Narodno blagostanje

_ Страна 834

DEVIZNO TRŽIŠTE

- Вође па ђега !та dovoljno. Funte se nude* u takvim iznosima, da je potrebna intervencija Narodne banke. Kurs isplate Beč, oslabio je nešto. To išto važi i za Grčke bonove, čija dje tendencija već duže vremena slaba. Jedini izuzetak čini klirinška marka, koja je stabilna, ali sa vrlo čvrstom tendencijom. To se najbolje vidi po tome da terminske ponude uopšte nema. Kursevi su bili sledeći:

a Grčki

London Berlin Beč Madrid Milano bonovi 17-ХИ - 238.— 1.400 — 868 — _ — —.— 26.90 Sa pr. 216.05 ·- |. 743;47 == — 227.39 —-.Вег рг. 168.24 1.356.79 == | 1769 “·20-XII - 2838.— 1.400.— 864.— — —.— 26.96 21-XII 238— 1.400.— 866.16 — —— 26.95 22-ХП | 298. — 1.400. — 86318. — –—–— 26.79 23-ХН 238.— 1.400.— 863.— — —.— 26.75

Obrt je iznosio 33,7 mil. din., isto kao i prethodne nedelije: Berlin, ić rađen ха 15,1 mil. prema 11.9 mil London 14 mil. prema 14,7 mil., Beč 3,4 mil. prema 7 mil., Grčki bonovi 765.000 prema 490.000 din. itd.

· Ма си Кој де пој berzi kursevi su bili sledeći: 28-1 29-IV 26-УШ 13-X 16-ХИ 23-ХП

London 2148 2157 21.70 2154 21.603љ 21.609/, Amsterd. 239.25 230.95 240.30 240.271/a 240.95 240.30 Njujork | 436.— „&#43Gija 4355| 43455 432.25 489.95

Berlin - 179:50 1751/ 175.60 17455 174.291 5 174.17 је Pariz 28.331|a 19.15 16.381/a 14.54 14.67 14.68 Prag 15.26 15.22 15.19 1520. 1520 15.20 Beograd 10.— 10:— 10— 10— 10.— 10)!

·'Francuški devizni fond stupio je u dejstvo u Londonu i kupuje zlato, usled čega se popravila pozicija francuskog franka. To se ispoljava i u porastu njegovog kursa na ciriškoi berzi. Kurs dolara ie nepromenjen. Jaka ponuda zlata iz SAD i dolarskih novčanica, međutim, prouzrokovali su neraspoloženje prema dolaru. Holandska forinta, koja je dosada bila jedna od najčvršćih valuta, oslabila je u ovoj пеnelji. Ostale devize su nepromenjene.

Na tržištu zlata u Londonu ponuda je bila vrlo velika. Obrt je u ovoj nedelji dostigao rekordnu cifru od preko 9,5 mil. funti šterlinga. Cena je bila od 139/9—189: |. Мајуеа deo zlata kupljen je za francuski račun.

Iz donje tablice se vidi cena u upoređenju sa onom iz ranijih godina:

šiling pensa Din.

(po unci) (po kg.)

1935 126 6 40.405

1934 · 141 40.345

1985 ____ 14] 2 54.409

1936 141 7 54.569 18-Х1-1937 - 139—11 58.927 ' 20-Х1-1937 139— 9 53.863

Ма beogradskom рта пот deviznom tržištu nudili su se hapoleoni po 303. Tražnje nije bilo.

Robno tržište

Sirovine. — U ovoj nedelji svetsko tržište sirovina, osim metala, pokazivalo je priličnu stabinost. Pamuk u Njujorku popravio se na 8.25 centi za funtu, a kaučuk se već nekoliko nedelja održava stabilno na 7.25 pensa za libru. Metali su medutim, opet nešto malo popustili. Bakar elektrolit varira oko 44 fst. za tonu, kalaj je opet :popustio na 1881, olove na

HAPOJIHO UO O O Бр-5 220

15,75, a. cink na паше fst za tonu. Ostale sirovine, naročitno agrarne, drže se dosta stabilno. j =

