Narodno blagostanje

__ Страна 10_

— Италија повлачи из оптицаја сребрни новац од 10 и 20 лира већ концем ове године, али ће га примати на државним касама на замену током целе 1988. Сребрни новац. Ватикана и републике Сан Марино остаје и даље у промету. |

— Друштво државне лутрије у Румунији одлучиле је да ликвидира. Како на последњој главној скупштини подовином децембра није било довољно акционара за њено одржавање то ће се нова одржати у јануару без обзира на број присутних. |

— Да би ублажила несташицу капитала код сред“ Њих и малих индустријских предузећа француска влада у споразуму са Народном банком намерава да овим олакша добивање средњорочних индустријских кредита. У ту сврху примаће се на реесконт и менице са роком дужим од 3 месеца.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

:— Austrijski, vanredni poslanik D-r Šiler održao je iedno predavanje o austrijskoj trgovinskoj politici. Po njemu najvažnije 'pitanje austrijske trgovinske politike je uklanjanje poteškoća zbog kontrole deviza. Austrijski izvoz u neklirinške zemlje u 1937 "код. povećao se za 50% a u klirinške za svega 161 10 роуебауапјет aktivnog salda. у

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

_ — Жа 11 тезес o. 2. porezi u Francuskoj doneli su 4300 miliona franaka više no prošle godine. U novembru odbacili su za G3O0 više no što je bilo predviđeno.

— V OpadnycwOi ce говори о склапању новог зајма у Лондону који би уместо 40 милисна фунти стерлинга (као три досадашња) износио 50—60 милиона и био закљу'чен одмах почетком године.

— Upis nemačkog državnog zaima od 1 milijarde maraka vršiće se između 3 ji 19 ianuara.o. g. Od tog iznosa upisano je čvrsto 9250 miliona, a 750 ostaje za javni upis koji će se izvršiti pod vodstvom konzorcija kome će na čelu stajati Raihsbanka. Kurs upisa iznosi 98%4%, a kamata 41/o%. ObVeznice zaima dospevaju najkasnije. za 18 godina. Od 2. januara 1951 do 1956 biće 1/e zajma isplaćena po nominalnoj vrednosti obligacija koje budu izvučene. Prema tome prosečni rok zaima iznosi 15 godina. Uplate upisanog zajma izvršiće se između 26 januara i 8 marta i to 40% 26 januara a po 20% 10 i 24 februara kod HRajhsbanke. Ovog puta upisuje se veći iznos nego ranije zato što je tržište kapitala obilnije. Po računu Instituta za ispitivanje konjunkture formirano je u Nemačkoj u prvoj polovini 1937 god. 2,6 mld maraka kapitala prema 2,2 mld 1936 i 2,4 mld 1935. Rajh је 1987 zaključio zaimova u iznosu od 2,8 mld, prema 2,6 mld 1936 i 1,6 mid 1935. Pored toga izvršene su i druge finansijske transakcije, kao plasiranje akcija velikih banaka koje je posedovao Rajh. Ovo su „sve konsolidacioni zaimovi, i ukupna suma, s novim zajmom, iznosi 8 milijardi. Sposobnost tržišta kapitala najbolje se vidi na porastu uloga kod banaka. Za jedanaest meseci 1987 oni su narasli na 12838 mil. maraka, prema 807 mil. 1936

i 1027 mil. 1935. i

САОБРАЋАЈ

-— Бејоуа grupa izradila je novi program za Oradniu terik-brod6Va po kom se ima izgraditi 18 velikih brodova u ukupnoj tonaži od 216 hiljada tona od čega 4 velika po 15 hiljada tona, 10 po 12 i 4 po 9· hiljada tona. 96. hiljada tona biodova gradiće: se и. Holandiji а ostatak većinom и Епајеskoj i nešto malo u Italijii-i Папској. |

— Турска влада је поручила код Крупа три нова пароброда која ће бити готова током 1988 и 1989 год. Том приликом, претседник републике нагласио је ma OBO He 3а-

НАРОДНО

РОМИ ВА БА | _ DD,

довољава Турску, која се мора оспособити да оправља старе бродове и-да гради нове. У вези с тим држава намерава да купи бродоградилишна постројења код 0 Ha Босфору.

