Narodno blagostanje
Стање Народне банке (у мил. дин.)
31. ХН | 31. XII | 22 XIL.| 31. 8-II. A КТИВА 1934 | 1935 | 1937 1038 1588
Подлога :
. зл. у касама и на стр.)!7846] — — == ___алато у касама — - 1336,9| 1701,6| 17!1,5| 1712,4 _ здато на страни — — : 94,6 715 45: 75 _свовч. у страној монети|| · 00.3 60: — — улдевизе — — — = = 120.8. 3271. — — - Veyuro, — | 1905.5| 1464.3| 1709,1! 1719,0| 1791,9 Please које не улазе у |
подлогу —- - — — 1044] 331.6! 4399) 460,8| 4599 Кован новац:
. у паклу и сребру — = 206.1) 329.9) 359,5| 3881! 389,2
Зајмови: |: на менице - —. — — — - | 1528.8 1523.0) 1431.9) 1364,5| 1368,0
__на хартије од вредн. — 23511 2583! 272.71 2584! 2523
Укупно — || 1763.9| 1781.3| 1704 6) 1623,3! 1620,3
'Картије од вредности —|| 169 49,41 2013] 198,2! 198,2
Ранији аванса држави — || '686.6) 1670.6| 1638,4! 1638,8! :638.9
Привремени аванси Глав. -
"Држ. Благајни — — — | 550.0) 600.0| 500.0) 600,0) 607,0 Вредности рез, фовда — | 106.4| 119.0! 166,8) 165,8| 165,0 Вредности ост, фондова| 12.0. 11,8} 29,6 29,5. 29,5 Непокретности, завод 3a|
израду новч. и намештај|| 153.5] 1540) 1601! 168,9! 161,5 Разна актива — — — — | 216,4) 464.4! 2030.6) 21127 2114 2
ПАСИВА
Капитал — — — — — 180.0) 80,0) 180.0] 180,0| 180,0
Резервни фонд — — —! 112.4! 133.3] 19941 200.0) 200,1
Остали фондови — — — 20, 27.41 34.0) 3411. 341
Новчанипе у оптицају — | 4383,9| 4890,0| 5834 1! 5673,4! 5657,6
Обавезе по виђењу;
_ потраживање Државе — 6.9 741 30.0, 141,1] 21,6 жиро-рачуни — — — 531.9| 689.7| 1390 6) 1490.3| 1623,0 разни рачуви — — — 327.0' 688.6' 1029.0! 1029 8! 1029,0 | Укупно — | 865.8| 1385.7) 2458,6| 2661,2| 2673,6
Обавезе са роком — — || 952,9 193.4! 5001 500) 50,0
Разна пасива — — — — "| 316.4! 166.6) 283.91 2984! 301,0
Оатипај и обав по виђ.|5249,8! 6275 7| 8292 6 8331,6| 833 1,3
Укунп. подл. --- 28,59) прим. — |1881'6]2196,1 | 2208,9) 2210,0
Злато у кас. са 28.59) прим. || — | 1717,912'86,5| 2199,3) 2200,4 покриће — — — — — — 12998 [2618 % 26509 ;|2652 '. покриће златом у касама | — |27377/ 12636 ',|26389/,! 26410
вањем да ће папир ићи нстом снагом ка циљу од 500» Како другачије да се објасни чињеница да се при курсу од 466 динара плаћају термини као и промпт робгз Чврста тражња са терминима, на пр. крај априла, доказ је да ге једнодушно сматра да је данашњи курс у најмању руку осигуран за најближу будућност. Обрт у терминима ове недеље износио је 2,494 хиљ., нешто је већи но последњих недеља, али још увек релативно, мали. Термине продају они које копка зарада. Јер онај који је купио ренту Ратне штете само недељу дана раније зарадио је 10—15 дичара по комаду. А главна карактеристика берзијанца је да га зарада толико голица, да продаје и онда кад му је очигледно да ће сутра морати купити скупље. Један шпекулант Ратном штетом који није члан Београдске берзе, који не живи у Београду, али који је врло добро искористио ову конњунктуру државних хартија од вредности продао је 1000 комада Ратне штете у суботу, а купио их ватраг у уторак за 15.000 дин. скупље. У суботу га је голицала огромна зарада коју је имао, а у уторак је ви-
део да је ситуација исто тако чврста, кад што је била и: пре тога. Колики је велики оптимизам на београдском ефектном тржишту најбољи је доказ, да нема продаје
