Narodno blagostanje
Страна 828 па ; | - | aa SWE | Ova promena akcionarskog društva pogađa, dakle, najpre i najviše sitne akcionare. Izgleda kao da je zakon do'nesen zato da bi veliko društvo, koje je nastalo stapanjem sitnih kapitala, prešlo u ruke pojedinaca. Međutim, promena ie nož sa dve oštrice. Novi sopstvenci preuzimaju veće obaveze, koje treba da podmiri preduzeće, i to iz dobiti. Svaki drugi način smanjio bi ili glavnicu ili obrtni kapital, tako da preduzeće ne bi moglo da nastavi posao u nesmanjenom obimu. Preostaje dakle ili da se isplate sitnim akcionarima izvrše u nizu nekoliko godina, a dotle da se njihovo potraživanje vodi kao dug preduzeća, ili će ono morati da zaključuie zajmove u tu svrhu. Situacija će biti nepovolina za ijedne ili za druge. U svakom slučaju, nastaće novi dug koji će smanjiti kreditnu sposobnost preduzeća. |
Sitni akcionari su sitne štediše. Oni gube veliko područje u koje su plasirali svoje uštede jer će i broi akcionarskih preduzeća biti manji i nominala akcija veća. U buduće oni mogu da ulažu novac u štedionice, i državne i privatne obligacije, dakle da ostanu samo rentijeri, a ova renta je daleko manja od dividende akcionarskih preduzeća. Kapital koji je u obliku glavnice ulazio u privredu ulaziće putem kredita i dok se tako proširuje kreditna baza, sužava se njena najprikladnija organizaciona forma, akcionarsko društvo.
Zatim, sitni kapital ne može više da dobije neku ak-
tivnu ulogu u nacionalnoj privredi, on postaie samo pasivni posmatrač iako će kapital sifnih štediša i ubuduće sačinjavati velik deo ukupnog kapitala nacionalne privrede.
измене -----<: Напустио нас је још један
из старе гарде београдске чаршије, оне чаршије коју a On ea | паша браћа с ону страну Дри-
- о. не и Саве нису никад разумела. Најмање су је имале да критикују присталице традиционализма, јер је она — насупрот аривистичкој интелигенцији која је под изговором материјалистичког гледања на свет искључила морал из односа међу људима — предање ценила врло високо.
Одлазе и последњи из предратне београдске чаршије, а нико се не брине да за будућност сачува што више података о њој. Београд је био кроз цели 19 век огромни културни фактор Србије, а чаршија један од нај-
+ Влајко Гођевац
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 52
важнијих делова његових. У целом свету се сматрају монографије појединих породица које су играле велику улогу у привредном животу за драгоцене податке културне историје. Сетимо се Фугера у Немачкој, Рочилда у Немачкој, Француској, Енглеској, Шнајдерових у Француској и т. д. Код наше слабе писмености у 19 веку цело предање је усмено и са изумирањем старе гарде губе се потпуно подаци. Ми још немамо биографије Мише Атанасијевића, Илије Коларца, Крсмановића, Гођевца, Стаменковића, Павловића и т. д., иако су неки од њих учинили врло много за народ. Можда би требала Коларчева задужбина да почне са расписом једне награде од 50—100.000 динара за Коларчеву биографију са привредног гледишта. А за оне који још имају живе потомке то би требали ови: сами да ураде.
Влајко је био дугогодишњи београдски трговац. Али је он био само трговац, јер је његов старији брат —
првокласан трговац и дипломата — узимао учешћа у јав-
ном животу. Али баш у чисто трговачкој области лежи сав значај пок. Влајка, члана једне србијанске трговачке породице која се одржала, ојачала, проширила и преоријентисала кроз три генерације. Династију је засновао ваљевски трговац Ранко, извозник, нарочито шљива. Ваљево са Шапцем било је у ствари источна половина једне шљиварске области чија је западна половина била Босна са излазом на Брчко. Од извоза прешла је породица Гођевац на увоз (док је старија и јача породица Крсмановића већ при крају друге генерације прешла у рентијерство). Отвара се у Београду гвожђарска радња под фирмом Ранко Гођевац чија је душа био покојни Влајко. Одатле св прешло на индустрију. У доба кад Србија још није имала развијену индустрију пољопривредних производа, Гођевци подижу металургијску индустрију.
Посао није био лак све до царинског рата са Аустро-угарском. Одржање фабрике био је задатак пун брига и несаних ноћи.
После рата је пок. Влајко са младићском енергијом и жилавошћу отпочео посас тако рећи испочетка и за кратко време успоставио предратне размере гвожђарске радње Ранко Гођевац.
Влајко је био одличан друг. Живот је гледао само са његове лепше стране. Наш уредник жали у пок, Влајку одличног пријатеља.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
POLJOPRIVREDA
— Немачки принос кромпира по најновијој процени је још за 2,8 милиона већи према задњој и износи 53,6 милиона т. Просечни принос по хектару износи 194,3 мтц. док је у 1930, најбољој години до данас био 172,2 по хектару.
— Велики загребачки млекари настоје да подигну цене млеку за 50 пара по литри. У ту сврху водили су преговоре са задругом малопродаваца, „Звијезда“, али је задруга изјавила, да ће пристати на повишење тек онда, ако се оно да продуценту млека, тј. сељаку. Велемлекаре су тада преговарале са великом млекаром „Здравље“ која ли: ферује млеко набављачкој задрузи „Звијезда", и она се изјаснила у истом слислу као и задруга. Интересантно. је да се „Средишња млекарска задруга Господарске слоге" десолидарисала са „Звијездом“ и стоји уз велемлекаре.
— На конференцији средњеевропских земаља продуцената хмеља биле су заступљене: Француска, Немачка, Чехословачка и Југославија. Једино питање које се пре-
тресало било је смањење засејане површине. Нарочито оне земље које извозе хмељ тј Југославија и Чехословачка морале би предузети кораке код својих влада да се до: несе законско регулисање смањења површине, у чему ће их помоћи и сама организација хмељарских земаља. Конференција се, наравно, сагласила у томе, да би се рестрикцији у земљама извозницама могло приступити тек онда, кад би остале земље дале гаранцију, да неће повећавати своју хмељом засејану површину.
— U svom predavanju, u Udruženju agronoma, inž. Maksim Goranović izneo. je vrlo interesantne podatke o nezaposlenosti agronoma. Po njemu, na svakog šestog-sedmog zaposlenog agronoma, dolazi jedan nezaposleni. On predlaže da se namesti veći broj agronoma. To bi bilo neophodno ako. se želi da naša poljoprivreda udovolji svima zadacima koji se. na nju postavljaju.
— Министарство пољопривреде одобрило је Уредбу о обавезном осигурању усева и плодова у Дринској бановини. Ово је четврта бановина која уводи осигурање