Narodno blagostanje

22. јануар 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 55

najproduktivnijih. kategorija u društvu, koje čine 218, а 1560 tako i transportnih radnika koji čine treću tre ćinu nacije.

_ Dakle, treba podići cene farmerskih proizvoda i nadnice,

Podizanje cena u poljoprivredi vrši se ograničavaniem pro:zvodnje. Blagostanje nacije nije veće ako je žetva mala i visoke cene. To naročito važi za zemliu koja sama troši naiveći deo svojih proizvoda.. Ako se prihodi farmera povećaju dizaniem cena, za toliko će se smaniiti udeo drugih društvenih slojeva u raspodeli godišnieg proizvoda. Ako se to poigne tako da se nominalno: povećaju prihodi drugih dru-

vepih slojeva, blagostanie će biti samo nominalno veće, a ne } stvarno. Dogodilo bi se samo to da bit se isti obim prometa obavio u ciframa od 90 ili 100 milijardi, mesto sa. 67 mil:jardi. To je samo računsko blagostanie koje se postizava inflacilom 1ı ima smisla samo u jednoj situaciji, kad treba ublažiti položaj dužnika koji su stradali padom cena.

5: št št

1j industriji situacija bi imala da se popravi regulisanjem nadnica i radnog vremena. To je doslovno uzeto iz Niu

"Dila. Kraće radno vreme, veća kupovna snaga pojedinca i

veći broj zaposlenih. Ovai program Niu Dila pojačao ie borbu između rada i kapitala, i ona će ostati u centru privrednog života i ubuduće, zato što je polazna tačka industriiskog programa regulisanje nadnica ı radnog vremena. U vezi s tim planom Ruzvelt upozorava radnike da treba više da misle

'na ukupnu godišnju platu, nego po satu i na dan. Iz tog bi

se dalo zaključiti da i Ruzvelt sam uviđa da njegov prvi pian nije doneo rezultate Које је želeo, bez obzira na držanje Vrhovnog suda.

U tom sudu izvršena je promena, jer je dao ostavku јеdan od najokorelijih protivnika Ruzveltovih planova. Кад !теnuje svog čoveka za sudiju, Ruzvelt će imati većinu na sVvOioi strani, tako da niegova reforma suda nije aktucina. Nainovije odluke suda imaju velik značai po sudbinu Ruzveltovih planova. Jednoglasno je potvrđeno da nije neustavno što dobijaju zajmove i potporu od države gradska električna preduzeća koja konkuriraiu privatnim. Posle ove odluke može se pristupiti izgradnji 61 preduzeća u 93 države u koju je svrhu predviđeno oko 146 mil. dolara.

Koliko može da se vidi iz poslanice u Ruzveltovom рг:vrednom planu nema novih poteza. Može se samo pretpostaviti da će otupiti napade na kapital, i da će biti umereniji kod odredivanja radnog vremena i visine nadnica. Taj plan ne dolazi više sa onim elanom prvog Niu Dila. Zato, iako sud bude više na strani Ruzvelta nego ranije, ipak ne treba očekivati da će on obnoviti svoje zakone.

ну pazicueuuganuei Origin

Има појамова с којима је H

Једна лекција из буквара Лаик на чисто. Тако на пр:

међународног права појам суверености државе. Треба само поставнти пита ње, може ли се забранити држави да на свом територију не подузима извесне акте, па

ће'и сељак дати одговор да нема суверености, ако неко.

са стране може да диктира. Сувереност се може укинутн само једним начином, силом, дакле бесправно. Свако самостално признање права некој другој држави долази као израз. суверености, осим ако то самостално признање није форма иза које је сакривена сила. Али онда је потребна

· још увек сила да се.та форма одржи.

Како су то опште познате ствари, изненадио нас је чланак д-р Јована Стефановића у „Политици“ од 29-%1

1937 „Концесије и капитулације у Кини". Не бисмо реа-.

гирали на њега да се не ради о стварима у погледу којих

„не сме да буде забуне, ако се хоће да прабаи, разумеју |

међународни привредни односи. Требало би цитирати читаве. пасусе, јер су читави

погрешни, и одговорити на њих. Ми ћемо изнети само основне тезе пишчеве, По њему у 18 веку преовлађивало је становиште, у теорији и пракси, да је свака држава слободна да своје територије отвори нлн затворн тргови. ни са страним државама, по принцнпу суверености. Ако их отвори може то учннити уз извесне услове н ограниче ња. У почетку 19 века измењена је доктрина. Напуштена је идеја „о праву сваке државе на потпуну изолацију“. Начело апсолутне суверености ннје напуштено, али JE ублажено. Државн се признавало право да поставља ограничења међународној трговини, алн не н право да је сасвим спречи. Ако је то чинила сматрало се то повредом међународног права.

Да ово није све написано не бн нам ни пало: на памет да је потребно објашњавати појам суверености н еволуције трговинске политнке. Појам суверености није с« изменно хиљадама година. Најмање од 18 века преко 19 no данас. Мењало се људско друштво, развијала се прнвреда, ницале су нове потребе. Из дана у дан била је 31 сваку државу све већа нужда да ступи с другом у што тешње трговинске односе, дакле да води извесну трговинску политику. Трговинска политика се мењала и њене промене врше се и данас, а да при том сувереност није уопште тангирана. На променама трговинске политике огасдају се степени развића привреде, Развој модерне државе започео је меркантилизмом којн се одликује једностраношћу, јер је помагао извоз а гушно увоз. На заштити. развила се енглеска индустрија и тек пошто је њена надмоћност на светском тржишту била евидентна, почела се да развија манчестарска школа слободне трговине. Постепено прихватиле су овај принцип и друге земље, али но зато што. је начело суверености „ублажено“ или промењено, него зато што је свака држава сматрала да је принцип слободне трговине најбољи и за њу саму. Суверено су дата права другим државама да бн се добила од њих сличин уступци. Сувереност није тим негирана, него је само дошла на нешто други начин до израза него под меркантилизмом.

Не само што од почетка 19 века није било неке еволуције суверености у том правцу да се државама не признаје право на изолованост, него обрнуто. После једног кратког периода потпуног либерализма на почетку друге половине 19 в., дошла је већ пред крај века пракса заштитних царина. После рата она се појачала, а у току де пресије јасно се испољила тендецнија према аутаркији. Она је проглашена високим принципом националне самосталности. Право потпуне економске изолације постало је свето право. Зависност о спољној трговини претставља се као неразвијеност нацноналне привреде и као знак националне слабости. С аутаркијом свет би се имао да вратн у стање с којим је сваки саобраћај преко границе прекинут, слично као у односима примитивних друштава предисторије или у периоду пуног феудализма.

Промене које наступају У међународној трговинско! политици утврђују се уговорима. Снстем ових уговора чини међународно право. Оно није 115 совепз. Оно је повређено кад се неко огреши 0 уговор. AH ako једна др: жава неће да продужи уговор, ничим се не може на то присилитн, осим ратом, дакле бресправљем. Замислимо да у конзеквентно продуженој аутаркији утрну сви међуна-

родни уговори, нестало би-и међународног права. Ако га

нема не може се НИ повредити. и зато. је без икаквог осно-

за кад. се. у чланку каже. да се спречавање трговинских " односа“ данас сматра повредом · међународног права. То је "повреда · једне. „доктрине, и. Једне праксе која пружа већу "корист човечанству, па' мако је тако,-ми смо нажалост све-

доци све јаче изолације ту. свету.

кои у ~ пума