бланко, а декувер. То је најбољи доказ да на београдској берзи нема шпекулације државним хартијама од вредности. Термин је и зато ту да се продаје а декувер. МИ код
ренте Ратне.штете било је годинама правило да постоји“
SE Yi al ој
2
велики обрт у терминима. Као што има људи који верују у скок једнога папира, тако их има који верују у пад. Последњи су бесисте, Њих сада нема на Београдској берзи. Управо колико ми можемо да видимо има их двојица. Један је'само платонски; продао је рано своју робу и ждеде се, али не чини глупости. Други је такође рано продао своју робу, јер никако није веровао у хосу и доцније, раздражен демантијем који су му дале прилике на. берзи, с времена на време продаје а декувер. Он има тиху наду да ће курсеви кад дођу до максимума обрнути на ниже. s да ће он при максимуму продати врло много а декувер = покрити губитак. Видећемо, али једна ласта не чини. пролеће.
Свакако тражња за терминима је много већа но повуда. При курсу од 440 поставили смо ми питање у извештају берзанском, да ли постоји опасност регкције тј. да ли ће бити тако јака понуда, да ће курсеви пепустити. И одговорили смо негативне. Време нам је дало потпуно за право. Јер да је било људи који су вољни да нродаду даби реализирали добит, они би се већ појавили, јер је лао садањи скок курса пружио многима довољно зараде, па се ипак не појављују продавци ни то нам даје право да зерујемо да се неће ни у будуће појавити. Јер кад се није нашло продаваца при заради од 30—40 тачака по комаду, тешко да ће се наћи при диференцији од 20—30 тачака по комаду колико се есконтује скок најближе будућности. Не треба заборавити да смо ми на путу ка курсу од 500 дипара Ратне штете прешли највећи део пута. Ако се узме као полазна тачка курс од 403 који је трајао дуже време детос, онда скок износи преко 60 поена, а до курса од 500 остало је још само око 30 поена.
Шпекулације нема. И то је први пут у историји Ратне штете да се одиграва хоса без. шпекулативног гурања узбрдо (јер никад до данас није хоса била тако силна-као овога пута).
Навешћемо два доказа да нема шпекулације: Један се налази у данашњем броју Народног Благостања, а у анализи биланса Поштанске штедионице. Зна се да се шпекулација мора да служи кредитом. Шпекулативних кредита има код нас две. врсте. Једно је ломбард, = друго. депор. Највећи део ломбарда за шпекулације се узима код По штанске штеднонице. Она је одувек највећи ломбардер код“ час. Има најповољније услове како по маржи тако и по каматној стопи. Тај посао је готово на умору код Поштан-= ске штеднонице као што показује доња статистика ломбарда: 1930 1936 1987
1933 1934 1935
мил. дин.
164,759 134.165 104,018 74,009 64942 47,258 54.903 32.727
Кад се узме у обзир да је каматна стопа код ломбарда код Поштанске штедионице 6% и да данас има државних хартија који носе и преко 8% реалне камате, онда је јасно да шпекулације нема.
Други доказ лежи у статистици терминског посла на. Београдској. берзи. | |
1931 1932
_ Обрт у. | терминском. послу. | 1937
1934 1935 1936 ши : у. милионима динара: Рента Ратне "штете- - 61 90 --- - 715,5: 29,6: 4% Аграрци 1: 7:02 — | — —= боб Беглуди | _ | „= NI 2. M, == 8%: Далматинци „n - O 0,3 0,8 ___, 7% Блер ~ 0 04 = и 7%- Селигман. = и — OG. ~ a 78,2 11,5 18 4.996