Narodno blagostanje

15, јануар 1938.

ратне штете је тако добро класиран папир, да на основу пашег дугогодишњег посматрања имамо утисак, да неће бити више од 30 милиона динара номинално тог папира флуктиурајућег на берзи и око берзе. Све је остало одавно одведено са тржишта на неодређено дуго време.

У дужим периодима и после дужег скока једног папира врши се депласирање једног дела чврсто класиране робе: дотадањи имаоци их реализирају да би ушли у друге пласмане, а други их набављају. Тај је велики депласман извршен код Ратне штете пре више од годину дана. Приличан сток је прешао из руку старих ималаца у оне нових. После те консолидације почео је поново да се смањује орбт тог папира на берзи и готово целе прошле године понуда је била тако мала, да се углавном њој има na захвали што је папир систематски скакао; јер тражња није била необично велика, али свакако већа него што је била понуда.

Даље не треба заборавити да је Ратна штета једини папир којим се термински ради — а термински посао је животна потреба за банке које се баве репором. Најзад треба водити рачуна да је то папир који је најзгоднији за кауцију, а кауције играју приличну улогу данас у ери јавних радова.

Берзијанци сматрају да ће Ратна штета ићи на 500. При томе курсу, веле они, биће рентабилитет 5%, а M више од тога кад се урачунају шанси згодитка. То није мало. Не треба заборавити да двогодишњи државни 60аови носе такође укамаћење од 5%. Рента ратне штете има више шанса 32 имаоца него бон, — сем ризика курса, који је нераздвојно везан за сваки дугорочни папир.

Рента Ратне штете није скакала већ напредовала. Сами су берзијанци кочили њезин скок. Они су давали свакодневно из својих стокова потребне количине, да би задовољили хучну тражњу и тиме успорили јак скок.

Не може се рећи да је ова папир за последњих десет месеца уопште напредовао. 17 марта прошле године кад је Ратна штета имала курс 426,50, Беглуци (петохиљадарке) бележили су 7425, Далматинци (петохиљадарке) 74, а тф-тни Инвестициони 90,50. Данас бележе исти Беглуци 91,50, Далматинци 79,25, а крупни Инвестициони 99. Први је скочио дакле за 9,8%, други за 7,9% а трећи за 9,3%. За све то време Рента ратне штете је варирала и нашла се данас на курсу на коме је била пре 10 месеца. Сви су папири напредовали за ових десет месеца више но рента Ратне штете.

Акције Народне банке су скочиле са курса од 7.550 прошле извештајне недеље на 7.700, и то је тражња ове недеље. За људе који познају прилике на на: шем ефектном тржишту овај скок није никакво из: ненађење. Ми смо на пример стално заступали тезу да he акције Народне банке доћи на око 8.000, кад сазри купон који је у курсу. Данас акција Народне банке без купона износи свега 7.400. Купон ће бити плаћен за два месеца, а он износи 360 динара нето — ако не би био повећан. Акција Народне банке има најмање укамаћење, али највећу ренту — кад се узме у обзир потенцијал скока тог папира у будућности односно извршен скок у. прошлости. Тај шанс скока је елемент који игра најрлавнију улогу код скока папира са нижим рентабилитетом, јер се он есконтује. Интересантно је да је овога пута јако скочио 7%-тни Блеров папир. Оставили смо га на курсу 84,25 а завршио је са курсом 85,25. Као што је његова тромост) да не кажемо његов пад, била узрок извесних околности које немају никакве везе са нашим тржиштем капитала, а о чему смо ми врло често и опширно писали, тако је и. овог пута скок овог папира дошао. из истих узрока, Блерови папира су пепељуга, скромни и захвални.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 45

Само мало неге па се код њих подиже расположење и курс на квадрат. Веома чврсту тенденцију показују Сели!манове облигације, које су крајем године нотирале 99, a последњих дана рађене mo 100.50 y3 чврсту тражњу по томе курсу. a

Процентуално је највише скочио у овој недељи Далматинац у комадима од 1000 динара: од 76 на: 75 што чини више од 1%. Као што смо-већ у једном извештају напоменули, овај је папир објект врло живог интереса од стране капиталиста. Стоји знатно ниже од Беглука и крупних Далматинаца; има га врло мало, а врло је згодан за манипулацију: није ни сувише тежак као што су Блерови, ни сувише незгодан за манипулацију, као што су папири од 100 динара комад. Пред чињеницом да петохиљадарке Далматинци и Беглуци врло нагло скачу капиталиста неизбежно окреће поглед овом папиру, који носи бољи рентабилитет, а као што рекосмо није незгодан за манипу“ лацију и за чување. Очекује се даљи скок овог папира. То у толико пре што су у врло јаком напону беглучки папири. Петохиљадарке Беглучке такође су направиле један скок у овој недељи, скоро 1%. Завршена је недеља курсем од 81.50 уз чврсту тражњу по овоме курсу. Баш зато је већи интерес за петохиљадаркама Далматинцима, које су бележиле масимално 79,25 и које стоје релативно ниже но Беглуци истога типа. У прошлости увек је било мање растојање између ова два папира но што је овога пута.

У осталим папирима није ништа рађено. Не може се рећи да су ти папири занемарени, већ је пре узрок да их уопште нема на тржишту. То важи пре свега за 7%-тни Инвестициони који је већ дошао до пари, затим за обе врсте 4%-тне аграрне обвезнице, за акције Аграрне банке и Инвестициони зајам. Данас кад капиталисте траже робу за пласман немају времена за папире који се не појваљују на пијаци ни при највишој тражњи.

Дали је могућа реакцијаг

Никад се курсеви на берзи не развијају правом линијом већ увек цик-цак. Свака акција има своју реакцију. Али кад се посматра развиће курсева на Београдском ефектном тржишту од јула месеца прошле године у недељним просецима, а не по дневним курсевима, онда се може рећи: да за пуних шест месеци од како траје хоса није било никакве реакције. Курсеви по недељним просецима били су сваке нове недеље већи но прошле. Да ли се треба бојати реакцијег Реакција је увек дело шпекулације. Реакција код хосе долази искључиво отуда, што "извесни шпекуланти накупују много робе при нижим курсевима да би је продали при вишим, или при високим курсевима про“ дају без покрића. Роба а ла бес код нас уопште више не постоји. То је вратоломна шпекулација, а београдски берзијанци су и сувише солидни да би се тим послом бавили. На берзи је данас остао само солидан елеменат. Београдски берзијанци у колико шпекулирају раде на мале рокове, на мале количине и на мале диференције. Нема берзијанаца данас на београдској берзи, који би имали папира мнонго више но што су њихова сопствена средства који би се задужили да би купили робу у намери да је продаду доцније скупље. Али постоји нешто шпекулације ван берзе. Има приватних људи, који код извесних банака уз кауцију купују поједине хартије папира искључиво у циљу шпекулације. М то су врло мали ангажмани, али их има. Тако је и ових дана један шпекулант из једне мале вароши „из Војводине са лепом зарадом продао папире, које је био. купио искључиво у шплекулацији. Те се шпекулације одигравају ван берзе. А како су обично код тих шпекулација или купци или продавци поједини банкари, који су обично чланови берзе, то је могућно, да се нешто