Narodno blagostanje

БЛАГОСТАЊЕ "Страна 829

25, децембар 1937,

(поред Савске, Дунавске и Вардарске). Министарство финансија дало је одобрење да се наплата приноса за осигурање врши путем пореских управа, јер би иначе напла· та премија дала слабе резултате.

— Шап и устобоља захватили су до 15 новембра 80,903 газдинства у Француској према 57,925 почетком новембра. У швајцарским кантонима, Базелу и Солотурну нема нових случајева обољења, тако да су могле бити укинуте контролне мере. Међутим у женевском, валиском и бернском болест се проширила.

| INDUSTRIJA

— Производња аутомобила у С А.Д. износила је У новембру 320 хиљада и била тако за 10 хиљада испод продукције у октобру. Прошле године продукција у новембру била је према Оној у октобру за 170 хиљада већа. Ово опадање приписује се чењеници да је Форд своје нове моделе, због којих је производња запињала, почео у већем обиму производити тек концем новембра. Његова производња износила је у октобру и почетком новембра свега 1-8 хиљаде комада недељно а прошлих недеља већ 8-13 хиљада. Овогодишња производња износиће 47—4,5 милиона кола и неће прећи, према ранијем очекивању, год. 1929, када је износила 5,36 милиона комада.

— Продукција гвожђа у Немачкој износила је у нозембру 1,37 милиона тона према 1,42 милиона у октобру. Смањење долази услед мањег броја радних дана, јер дневна продукција је са 45,7 хиљада т. чак нешто виша него у октобру. Број високих пећи у раду повећао се за 1 на 126.

— Мајоритет акција највеће румунске фабрике целулозе у Черновицама прешао је из француско-мађарских у румунске руке, Група, која је преузела ове акције, недавно је купила из мађарских руку акције фабрике нитрогена у Диосанмартину. Производња фабрике целулозе износила је прошле год. 24 хиљаде тона, од чега је половина ишла за Америку.

— Na poticaj nemačkog ureda za sirovine u Berlinu je osnovano Kurmdrkische Zeliwolle und Zellulose A. G. Које će proizvoditi celulozu i drvnu vunu iz ražene i pšenične slame. Društveni kapital je 1,8 miliona maraka i uskoro će početi sa uređenjem fabrike.

— Sjedinjene tvornice stakla d. d. odlučile su da glavni deo tvornica iz Straže, Hrastnika i Sv. Križa prenesu u Zemun, gde je obezbeđeno zemljište sa željezničkim kolosecima. Sa radovima će se početi u proleće i uporedo sa izgradnjom u Zemunu likvidirati postrojenja u Sloveniji. Razlog ovoj odluci leži u visokim poreskim opterećenijima u Sloveniji.

— Fabrike pod kiriju daju se već odavno u Engleskoj. Tamo se najrazličitije stvari daju u najam: radioaparati, hladnjaci i t. d. Dok su ranije fabrike u najam davali privatnici i u pojedinih slučajevima sada se počelo sa građenjem »Trading Estates« (tvorničkih gradova), pomoću javnog kredita. U tim naseljima prema planu podižu se fabrike opremljene svim uređajima: kolosecima, električnim pogonom, mašinama i t. d., tako da jedino treba uvesti specijalne mašine. Zasada se dižu tri ovakova tvornička grada od kojih je najveći onaj Team: Valleya gde će se podići 400 fabrika koje će moći primiti. 40 hiljada radnika. Sem čitave fabrike moći će se unajmiti i jedan njen deo. Normalna linija iznosi 8,5 pensa po kvadratnoj stopi, godišnje, što znači da se za jednu fabriku

НАРОДНО

od 5,5 hiliada m? plaća 225 funti sterlinga Кише godišnje. Sredstva za gradniu ovih gradova davaće država uz ka-

та од 4%. Da i privatni kapital ne bi ušao u ovo građenje

tvornički gradovi kao preduzeća ne osnivaju se za dobitak. Da nove industrije ne bi konkurirale industrijama u neposrednoj blizini odlučeno je da se zgrade daju ч пајат зато поvim, većinom lakim industriiama. i

TRGOVINA

— Јапански увоз из САД повећао се за десет месеца о. г. за 65,8%, тј. са 1847 милиона долара у 1936 на 308,5 милиона у овој год. Јапански увоз у Америку повећао се за 20,6%.

— Након закључка интернационалног одбора за цинк, да преко очекивања спусти високу извозну квоту, цене цинка нотирале су нешто више, али су се одмах спустиле испод нивоа на ком су биле пре закључка о снижавању квоте. Пошло се ту од претпоставке да одбор не би снизио квоту, да није рачунао на даље смањење потрошње.

— Завод за унапређење спољне трговине позвао је на иницијативу Генералне дирекције држ. железница све привредне установе да се изјасне о прометним сметњама и недостацима приликом извоза робе. Траже се информације не само о квалитету кола, организацији и брзини транспорта него и о понашању жељезничких органа. Ова анкета има задатак да правовремено уклони недостатке прометне службе.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Поводом предстојећих трговинских преговора између Италије и Југославије босански индустријалци дрва изнели су жеље дрвне индустрије у том погледу. Италија је одобрила извозни контигент од 10 хиљада тона трупаца четињара а извезено је три пута више т.ј. 30 хиљада тона. То погађа нашу шумску индустрију, па би се морало настојати да се извоз трупаца максимира. Затим треба тражити да се царина на буковину смањи са 11 на 9 лира по мтц. како би се искористио контигенат од 50 хиљада тона буковине. Досада је царина на буковину била већа од оне на храстовину иако је храстовина много скупља.

SOCIJALNA POLITIKA

— Upravni odbor Ouzora u Ljubljani predložio je Suzoru, da iz svojih rezervi dodeljuje kredite samoupravama na području Dravske banovine za podizanje javnih bolnica.

— Naša vlada sprema uredbu o sanitetskom fondu koja će biti ozakonjena finansijskim zakonom za 1938/39 god. Fond će dobiti od Hipotekarne banke 100 miliona dinara i ta sredstva upotrebiće se za nove zdravstvene investicije.

— Министар социјалне политике прописао је правилник о добровољном већем осигурању радника. Према томе послодавци који упослују преко 100 радника могу са Уредом за осигурање радника склопити посебан уговор о овом осигурању. Том ће се приликом уговорити да ли се веће осигурање протеже на све врсте радника, или само на један део, и висина осигурања. Она међутим никад не сме бити виша од износа двоструког законског осигурања. Код уговарања да део приноса који плаћају радници износи од 50%, послодавци морају приложити писмену изјаву "/, радника да пристају на такав сразмер.

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.: ПРЕЂЕ :

DUN~-SCHIMMELDFENG

= Mowre=>– Мт тате 0).

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРА Д ЗАГРЕЉ

Бети лата 7