Narodno blagostanje

Страна 44

Стање Народне банке (у мил, дин.)

22 XII.| 1-]!.

31, XII.

31. AKTMHBA 1934 1035 1937 | 1938 Подлога : зл. у касама и на стр. || 1794.9] 17846] — — | | SBJaTO y касама — — 1336,9 | 1701,6| 1706,2 _ злато на страни — — 94,6 7.5 15 "новч. у страној монети 0:01. 00. 0,0) — 1 девие — — — — — 111.2) 120.81. 327! _— __ | Укупно — || 1.906) 1905.51 1464.3| 1709,1) 1713,7 Девизе које не улазе у | | подлогу — — — — —|| 54,5| 1044) 331.6) 439.9| 453,2 Кован новац: | SajMonm: |. на менице — — — — 1808.8 | 1528.8| 1523,0| 1431.9) 1400,5 на „хартије од вреди, — | 2931) 2351) 2583! 2727! 262,0 Укупно — || 2101.9) 1763.9! 1781.3| 17046 1662,5 Хартије од вредности —| 11.7 16.9 49,4! 201.3! 1981 Ранији аванси држави — || 1715.5| 1686.6) 1670.6| 1638,4! 1638,2 Привремени аванси Глав, _ Држ. Благајни — — — | 600.0| 600.0| 600.0| 600.0| 600,0 Вредности рез. фонда — | 54.9) 106.4! 119.0! 166,8| 165,8 Вредности ост. фондова| 11. 12.00 11.8) 29,6 29,5 Непокретности, завод за | израду новч, и намештај 153.7] 153.5] 154.0| 160.1! 160,4 Разна актива — — — — || 115. 276,4! 464,4! 20306) 2037,2 ПАСИВА | Капитал — — — — —|| 180.0) 180.0] 180,0| 180.0| 180,0 Резервни фонд — — —| 84,3) 112.4! 133,3! 1994! 200,0 Остали фондови — — — || 13,7 20.5 27.4/| 34.0) 34, Новчанице у оптицају — || 4327. 1! 4383,9| 4890,01. 5834. 1! 5746,7 Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 7.3) 69) ТА 39:0| 17,8 жиро-рачуни — — _ || 4144] 5319] 689.1| 1390.6! 1433,0 разни рачуна — — —| 5492 3210 6886 10290 10439 Укупно — ||1031.0| 865.8| 1385.7| 2458,6| 2494,7 Обавезе са роком — — ||1106,3! 952,9| 193.4! 500 50,0 Разна пасива — — — — || 222.9! 316.4! 166.6| 283.9 363.3 Onuramaj 1 o08B. по виђ. 5358,2 5249.8| 6275.7| 8292 6| 8291,3 Укуп, подл. -|-28.59/) прим. || — — |1881'6) 2196,1| 2202,1 Злато у кас. са 28,5 „прим. || — — |1717,9|2186.5| 2192,5 покриће — — — — — — — |2998%|2618%|2655% покриће златом у касама | — — 12737 12636", |26447'

СТАЊЕ КЛИРИНГА

Потражујемо:

Од 3 -УШ 92-ХН 31-XII Бугарске — Туризам, Дин. —— — 0,4 Италије Лир.

СТ 41,7 32,5 32,4

HOBH 7,0 45,6 51,5 Немачке М. 19,0 13,5 12,6 Пољске, Дин. - 15,1 15,9 16,1 Турске, Дин. 5,2 8,5 9,6 Шпаније, Пез. . 2,6 2,7 2,7. Грчке, Драх. — –—— Бонови у оптицају 39,6 75,8 77,3 У блок. потраж. Дин. 27,3 22,4 283

JIyryjeMo:

Белгији, Белга 3,9 5,0 4,8 Бугарској — клиринг Дин: (0,1 0,4 1,1 Мађарској, Дин. 10,00 13,8 13,7 Румунији, Дин. 22,5 30,9: · 30,1 Француској, Фр. фр. 3,6 11,5 12,4 Чехословачкој, Кч. 120,3 186,1 137,8

Швајцарској, Шв. фр. · 56 2,1 21

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _________ 6

Бру 3

Београдска берза

Извештајна недеља од !0 до 13--1938,

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ Хоса се продужава елементарном силином

10-1 11-I 121 13-i 7% Мив. зајам с. ком. = — 7% Инв. зајам кр. ком. — __ | = 6% Бегл. промпт 500 — — — = 6% Bern. промпт 2.500 = — = = 6% Бегл., промпт 5.000 = 1 8150. 6% Бегл. термин == _—_ == = 4% Аграрци 100 _ = __ 4% Аграрци 500 и 1.000 — _— — – 7% Блер 85. — — 85.— 86.8% Блер = == ва 94 7% Селигман — 100.50 „100.50 Ратна штета промпт — 431.75 „4931— 433.Ратна штета термин — 430.— — Народна банка — 7.650.— 7.700.— 7.725.Прив. агр. банка с. ком. = 915.50 — 916.50 Прив. агр. банка кр. ком. — — — · 7% Стаб. зајам промпт — — — 91 6% Далм. промпт 500 | = — — 6% Далм. промпт 1.000 — 76.87 = 77.50 6% Далм. промпт 5.000 78.75 79.— = 80.50 6% Далм. термин — — — 4% Агр. обв. 1934 500 -- — — —

4% Агр. одбв. 1934 1.000 — — a = 4% Агр. обв. 1934

5.000 и 10.000 — = <= = Дувански лоз e | === = 2% Лутр. лоз PE = = a Црвени крст — = — =

Као што се из горње таблице види, сви су папири напредодвали у извештајној недељи, чак и Блерови. По процентуалном износу скока, а нарочито по силини тенденције а ла хос, још увек је на првом месту рента Ратне штете. Оставили смо је крајем прошле извештајне недеље при курсу од 426.50, а завршила је ову недељу курсом од 431.50.

Тиме је овај папир тукао нови рекорд од 1931 године. И тим поводом се намеће успомена на догађаје из средине марта исте године. Тада је рента Ратне штете скочила за два дана за 20 поена и достигла максимални курс од 429 (17 марта). Тада су бесисте успеле да је оборе стварајући атмосферу која је повећала понуду у тој мери, да јој затражена тражња није могла више да парира. Курс је пао на близу 400. Кад је курс био на 429, бесисти су му највише замерали малу рентабилност тврдећи да се због тога курс не може да одржи. На курсу од 435 папир рентира 5,8%, ако се додају шанси згодитака, онда се добије рентабилитет од преко 6%.

Ми налазимо да овај рентабилитет није мали. Исти на је да код нас има државних хартија од вредности са већим рентабилитетом, али баш је то оно што је карактеристично за наше ефектно тржиште, наиме: да готово сваки папир има свој индивидуалитет, па следствено и своје укамаћење. Многобројни су узроци овом појаву, али главни лежи у томе да курс једног папира не зависи само од уговорних услова, већ и од његове техничке позиције на берзи, од опсега његове употребе итд. Рента Ратне штете је пре свега лутријски папир и збор тога се не може упо: ређивати са другима који немају тог карактера. Даље он је потпуно класиран. Није питање у нормалним приликама н ефектном. тржишту колико је једног папира пуштено у онтицај, већ колико је од тога у чврстим рукама, а Рента