Narodno blagostanje

25. децембар 1937.

nekoliko godina ranije. Međutim, taj propis ne proteže se i na one za koje je osiguranje obavezno, Prema tome za njih osiguranje ne može da započne pre 1]. januara 1938. Šta je onda sa premijama koje su službenici platili Suzoru? To nije onai slučaj koji predviđa uredba o osiguranju, po kome će jedan Penzioni zavod kod koga je bio osiguran jedan nameštenik, obračunavati se sa drugim zavodom kad nameštenik pređe kod njega. Ovaj slučaj može da nastupi samo posle 1. јапџага, Suzor ne može zadržati uplate koje su izvršene od 1. septembra, jer je utrnula niegova obaveza prema nameštenicima. To bi bilo neopravdano obogaćenje. On se ne može·pozivati da je osiguranje preduzeo po propisu zakona i da je u vezi s tim imao režijske troškove, koiji· su najveći u početku samog zavođenia osiguranja, i da nije njegova krivnja što je posao kasnije regulisan drukčije na štetu osiguranika. Imaju dva rešenia. Ili da Suzor vrati pare ili da ih doznači Penzionom zavodu, a ovaj da ih zavede na račun premija Које роčinju da teku s 1. ianuarom. Inače bi službenici i poslodavci imali pravo na tužbu da im se vrati novac, i za Suzor nije pametno da stvar dovede do toga. НО Ha преговорима између одбора страних поверилаца и немачких дужника продужен је споразум 0 отплати замрзнутих потраживања. Садашњи споразум истиче ! марта 1938. Од 1931 спала су замрзнута потраживања са 6 на ! милијар. марака, захваљујући нешто девалвацијама, а већи део уплатама марки, на регистер конто. Регистер марке искоришћују се углавном код путовања у Немачку. Само енглеске банке употребљавају у нешто већој мери регистер-марке за финансирање трговине и зато је њихов удео у укупној своти уплата на регистер-конто, порастао са 20% Ha 53%.

Споразум је продужен на досадашњој основи, уз две значајније промене. Прва у погледу рамбурсних кредита. Немачка је и раније уживала ове кредите, али после проглашења мораторија нису ни они били исплаћени. После тога немачка трговина се оријентисала у смеру клиринга, и није могла да добије рамбурсне кредите, зато што им не одговара систем клиринга, и због искуства страних бавака с мањим кредитима. У ранијим преговорима Немци нису никад хтели да пристану да се ови кредити третирају на повољнији начин од других потраживања. Али с друге стране и немачка спољна трговина трпела је зато што је морала да тражи друге облике кредита, који су скупљи и не одговарају трговачком послу. Пошто је 1937 светска трговина оживела, тако да је и немачки извоз први пут јаче порастао од 1983, а с друге стране смањио се износ замрзнутих потраживања, тако да се с тим ослобађа и већи део девиза које потичу из извоза, могло се мислити и на обнављање рамбурсних послова. Они су најважнији за немачке увознике, а карактеристично је да су се амерички претставници код преговора показали спремни да одобре кредите. То је објашњиво приликама на америчком тржишту памука. Рамбурсни кредити неће бити велики. Остатак замрзнутих потраживања исплатиће се за 5 година.

Друга промена односи се на подржавање кредитних веза Немачке с иностранством. Та веза је испрекидана под мораторијем, тако да су многи кредити који су били одобрени, остали неискоришћени. У оквиру споразума о от: плати замрзнутих потраживања било је предвиђено кад има да утрне која неискоришћена кредитна веза. Пошто се обнављањем рамбурсног посла хоће да оживе кредитне операције с Немачком, што је у новом споразуму названо

!

