. Као такви они долазе до изражаја у цени на домаћем тржишту коју садањи житни режим одржава стално изнад извозног паритета, |

У броју 15 од 10 априла о. г. ми смо детаљно при-.

казали стање светске трговине брашном. Светски извоз пшеничног брашна у периоду 1925/80—1981 /85 опао је са

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 195 |

395.740 ka 9236.740 вагона или за 37,4%. Извоз је и даље опадао. У 1985/36 за 11 месеци светски извоз брашна био је 216.269 вагона, а за исто време у год. 1986/87 20u.024 вагона. Ови подаци показују да се светски извоз брашна није повећао ни у последњим двема годинама, карактери саним уравнотежењем светске понуде и тражње пшенице. Дакле, тенденција опадања извоза владала је и у свом периоду. То је свакако најбитније за правилну оцену ситуације у светској трговини брашна. Што су и поред тога поједине земље, нарочито у 1986/37, показале веће интересовање за гшшенично брашно, то је била последица изузетних девизних прилика тих земаља или тежња других земаља да помоћу увоза ма кога артикла деблокирају своја замрзнута потраживања. Из овога јасно излази да не може бити ни речи о трајном повећању извоза брашна. Таква жеља, према конкретном стању и развојним тенденцијама, спада у област маштарија.

Најзад, у овој кампањи нема више вишка пшенице за извоз, па следствено ни брашна, Од месец и по дана на овамо цене пшенице на домаћем тржишту формирале су се независно и од интервенционих и од цена светског гржишта; превазишле су и једне и друге. Диспаритет азмеђу извозног паритета и домаћих цена износи данас, дез икаквог утицаја интервенције, преко 20— дин. Шта ово значи» Ништа друго, до да наше цене тендирају увозном паритету (светска цена плус увозна царина). То је најбољи доказ да је извозни вишак исцрпљен или да га има толико мало, да је постао без утицаја на цене. Објашњење да је повољнија економска ситуација омогућила произвођачима да држе велике количине пшенице, не изгледа нам тачно. Свакако, прилике произвођача су се поправиле, али не у тој мери да би овај могао држати веће количине робе. Сем тога, ова година није била најиздашнија у роду воћа, уљарица и других биљних производа, па је то такође био један од разлога за интензивније продавање пшенице, што се уосталом и десило. Јер док је прошле године Призад за првих месец дана кампање купио свега неколико хиљада вагона, ове године купљено је преко 10.000 вагона. Тако велика и нагла понуда не памти се ни у годинама највећег рода и најнижих светских цена. Журење са продајом поред тендирања цена ка увозном паритету, било је најбољи знак малог извозног вишка.

Pekarski majstori podneli su pretstavku ministru socijalne politike u kojoj su između Ostalog konstatovali da je uredba o ograničenjiu noćnog rada pomoćnog osoblja u pekarsko-hlebarskim radnjama »neuspeo pokušaj«. Na osnovu ove konstatacije oni su tražili da se do donošenja nove »sporazumne uredbe« ponište kazne i oproste krivice po sada važećoj uredbi.

Nedoslednost pekarskih majstora

Za nepristrastnog čitaoca rezolucija pekarskih majstora zvuči malo čudno. Uredba postoji, ona se i primenjuje, kao što to izlazi iz same pretstavke u kojoj se govori o kaznama i krivicama po uredbi. Sa neuspelim pokušajem se naznačuje nešto što je ostalo mrtvo slovo na hartiji.

Teško je verovati da. bi pekarski maistori hteli u svolol prefstavci da kažu, da je uredba ostala bar delimično bez primene usled uspešnog izigravania od strane njih samih. Takvo priznanje bilo bi ravno sa samooptužbom. To nije Vetrovatno ni zbog toga što je postupak pekarskih maistora pod kontrolom niihovih pomoćnika. Oni bi mogli da pomoću svoje organizacije spreče svaku samovoliu majstora koja bi se .kocsila sa uredbom.