Narodno blagostanje

Страна 796

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

Ali i pored velike verovatnoće, da se Uredba primenjuie u korist pomoćnog osoblia, iziava pekarskih maistora u pretstavci daje maha pretpostavci da se ona ipak izigrava. Da bi se pak to sprečilo, potrebno је pooštrenie kontrole i kazni a ne, kao što se traži u pretstavci, ukidanie uredbe.

KEJ = рузвелтова економска поли-

Трећа фаза Рузвелтовеко- Тика пошла је кроз три фањунктурне политике зе. У свим фазама она је себи поставила задатак да кор-

мани коњунктуру. У првој фази, до краја 1936, привреда се опорављала и коњунктурна политика требала је да делује у оном правцу у коме се већ привреда кретала. Инвестициона делатност приватног капитала била је незнатна и требало је да се она убрза и појача државном иницијативом. С таквом економском политиком, Рузвелт никад не би био дошао у сукоб с капиталом. Али у оквиру своје коњунктурне политике он је спроводио и своју социјалну политику. Зато му је било потребно да до извесне мере контролише капитал. Идући за тим да повиси куповну способност радника и фармера, он је морао тако довести индустрију у тежи положај. Зато она није никако успела да развије своју пуну иницијативу.

Пред крај 1936 изгледало је да ће наступити дуго припремани полет и тада је Рузвелт најавио другу фазу своје коњунктурне политике. Смер њезин био је супротан смеру у првој фази. Место гомилања државних дугова, уравнотежење буџета. Зато је требало повисити порезе, а с друге стране смањити јавне радове. Требало је ограничити кредите и зато је одређено да банке морају имати већи проценат резерви новца од улога.

Ово пребацивање коњунктурне политике на супротан смер није ни у теорији довољно објашњено. МИ баш на том проблему огледа се и највећа слабост теорије. Она полази од једног механичког објашњења узрока и последица. По тој теорији висока коњунктура је узрок кризе, и ако се не допусти да се развије узрок неће наступити ни његова последица. Па пошто је инвестициона делатност мотор коњунктуре, а под развијеним кредитним системом она је зависна од извора кредита, онда би коњунктурна политика имала да регулише тржиште капитала н да тако оствари бескоњунктурну привреду, Полет престаје кад ин: вестициона делатност попусти, а она попушта кад се исцрпе кредитни фонд. По теорији коњунктурне политике требало би да се кредити ограниче пре него што дође до полета. Изгледа да је у тој тачки она најслабија. Она би требала да зачепи изворе кредита пре него што они буду исцрпени, Непосредна последица по само цикличко кретање је иста као да су ови пресушили због исцрпености. Зато промена смера коњунктурне политике мора довести до опадања производње, и с њом у вези смањује се број запослених, опада промет, смањује се рентабилност. То су све појаве кризе, које се желе избећи коњунктурном политиком. Разлика између тих појава само је квантитативна, а никако квалитативна. Квантитативна зато што се кочење полета врши раније, кад су послови мањег обима. Зато што се полет још није попео високо, не може ни пад бити дубок.

Друга фаза Рузвелтове економске политике до сада је једини случај на коме се теорија коњунктурне политике провела у пракси. Одредба да банке морају држати веће резерве имобилисала је капитал, већи порези и пораст надница смањили су рентабилност и успорили фор-

мирање капитала. Приватна иницијатива почела је да попушта. За првих 9 месеци 1937 привреда је у целини надмашила резултате истог периода 1936. Тако је код 40 водећих индустријских друштава промет нарастао за првих 9 месеци са 3, на 3,7 милијарди а добит са 357 на 400 милиона долара. Али од друге до треће четврти пад промета је био врло снажан, а у четвртој се продужио. Општи индекс промета од августа до 6 новембра смањио се са 112 на 937.

Било би смешно тврдити да је Рузвелт желео ова: кав резултат. Али он је морао да настане чим су се почели вршити експерименти који су били у супротности са читавим гибањем привреде. Место једног бескоњунктурног гибања с оваквом економском политиком добило се једно

"у коме се само изменио интензитет, и у коме би се, ако

би се она наставила, чешће понављали мањи напони и прекиди који би били мало издање кризе.

Кад је дошао овај прекид, Рузвелт је морао да опозове и разне своје мере и претње. То значи да је увидео да је с тим мерама отишао толико далеко да су наступиле последице које му се свете. У првој фази он је читаву коњунктурну политику водио у знаку државне иницијативе рефлектирајући на приватну. У другој смањио је државну и почео да гуши приватну. У трећој изгледа да би тежиште требало да пређе на приватну а државна да буде споредна. То се види по плану који је најављен, јер осовину коњунктурне политике требала би да чини грађевинска делатност у приватним рукама. Друго, предузећа од опште користи требала би да у току следећих година инвестирају до 2,5 милијарде долара на модернизирање и проширење. Железницама ће, судећи по обећањима, бити дозвољено да повисе тарифу. Порез на неподељену добит биће укинут, а буџет уравнотежен. Под уравнотежењем треба разумети смањење расхода за чије су покриће били уведени нови порези или повишени стари.

Ова трећа фаза Рузвелтове коњунктурне политике претстављала би тако и једну принципијелну коректуру. У једној недиригованој привреди држава може да утиче на ток привредног кретања само у извесним границама. Ако помаже привреду у смеру полета или ако подузима мере које би требале да ублаже кризу, онда нема граница њеној интервенцији. Али ако у часу полета предузме нешто да га укочи доћи ће државни апарат у такав сукоб с привредом у коме или мора капитулирати, нли предузети мере које ће значити ликвидирање либерализма. Био је дакле само један излаз, враћање на приватну иницијативу, која је и у Енглеској фактор полета. Држава би се повукла из улоге главног стимулуса инвестиција и остало би јој да секундира оној тенденцији коју оствари приватна иницијатива и да води социјалну политику. А ако може бити неке успешне коњунктурне политике, она би се у привреди америчког типа састојала у том да само ублажује претераности које нужно настају с анархијом која превладава с приватном иницијативом, и у моментима кад превлада криза да изиђе у сусрет с разним олакшањима. МОЛИМО ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА НЕ БАЦЕ УПЛАТНИЦЕ КОЈЕ ИМ ШАЉЕМО У ПОСЕБНОМ КУВЕРТУ, НЕГО ДА ИХ УПОТРЕБЕ ЗА УПЛАТУ ДУЖНЕ ПРЕТПЛАТЕ.

ваве \