Narodno blagostanje

25. децембар 1937.

мету рада, добија све већи социјални значај. За такве случајеве, — а нарочито ако држава има органа, преко којих може ценити корисност, Ппотребност и солидност оснивања предузећа ни вршити надзор над њиховим радом, — концесиони систем може бити целисходан или бар не мора бити штетан. Са те тачке гледања ваља разумети 5 185 Т3, чији став 2 даје могућност, да се уредбама подвуRy под концесиони систем и индустријска предузећа особите важности за одбрану земље. Трговачка предузећа у ужем смислу речи не могу се ставити под овај систем. |

Велики број прописа је принудне природе који се не могу изменити правилима друштва. Али је број и диспозитивних прописа тако велик да су потребни еластицитет, потребна индивидуализација, довољно зајамчени.

ТЗ предвиђа два начина оснивања, симултански и сукцесивни. Други се заиста данас мало употребљава, јер је симултанско оснивање лакше, брже и јевтиније, па и зато, јер је код њега јавност оснивања знатно мања. То и може бити, јер у симултанском оснивању махом учествују само људи од струке, којима нарочита заштита није ни потребна. Опасност од несолидног оснивања за деоничаре се појављује тек кад деонице прелазе у руке лица, која у оснивању нису учествовала. Извесне мере безбедности (везане деонице) налазе се у [3; али ће најважнији прописи бити они о билансирању.

Једно од најтежих питања у теорији и пракси је оно ништавости оснивања. Прописи данашњих наших закона, у колико их има, никако не задовољавају, изузев закон о друштвима са ограниченом одговорношћу, који важи на бившем аустријском правном подручју, и нови закон о привредним задругама. По себи се разуме да је ништаво друштво основано и регистровано са повредом принудних наређења закона. Изрека ништавости по општим правним начелима дејствује у натраг (ех (ипс): као да друштво није ни постало. Лица, која су за њега радила, била су привидни заступници, јер заступљеник није ни постојао. То је без сумње логично, али шта онда са пословима, који су склопљени са таквим псеудодруштвом, а нису још окончани2г Шта са индустријским направама, са исплаћеним дивидендама итд.2 Т3 решава питање тако да је, изузев најбитније случајеве, побијање оснивања везано за врло кратке рокове и за услов, да од повреде закона у конкретном случају може бити штетних последица; да је дата могућност, да се грешка исправи; да изрека ништавости „дејствује ех пипс, што значи, да се фингира постојање друштва, а онс просто прелази у ликвидацију. Аналогно, разуме се са разним потребним отступањима, уређено је и побијање скупштинских закључака.

Из главе о деоницама и правима и дужностима деоничара заслужују пажњу прописи о везаним деоницама, о деоницама са ограниченим правом гласа, о кадуцирању и о прибављању сопствених

· деоница од стране друштва. Новина су само про-

писи о везаним деоницама и о деоницама с ограниченим правом гласа. Ограничење права гласа односи се на деоничаре који никако не врше своја права, не долазе на скупштину, не прате годишње закључне рачуне, већ само примају дивиденду. Овде деоница практично личи на облигацију. Такви деоничари, кроз неупућени, могу постати опасни, ако

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 825

се ипак појаве на збору и случајно формирају већину. Та опасност моћи ће по ТЗ да се избегне, ако: се таквим деоничарима призна извесна првенствена дивиденда, као накнада за одузето им право вршења дионичарских права на збору.

Наређења о организацији не садрже основних одступања. Новине су нарочито ове: мањини деоничара даје више посебних права, но што је случај са садашњим законима. Рекло се, да се на тај начин друштва излажу опасности шикане. Није се рекло, шта су досада већине могле да раде са мањинама, које су често — капиталски — у ствари биле већине, истина већине пасивних, неокретних, невештих људи. Без сумње, право мањине може се злоупотребљавати, као што се злоупотребљава и право већине. Овим злоупотребама може се насупрот ставити баш право мањине, а злоупотребе права мањине ТЗ сузбија строгим прописима о одговорности и захтевом полагања јамчевине, и то у крупнијим случајевима, чак без предлога друштва. У осталом, искуство учи, да се мањина својим правом врло ретко служи; у највише случајева сама чињеница, да постоји право мањине, довољна је, да друштвени органи раде у складу са законом. Мањинска права више су превентивне но репресивне природе.

Тешко је питање забране гласања о предметима, у којима деоничар има интересе, противне интересу друштва. То питање се може свести на ово: да ли је деоничар у толикој мери другар, да мора своје личне интересе запоставити интересима друштва. ТЗ то питање начелно потврђује, али не санкционише га ништавошћу посла; десничар само одговара за штету, ако је закључак донесен баш тиме, што је н он гласао. Не може се порећи да нико себи не може изгласати разрешницу; па ипак се у изнимним случајевима допушта гласање и за разрешницу и у случају заинтересованости (5212).

ТЗ даје деоничару право интерпелације на скушитини, али га ограничава тиме, што се ова мора односити на одређен предмет, који је у вези са дневним редом; даље тиме, што се одговор може ускратити, ако је интерес друштва или јавни интерес да се одговор не да. Да се питање, да ли је одговор с правом ускраћен, односно да ли одговара закону, не би претресало у јавном парничном поступку, ТЗ предвиђа неку врсту арбитраже, пред нарочитим већем, у најпотпунијој тајности; изрека већа веже судове и друге власти. Изреку могу изазвати само извесна мањина и друштво. Ако мањина пред већем не победи, солидарно одговара за сву друштву проузроковану штету. Тиме је дата могућност, да се повећа интерес деоничара на раду друштва, повећана је контрола, омогућено је чување тајна, а спречене су и обесне интерпелације појединаца. Од наређења о управи новина су она, која спречавају сувише многочланске управе и сувише велику кумулацију чланства у управама разних друштава; даље она, која отежавају давање кредита као и она која уређују награде члановима управе. Отежано је, у интересу стабилности, уклањање управе од дужности.

Ма колико било очигледно, да данашњи систем надзора мало вреди, ипак је тешко наћи ефикаснији, а да се не створи могућност кочења рада