=" Ратођгода ко Час ЕПегтап & Wilson Lines, jedno od najvećih engleskih pomorskih društava, otvorilo je u Sušaku filijalu. Dosada je ovo društvo na linijama između Engleške i jugoslovenskih luka Про лауте 9 teretnih p4robroda. — Na proleće će Započeti da se popravlja NL pruga Beograd——agreb i to uglavnom na delu Brod—Zagreb. Željeznička direkcija namerava da poveća brzinu vlakova na 90—100 km. tako da bi se udaljenost mogla prevaliti za 5 sati. Tračnice za opravku liferuje Zenica, a potrebni pragovi nabavljeni su poslednjom licitacijom od 1,8 miliona komada.

— Poslednjih dana novine su donosile vesti o građenju mosta na Dunavu između Ruščuka i Đurda, tako da bi Bu-

· garska i Rumunija bile direktno vezane. Građenie da je pre-

uzela firma Man za sumu od 37 miliona leva. Ove vesti medutim se ne odnose na građenje mosta (suma od 37 miliona leva i suviše je smešna za to) nego na građenje mostova za pristajanie lada koje će. prenositi kompozicije. Sumu od 37 miliona leva platiće Bugarska, a na Rumuniju otpada 44 miпопа јеја. Стадепје оућ шгедаја росесе пакоп ганнкоvanja ugovora. |

КОЉУНКТУРА

— Polovinom decembra u Austriji je bilo 245,9: пи]. пеzaposlenih radnika koji su primali pomoć od čega u samom. Beču 113,8 hiljada. Prema novembru broj nezaposlenih je porastao za 21,8 hiliade a prema istom periodu prošle godine smanjio 5е za 27,8 hiljada. =

— Broj osiguranih radnika kod 295 raznih društava za osiguranje u Čehoslovačkoj iznosio je u novembru 2,41 mil. od, čega 1,53 mil. muških i 880 hili. ženskih. Broj osiguranih je prema oktoDru za 830 hiliada manii (sezonsko kolebanie), ali je za 204 hiliade veći od. prošlogodišnjeg.

РАЗНО

— Emigranti iz Nemačke morali su za dozvolu emigracile da plate taksu od 25% svog imetka. Ta taksa donela je 1934 e. 6 mil. maraka. Kasnije, po nirnberškom zakonu mogli su Jevreji da dobiju lakše dozvolu za emigraciju, tako da je 1936/37 ova taksa donela 70 mil. maraka, a ove budžetske godine očekuje se da će doneti još više. Taksi od 70 miliona odgovarao bi transfer kapitala od 210 mil. Ali kod tog postoje mnoge poteškoće, tako da je transfer daleko manii i vrši se mnogo kasnije, dok se taksa plaća odmah. —

— Енглеском парламенту поднесен је предлог за измену акцијског права и оснивање једног уреда за инвестиције. Парламенат је последњи предлог избрисао и прихватио предлог а измени акцијског права а нарочито закона 6 акционарским друштвима из. 1919 год. Том приликом наглашавано је да енглеско трговачко право има много празнина, које омогућују различите неправилности као што су: погрешна ознака „банка“ за предузећа која се не баве банкарством, заобилажење публицитета код оснива. ња акциснарских друштава итд. маролито много злоупо16 Са има код станбених задруга.

— Na: mesto ртуов viceguvernečra Narodne: рапке“ 8. dr. Jovana Lovčevića naimenovan je dosadašnji drugi :viceguverner о. Аг. Ivo Belin, a za ·drugog viceguvernera postavljen је 8. Milorad "Хебе, načelnik ministarstva trgovine i industrije “u penziji i "glavni 'sekretar Beogradske berze.

|L Zbog borbe u upravi skopske zanatske komore гаspušteno je veće 1 DOSlayličmi RODI a O Пела А Lazić, Dr stav Banške uprave.” NJ |

CU O S E S ZLE