Pšenica. — Očekivani preokret na svetskom O а nice u pravcu pobolišanja cena nije nastupio. Naprotiv, desilo se nešto što je od prošle subote učinilo situaciju još labavijom. U prošlom ivzeštaju mi smo istakli da će Australija imati vrlo dobru žetvu. Ta činjenica ne samo što je potvrđena ove пеdelje sa svih merodavnih strana već se na svetskom tržištu počelo osećati i dejstvo dobre ausfralske Žetve, Jer је OVa. forsirala prodaju na poznije fermine i time uticala na obaranje terminskih kurseva. I tako su terminski kursevi na liverpulskoj berzi, Koja pretstavlja glavno tržište za australsku pšenicu, od početka ove nedelje pali na najnižu tačku u ovoj kampanji bez izgleda da bi ta pojava bila prolazna i da bi se kursevi za kraće vreme mogli ponova popraviti. No kako Australija nema još promptne robe sa kojom bi mogla da podmiruje tekuće potrebe engleskog tržišta, to se ponova javila veća

diferenciia između terminskih i promptnih cena i poslednie зе već nekoliko dana kreću 10—15 din. iznad terminskih.

Labavija tendencija na ostalim tržištima obuhvatila je isključivo kvalitetno slabije provenijencije. Bolji kvaliteti, međutim, ne pokazuju nikakvo popuštanie budući da ove robe nema i da se sve više potvrđuju vesti o kvalitativnom podbacivanju argentinske žetve. Ukoliko se ovo narednih- nedelia bude рокахајо tačnim pretpostavlia se da bi cene kvalitetne kanadske pšenice mogle da otidu još na više, ier kanadske zalihe nisu dovoline da narednih meseci, do nove robe, podmire u potpunosti potrebu uvoznih zemalja. S. A. D. imaju relativno vrlo mali kvantum kvalitetne robe (hardvintera), oko nekih: 180.000 vagona od čega su već izvezle oko 60.000 vagona.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom. ne-

delje kretali su se ovako: | XII Ш М УП.

Liyerpul šil. mtc. . 16/4 16/1 16/2 16/3 Коћегдат И. тес. 710 7.20 7.95 7.25 B. Aires pez. mtc. _— 1119 11.25 = Митрег сеп ђиХ. 126.25 __ 0695. [10 Čikago centi buš. 94.75 — 91.36 85.60

Na domaćem tržištu pšenice situacija u OVOJ. nedelji, usled bliskosti praznika, bila je mirnija. Dovozi su neobično

mali, jer proizvođači prodaju uglavnom kukuruz. A.i tražnja.

је znatno smanjena, pošto su se mlinovi snabdeli potrebnim materijalom za meljavu, a zbog velike razlike između izVO> znog pariteta i domaćih cena ne upuštaju se u kupovine radi izrade većih količina brašna za stokove, već. kupuju onoliko koliko im je potrebno za tekuću potrebu. Trgovačke. robe ta-

kođe nema na tržištu, što je najbolji znak da druga ruka nema”

materijala, ier je sigurno da kraj sadanjeg dispariteta u ceni i veoma labave.situacije.na svetskom tržištu ne bi smela. re-

skirati da duže drži robu. Cene u slobodnom prometu bile.

su sledeće: Tisa 178, Begej 176, Srbijanska 160—163 din. šlepovska roba, vagonska Srbijanska 160 din. Ove su cene nomi-

nalne, jer po njima nije bilo poslova. One su sada 9—10 din. · preko Prizadovih cena, koje su i dalje nepromenjene bi, 108

din. baza šlep Tisa.

Izvozni рате prema martovskom terminu u Liverpulu pao je sredinom nedelje na 120 din., a prema Roterdamu na ,

127 din. Prema tome, razlika između slobodnih cena na domaćem tržištu i izvoznog pariteta popela se ove nedelje na 58 dinara odnosno domaća cena je viša od svetske za nepunih 50%.

Kukuruz. — Suprotno pšenici kukuruz pokazuje van-

redno čvrstu tendenciju koja se.sve do nedavna, s "obzirom ~. "па rekordnu berbu u S, A. D., teško mogla očekivati. Izgleda

а и ве