Narodno blagostanje

19. фебруар 1938.

кивао јануарски извештај о производњи челика и гвожђа. Статистика, међутим, показује лагано назадовање према децембру. али извесно повећање према јануару 1937. Сировог- челика је произведено 1,08 милиона тона (децембар 1937 год. 1,1: јануар 1937 г. 1 мил. т.) а сировог гвожђа 0,76 (0,78 односно 0,65) милиона тона. Број високих пећи у погону пао је са 138 на 139.

— Дервентска градска општина одлучила је да подигне сопствену електричну централу која би снабдевала електричном струјом цели град. У ту сврху додељено је 600 хиљада дин. -

___— Производња злата у трансвалским рудницима попела се у јануару на 988,405 финих унци, према 959,268 у јануару 1936. Цена је ове године мања по унци (6 ф. с. 19 ш., према 7 ф 1 ш). тако да је укупна вредност ове године мања, 6,86 мил. ф. према 6,91 прошле године.

— Грађевна делатност у Дунавској бановини оживела је не само у граду него и по селима. Већина зграда

"подигнутих на селу не одговара хигијенским условима

нити је економична, па је Техничко одељење бановине решило да изради већи број планова и скица разних типова кућа који би се сељацима бесплатно делили.

— Писали смо о назадовању извоза цемента н рђавом стању у нашој цементној индустрији. Као последица тога У Далмацији је дошло до ограничавања рада у фабрикама цемента. Фабрика „Далмација“ д. д. отпустила је 400 радника и обуставила рад на вертикалним пећимг, а фабрика „Сплит: д. д. отказала је уговор свима радницима што се односи на 800 радника. Фабрика „Соланит' већ неко време не ради, док остале раде с ограниченим бројем људи. Фабрике изјављују да ће ово потрајати док се не исцрпу нагомилане залихе.

__— Д-р Филипс, директор Филипсовог концерна изјавио је да концерн има 38 фабрика сијалица и радиоапарата и две фабрике радиоапарата у Југославији и Румунији ну градњи. Централа у Еиндховену и веће филијалне фабрике произведу годишње 1,1 милион апарата. Фабрике у Југославији и Румунији, ма да имају монопол производње, једва да ће бити рентабилне јер ће радити за тржиште од 30—40 хиљада апарата годишње.

ТРГОВИНА

— Потражња за вином у трговини необично је жива. Цене су врло чврсте и непрестано расту. Нарочито се траже квалитативна вина. Обична вина за прераду траже се по 26 за литарски град. У Вршцу залихе износе још 650 вагона што значи да је од јесени извезено или прерађено 550 вагона. Овако повољне ситуације на винском тржишту није било већ десет година.

— На тражење Завода за унапређење спољне трго-

вине наше пограничне царинске власти добиле су налог, |

да могу пропустити само оне вагоне заклане живине који имају уредну извозну потврду Завода, јер је извоз овог артикла за Чехословачку контингентиран.

— Према споразуму са Немачком моћи ћемо. у првом тромесечју о. г. извести дрва у вредности од 3,18 милиона маракг. Од тога 1,74 милиона меког дрва, 1,62 резане храстовине, 216 хиљада обле храстовине, 304 хиљаде осталог облог дрвета, 720 хиљада разног тврдог дрвета итд.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Влада је променила извесне увозне царинске тарифе. Најзначајније је повећање увозне царине на електроде за акумулаторе на 40 златних динара. Незнатно су повишене још царине на премазане тканине, отпатке од

· тканина итд. За унапређење моторизације смањене су ца_рине на'мотоцикле н њихове приколице на 12% вредности.

Омогућено је новом редукционом тексту да се занатлије и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 121. |

мали привредници користе повлашћеном царином код увоза машина, што је досада било могућно само за фабрике. Повластице за увоз жичаних железница постају опште, а не као досад резервисане само за рударску индустрију.

НОВЧАРСТВО

— Оптицај новца је у Јапану почео нагло да расте од како трају ратне операције у Кини. У јулу 1987 оптицај је износио 1.472 мил. према 1.309 мил. јена у јулу 1936, а до децембра повећао се на 1936 према 1.562, дакле за 374 мил. више него годину дана раније. Крајем децембра оптицај је био достигао рекордни износ од 2.899 милиона, за милијарду више него јула 1936.

— Француска банка уступила је Девизном фонду 3,127 мил. франака злата, износ који је у новембру, кад су се враћали француски капитали из иностранства, фонд дао банци за франке. Подлога је смањена на 55,8 милијарди. По изјави Реноа, Француска је имала 1931 год. 6000 тона злата, а сада 2,047. У септембру 1936 наглашено је да се не сме допустити да се златна подлога смањи испод 50 милијарди Поенкареових франака, а то је 3,275 тона.

— Холандску владу критиковали су у парламенту због њене тежње да очува резерве злата. Наведени су стари разлози да је злато несигурно, јер с једне стране (5 Унија може да баци велике количине ненадано на тржиште, а друго Рузвелт може да искористи законски пропис и да обори долар за даљих 10%. Министар је одговорио да холандска политика остаје чврста код злата, јер се оно после свих пертурбација показало најстабилнијим и најсигурнијом националном резервом.

— Укупни улози код свих банака и штедионица У земљи износили су концем децембра 11,77 милијарди динара према 10,67 милијарди у децембру 1936 год. Улози су према новембру опали за 30 милиона дин. Индекс рударске производње је опао према новембру са 140,4 на 138,2, топионичке је порастао са 147,8 на 181,4 (у децембру 1936 год. 1342 односно 148,6). Број утоварних вагона повећао се према децембру 1937 са 129 на 134 хиљаде.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— "Буџет Врбаске бановине према предлогу износи 38,9 милиона динара. Обзиром на одељења највећи је прорачун финансијског одељења због исплате дугова за градњу школских зграда.

— Нови буџет Дринске бановине износи према предлогу поднесеном банском већу 76,08 милиона динара па је ва близу 3 милиона већи од прошлогодишњег.

САОБРАЋАЈ

— Министарство саобраћаја склопило је са дионичким друштвом локалне железнице Гробелно—Рогашка Слатина купо-продајни уговор на основу кога ће држава преузети поменуту пругу за цену од 6,3 милиона дин.

— Између Дубровачке и Јадранске пловидбе склопљен је споразум по питању реда вожње и укинуте конкурентне пруге због којих је прошле гоидне било много трвења између ова два друштва. Нови возни ред ступа на снагу 10 априла.

— Према извештају Савеза поморских бродовласника Краљевине Југославије наше обално бродарство одржавало је 85 редовитих пруга са 80 бродова и 1,55 милиона преваљених морских миља. Редовних трговачких пруга са иностранством било је 7. Почетком 1987 наша трговачка флота бројала је 173 пароброда са 3714 хиљаде тона 8 концем год. било је 177 пароброда са 379,9 хиљада т. Од укупно 26 паробродарских друштава у савезу је учлањено 16 друштава са 150 бродова. У градњи се налазе 3 брода са 6 хиљада бруто регистарских тона.