Продужен сперазум о замрзнутим кредитима

у Немачкој аанвенинин пршаи ен

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 827

рекомерцијализацијом, предвиђено је да кредитне везе између банака остају на снази и ако нису искоришћене више година, док индустријске и трговачке трну ако две године нису практиковане. ;

Tlo cnopa3ayMy Ha 1982 страни повериоци могли су да шпермарке. употребе на инвестиције у Немачкој. Било је предвиђено да ће се камате од оваквих инвестиција моћи трансферисати након пет година. Сада доспевају прве своте. Међутим по новом споразуму и оне се враћају у суму замрзнутих кредита и биће отплаћене на исти-начин као и сва друга потраживања.

Zakon o akcionarskim đruPod novim zakonom o akci- Šštvima u Nemačkoj koji je onarskim društvima u Ne- Stupio na snagu pre kratkog

- mačkoj vremena, donesen:je u duhu neraspoloženja načionalsocijalističkog pokreta prema ovom tipu preduzeća. U alcionarıkom društvu ne može se provesti jednostavno princip vođstva i lične odgovornosti. Drugo, akcionarski oblik društva bio ie zgodan da se razvije komplikovana organizovana mreža povezanih preduzeća, koja su na oko samostalna. Ova struktura koncerna nije, odgovarala potrebama dirigovane privrede, u kojoj postoji težnja da najkraćim putem nametne i osigura izvođenje · određenop plana proizvodnje. i.

Po novom zakonu neće moći postojati akoi aska društva s kapitalom ispod pola miliona maraka, a akcije ne mogu biti manje od 1000 maraka „Akcionarska društva nisu se mogla potpuno likvidirati, jer je to kod nekih kao L. G. Farbenindustrie neizvedivo. Zato je predviđeno da će uprava imati daleko veću samostalnost u vođenju poslova, tako da se na nju primenjuje princip vođstva i odgovornosti.

Međutim, mnoga akcionarska preduzeća nastala su iž individualnih ili familijarnih preduzeća. U takvom slučaju, i kad se radi o velikim preduzećima, može akcionarsko preduzeće preobratiti u individualno ili u javno trgovačko, komanditno ili u društvo s ograničenim jemstvom. Ovi tipovi pretstavljaju kombinaciju inokosne i društvene firme. Kod većih preduzeća potrebno je da se odgoji kadar mladih koji dće:: moći. preuzeti · vodstvo: po smrti starijih. Da bi ostvario intenciju, napuštanje akcionarskog tipa, i da bi osigurao kontinuitet vođstva, zakon je predvideo specijalne olakšice onim. akcionarskim preduzećima koja imaju kapital veći od pola miliona a preobrate se u koji drugi tip. Poreske olakšice ističu krajem ove godine i zato se velik broj akcionarskih društava žuri da još do konca godine donese odluku o napuštanju acionarskog oblika. Zaključak o promeni oblika donosi se na skupštini akcionara i to po principu majoriteta. To je poslednja skupština kojoj prisustvuju sitni akcionari. Ovo odglasavanje svršava se fime da akcionarsko društvo prelazi na krupnog akcionara ili na nekolicinu njih koji će obrazovati društvo s ograničenim jemstvom, jer je to naizgodniji oblik ako je preduzeće veliko. Na skupštini se predlaže bilans promene. Iz ovog bilansa treba da se vidi kakvo je stanje preduzeća, i koliki je prema tome deo koji bi imali isplatiti sopstvenici nove firme akcionarima.

_ U vezi s ovim promenama čule su se mnoge žalbe. Po principu majoriteta bilans na osnovu koga se određuje deo onih koji će ispasti predlaže ı odglasava stvarno jedan. te isti interesent. Sitni akcionari nemaju drugog načina da se obaveste o stanju preduzeća. A pošto tihe rezerve ne moraju da se unesu u bilans, prepušteno je zapravo velikodušnosti onog koji sastavlja bilans da se navede pravo stanje društva. lako je u zakonu predviđeno na koji se sve način ima sastaviti bilans, u praksi.se pokazalo da je vrlo lako oštetiti sitne akcionare.