Narodno blagostanje

5, фебруар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___Страна 89 _

Рап posle čitanja Van 2еЈапдохог predloga u епгјеskom: parlamentu, ministar finansija Sajmon dao: je izja: - vu da “e Savetodavni odbor za strane zajniove ubuduće liberalnije tretirati izvoz kapitala. Dva: slučaju su. specijalno istaknuta: izvoz će se dopuštati liberalnije kad se radi o finansiranju inostranih preduzeća koja su sposobna da. se razvijaju. Drugo, kad se radi o Tepatriranju paketa akcija engleskih preduzeća, koji su dospeli u ruke stranaca.

- Zabrana izvoza kapitala ne postoji u Engleskoj formalno, ali stvarno od 1931. Zahtev da se ukloni ograničenje izvoza 'Postavljan je sa strane engleskog kapitala, kao i zemalia koje su htele da ga uvoze. Vlada je bila protiv toga zbog nesigurnosti u svetu, naročito 1931, i zbog stanja plat-

Jedan akt ekonomskog ј гахогиХапја

ренин

nog bilansa. U oba pogleda prilike su povoljne, Engleska je prepuna kapitala, tako da će nastupiti izvesno olakšanje s novim mogućnostima plasmaha.

Pre nekog vremena pokazalo se da su prilike zrele za ovo liberalnije tretiranje izvoza, kad je za Belgiju učinjen izuzetak u pogledu ograničenja izvoza. Ovih dana, u Vezi s putem turskih privrednika, u izgledu je veći angažman enојезког kapitala u turskoi privredi. Prema tome, nije do ove odluke došlo Sledeći predlog koje je stavio Van Zeland. Ovo je nalagala potreba engleskog kapitala. Van Zelandov predlog dobio je indirektno potvrdu s ovom odlukom po tom što je pružen dokaz do pojedina zemlja može učiniti samostalno nešto u pravcu da popuste okovi koji su nabjjeni privredi, da prvi korak može da bude oprezan, i, prema tome, predlozi nisu vešto iskonstruisani, nego su staVljeni važući šta je mogućno da se učini.

гава

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ:

__Таугбепе зш апанте БПапза 24 1986 розчоупи БоФшпи.

Bilansi za 1937 s. još nisu stigli, tako da је омај бгој ођ-

javljen bez đođatka.

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Немачкој је 3 децембра прошле године извршен попис стоке и живине који је у поређењу са пописом од истог дана 1936 дао следеће цифре: коњи 3,43 (3,41) милиона грла; говеда 20,47 (20,09) милиона комада од чега краза музара 10,2 (10,12) милиона. Овце такође показују повећање од 4,34 на 4,68 милиона комада. Све остало се смањило: свиње 23,8 (25,8) милиона комада, козе 2,62 (2,63); кокоши 85,5 (88,4), гуске 5,46 (5,89), пловке 2,41 (2,72) и кошнице пчела 2,43 (2,50) милиона комада.

___— Банска управа у Загребу намерава да купи замак Ајош крај Дарувара са земљиштем од 700. јутара земље и да на њему уреди модерну ергелу расплодних коња. За: мак је својина швајцарског друштва за гајење чистокрвне сименталске пасмине, које за њега тражи 4 милиона дип.

— Наше морско рибарство имало је прошле године

6657 рибарских лађица према 6553 у 1936 год. чија врел--

ност износи преко-27 милиона дин. Вредност рибарског прибора цени се на 37 милиона. Ловина летњег риболова износи 3,7 милиона кг. према 3,2 милиона у 1936 год.

ИНДУСТРИЈА

· — Eksportna zajednica nemačkih automobilskih Тађrika u Berlinu osnovala je u Beogradu društvo Autoofis а. ад. Cili. poduzeća je da pruži mogućnost da se automobili, prvenstevno nemačkog porekla, popravljaju pomoću najmodernijih mašina i sprava. Društvo ima na stovarištu sve sastavne delove automobila. Tako će mu biti moguće da svaku reparaturu izvede u vrlo kratkom roku. Radionica društva na Senjaku otvorena je svečano 28 januara o. 2.

— Ha територији Занатске коморе у Осеку било :е

концем 1937 год. 11757 занатских радњи. Током година“

пријављено је 872 радње а одјављено 598, тако да чист пораст износи 274 занатске радње. = Број индустријских предузећа у нашој земљи по:

већао се прошле године за 307. Највећи пораст показују.

електричне централе 34; млинови 29, текстилна индустрија

27, индустрија кудеље и лана 23, метална индустрија 15

атд. Број вретена у текстилној индустрији повећао се за 2596, са 160 па 200 хиљада у што је уложено 120 милиона

динара. Искориштење капацитета појединих инд. грана било је следеће: електротехничка индустрија 75%, индустрија дрвета 48% итд. Просечан број осигураних радника повећао се према 1936 год. за 12%. Укупно је у нова: индустријска предузећа пласирано 1.200 милиона динара.

= Већ смо јавили о склапању картела фабриканата. папирне робе у Југославији. За управника картела именозан је г. инж. Ђука Кон који је досада водио своју сопствену фирму у Новом Саду.

= У Загребу је основано акционарско друштво „Угровача“ са капиталом од ! милиона дин. истраживањем и експлоатацијом боксита.

— Бродарско и багерско акционарско друштво (Бибад) у Београду смањило је своју главницу са 7,5 на 6 Милиона динара откупом од акционара 3.000 акција од по 500 динара. |

— Y Румунији је под фирмом Мангасар основано акционарско друштво са капиталом од 5 милиона леја које ће се бавити експлоатацијом и продајом жељезне а нарочито манганове рудаче. |

— Немачка производња нафте износила је у 1937 год. 4534 хиљаде тона и тиме постигла рекордну висину. Број упослених радника износио је 5.191 према 4.770 У 1936 год.

— Пољска производња каменог угља износила је прошле год. 35,7 милиона тона, тј. 20% више него 1986 кад је произведено 29,2 милиона т. Домаћа потрошња се повећала са 18,1 на 21,5 милиона т. а извоз са 84,8 на 11,3 MHлиона т.

— Француска потрошња угља у 1937 год. повећала се за 9,4% са 69,6 на 76,1 милион тона, док је производња због скраћене. радне недеље опала са 46,1 на 45,3 милиона т. или за 1,8%. Увоз се повећао са 22,9 на 30,8 милиона 1. Дневна производња по глави запосленог радника износила је у трећем тромесечју 1937 814 кг. према 884 кг. у првом тромесечју 1936, односно 872 кг. у просеку 1935. Број упо: слених радника. повећао се са 281,9 на 245 хиљада.

= Светска производња алуминиума која је 1936 гол: износила 266,5 хиљада т. у прошлој се години попела на 4399 хиљада т. што значи повећање од 20%. Производња појединих земаља кретала се овако: САД. 130 (102) хиљаде тона; Немачка 120 (97), Совјетска Русија 40 (37,9). Канада 33 (26,9); Француска 30 (27) итд. Једино је опала производња Норвешке са 15,5 на 14 хиљада тона. Потро=:

а је магевиља 4687 хиљада не према 407 у 1986 год. У