Narodno blagostanje

Страна 824 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

ције, па и друга велика предузећа, као што су електране са воденом снагом, рудници, велике циглане, строго по закону махом нису била трговачке радње.

ТЗ разликује две категорије трговаца, трговце пуног права и омање трговце. По 5 1! трговац је и сваки пиљар, торбар и сл., велики број „малих" људи, којима би упис у трговачки регистар значио само терет, који немају потребе, а ни способности да уредно воде трговачке књиге. Зато им закон те дужности не налаже, а не даје им ни право давати прокуру. У другим правцима, нарочито што се тиче просуђивања њихових послова по трговачком праву, разлика није предвиђена.

2. Трговачки регистар постоји у пречанским крајевима, а не на подручју срп. и црног. трг. законика. Свуда где је уведен, показао се као добра институција; све више га уводе и друге државе. Протоколација код суда не даје тако добре успехе. Досадашњи прописи о трг. регистру попуњени су мерама, које ће, поред јаче гаранције истинитости података при упису, осигурати сталну сагласност регистрираног са стварним приликама. Суд ће наиме, моћи по службеној дужности да врши уписе промена и брисања. Уводним законом даће се прописи о оснивању нових регистара и о томе, како ће се протоколације код суда превести у нове регистре, — разуме се без таксе. Посебне ће важности бити уредба о вођењу регистра и о начину објављивања уписа у њега.

3. Пробиси о трг. фирми у пречанским крајевима неће значити важну новину, али у србијанским и црногорским областима доносе доста новога. Нови ТЗ напосе уређује и питање додатака у фирми. Они су често корисни, чак и потребни, али је опасност од обмане. Било је доста злоупотреба. Прописи о уписивању у трг. регистар фирми правних лица готово сви су нови.

4. У отсеку о трговачким књигама ново је, што је уз извесне гаранције изрично признат и савремени начин рачуноводства „који се не врши у књигама“. Друга новина су непосредне санкције против неправилног вођења књига. Досада, изузев нека наређења кривичног законика, имали смо само посредне санкције (стечајни закон, г. п. п., пореско право).

5. Наређења о Прокури и трговачком пуномоћству биће нарочито важна на подручју срп. и црног. трг. законика, који су у том погледу више но оскудни.

6. Што се тиче трг. помоћног особља, ТЗ се просто позива на закон о радњама, у чијем су другом делу потанко и доста савремено уређени одно-

Бр. 52

си службеника у предузећима која потпадају под закон о радњама. Но постоји низ предузећа, која су по 85 1 став 2 изузета из зак. о рад. а трговачка су у смислу Т3-а. 5 433 зак. о рад. истина ту празнину делимице сам попуњава, а у ставу 2 даје и могућност даљег попуњавања уредбама. Ипак је најцелисходније, да се све особље које ради у трговачком предузећу, кратко и јасно уврсти међу лица, за која важи право закона о радњама — разуме се у приватноправном погледу. Тиме се изједначава правни положај лица, која на обема странама Саве, Дунава и Сутле врше исту службу, а које данас потпадају под поједине опште грађанске законике, чија су наређења о уговору о служби данас врло различна. (Прилично велики број редакцијских грешака, нетачности, чак противречности у П делу зак. о рад. ваљало би у интересу обеју уговорних страна и подједнакости јудикатуре исправити првом згодом; ако то не буде учињено којом новелом зак. о радњама, могло би се учинити уводним законом за ТЗ).

7. Наређења о (самосталним) трговачким заступницима биће новина у целој краљевини, јер, ма да им и садашњи трг. законици признају положај трговца, не дају никаквих прописа о њима. Закон о радњама само у неким правцима уређује њихов положај, али никако у приватноправном погледу.

8. Положај посредника у неким нашим законима уређен је више као положај „Слободних“ трговаца, у другим више или искључиво као положај неких полузваничних лица. ТЗ уређује посредништво у трг. пословима као слободно трг. занимање —- тиме није речено, да не може бити потребна дозвола по 5 60 зак. о рад. — али оставља могућност постављања званичних посредника, на пр. берзанских сензала. За ове наређења ТЗ-а вредеће само субсидијарно.

9. За јавно трговачко и за командитно друштво важнијих промена нема. У главноме само су прочишћене неке нејасноће и решена нека спорна питања. О могућности настављања предузећа у извесним случајевима, у којима би предузеће иначе имало да престане, реч ће бити доцније.

10. И наређења о тајном друштву садрже мало новога према једином данашњем трг. законику, који тај облик удруживања уређује исцрпније. Па ни за остала подручја не садржи великих стварних новина. И за тај доста чест облик удруживања, који заправо и није трг. друштво у строгом смислу, прописане су подједнаке норме, а нарочито у погледу односа између јавног и тајног дру-

гара према трећим лицима и у стечају једног или другог другара.

ЈУ ДЕОНИЧКО ДРУШТВО

Изгледа као да је глава о деоничким друштвима најважнија у ТЗ. Но то је само релативна истина. У ствари наређења 1 дела и наређења о персоналним друштвима за широке слојеве народа непосредно су много важна, јер она се непосредно тичу много хиљада трговаца појединаца и много-

РЕН ? : оројних јавних трговачких друштава, тим више што

— бар она из 1 дела, — већим делом важи и за д. друштва. Искуства у области деоничког друштва, стечена нарочито после Великог Рата, кодифицирана су мал те не у свим европским земљама, новелацијом или, још чешће, новим законима о д.

друштвима. Сви су нови закони и нацрти обимнији, детаљнији и строжији од ранијих. Јасно је, да ни у нас не може бити друкчије.

Прво питање, које се појавило, било је питање концесионог или нормативног системе. Ма да се од строгог нормативног система, добро примењиваног од вештих судија, може очекивати већих користи са мање моралне одговорности по државу, ипак је нови ТЗ пошао за духом времена по коме државе узимају све више непосредног утицаја на приватну привреду. Уосталом, све већи број приватних предузећа, према свом обиму и свом пред-