Narodno blagostanje

Страна 826

друштва: ТЗ заправо само за друштва с-основном

главницом од више од 5,000.000 динара обавезно прописује надзорни одбор, тј. текућу контролу кроз целу пословну годину, а не само за испитивање годишњих закључних рачуна. Остала друштва не морају имати надзорни одбор, довољно је да имају „ревизијско поверенство" за испитивање годишњих закључних рачуна, а надзор може вршити и које удружење за ревизије или који ревизијски савез, у коме је друштво. учлањено. Слобода је дакле велика. Најефикаснији надзор, преко савеза или удружења за ревизије, где би сарађивали само стручњаци, обавезно се није могао прописати, јер још нису постојале потребне организације. За само вршењље надзора пак закон даје прописе, који, у колико је то могућно, јасно одређују положај надзорног органа, његова права и дужности, а поред тога олакшавају, о трошку друштва, позивање стручњака као сарадника надзорног органа, ако у овоме нема стручних лица. Тако ће друштва бити принуђена, да од надзорних органа не стварају синекуре.

Наређења о рачуноводству без сумње многим се. управама д. друштава неће свиђати, ма да не садрже ништа друго него освештана правила рапуноводствене вештине и науке. Јако је распрострањена пракса завршних рачуна, који више крију него што објављују. — Ако нису аљкавост, лоша традиција или нешто горе — онда је тобожње чување пословних тајна од јавности изговор, јер пореске власти располажу другим подацима. Међутим прави привредни и пословни положај једног друштва вештим људима ни данас не може дуго остати прикривен. Зато ТЗ не само што полази са становишта исправних и јасних годишњих рачуна “- то чине сви закони — него даје и тачне прописе о проценама имовинских предмета у билансу и о груписању појединих ставки у закључним рачунима. На тај ће се начин постићи већа јасност, а теже ће бити прикривање. Са друге стране закон ограничава досада безизнимно прописано објављивање годишњих рачуна.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___Bp, 5Ž

"_У погледу престанка друштава и њихове ли-

квидације великих новина нема. Као последица нор-. мативног система предвиђа се да у извесним слу-.

чајевима и суд може изрећи престанак друштва.

Друштва, за чије је оснивање потребна дозвола,. ТЗ штити тиме, што тачно прописује, у којим слу-. чајевима управна власт може изрећи престанак, а:

поред тога, ма да је одузимање концесије као и њено давање заправо акт слободне оцене, у извесним случајевима друштво може поднети тужбу Државном савету. н |

Највише ће бити критикована наређења о од-

говорности. Не с правом. Нема објективне одговор- |

ности. Мико не одговара, ако није крив за оштепење намерно или бар из немара. Но искуство по-

казује — номина сунт одиоза — да је и у нас било“ случајева, у којима су настале големе штете вели

ком броју оштећеника, у којима нико није ни сумњао у постојање бар цивилне кривце, а у којима ипак није ни тужба поднесена. Разлог најчешће је био у томе, што тужилац није имао доказних средстава. Она су била — ако су још постојала —- код друштва у рукама оних, који су вероватно про-

узроковали штету. Само за такве случајеве у ТЗ_

преокренут је терет доказивања: тужени ће мораТи, наиме, да докаже, не да није крив, него да је поступао тачно по закону и правилима. Ствар оснивача и управних органа ће дакле бити, да чувају

доказе све док не наступи застарелост тј. у начелу

три године, иначе неће лако моћи да докажу законитост свог поступка. lIlomro littera scripta manet, њихов ће интерес бити, да докази, махом исправе, не исчезну, а превентивно дејство овог наређења биће, да ће поступати обазривије.

Што се тиче кривичне одговрности, предвиђени су само преступи, а не злочинства. Кривично се кажњава, са једним изнимком, само за дела или пропусте, учињене с умишљајем. За дела из нехата предвиђене су дисциплинске казне, па и то само за крупнија. Те казне изриче регистарски суд.

(Свршиће се).

аавеа

Uredba o proširenju penzionog Suzor. treba da vati novac OSiguranja službenika donesena od. osiguranja službenika je tri meseca posle zavodenja osiguranja radnika kod Suzora. Pre donošenja jedne i druge uredbe bili su konzultovani i Suzor i Penzioni zavod u Ljubliani, i obe ove organizacije podnele su bile svoj nacrt. Nacrti su kolidirali jer je Suzor hteo da zadre u područje koje le Penzioni zavod u Ljubliani smatrao da treba da mu bude rezervisano, Zato je naknadno revidiran Jedan i drugi predlog s kojim su bili razgraničeni delokruzi. Prema tome pre donoЗепја uredbe pokazala se surevnjivost ovih dveju organizacija. Ljubljanski penzioni zavod imao je težniu da povisi svoj delokrug na čitavu zemlju, a Suzor da zahvati što veći broi osiguranika. Kod jednog i drugog motivi su isti. Finansijska situacija kod niih je vrlo loša, a posao osiguranja za prvih pet godina samo donosi. To je važno naročito za Penzioni zavod. u Ljubljani, koji bi, ako ništa drugo, svoje dosadašnje obaveze. olakšao tim što bi preuzimanjem osiguranja za čitaVu zemlju smaniio režijiske troškove.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

lako je u principu bilo rešeno, što je Suzor mogao da Zna jer Je učestvovao u pripremnim radovima, da službenici neće biti osigurani hod njega, on je ipak od 1. septembra zaVeo osiguranje za sva lica koja se nalaze u ma kom najamnom odnosu. Tako se dogodilo da su službenici, koji se obavezno osiguravaju od 1. januara, bili osigurani još od 1. septembra 1937. Suzor možda ima opravdanje u tom što tada još nije bila izišla uredba, pa se nije znalo koje su kategorije službenika izuzete iz njegovog delokruga. Prema tome pogreška je učinjena i tim što obe uredbe nisu donesene u isto vreme. Ali zato je Dbilo vremena od marta kad је donesena uredba o

penzionom osiguranju kod Suzora da unapred nešto predu- ..

zme pa da se razgraniče delokruzi kad je to u principu već bilo rešeno. Suzor, iako je znao da će morati da ispušta iz

penzionoge osiguranja niz kategorija službenika začlanio ih_

je sve bez.razlike.

Zato sad nastaju veće komplikacije nego što bi bile da...

se ranije mislilo na posledice. Po zakonu o penzionom osjguranju mogu lica koja se dobrovoljno osiguravaju da izvrše dokup godina, tako da im osiguranie važi kao da je počelo

Зна