Narodno blagostanje

26. фебруар 1938. О

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Стрена 133

слови обављени на сајмовима и трговина под овим условима били сигурнији. Трговина, иако је била "угрожена бандитизмом, била је с друге стране при-

вилегисана. Странац, трговац, уживао је већа пра-

ва него што их је имао домаћи. На том привилеју процветале су трговачке републике средњег

А а

i Р Бе

земље даље од главних трговачких путева, да дођу до важних трговачких артикала (оружја, накита и мирођија). Развој трговине није довео само до при-

са, а у исто време, дајући привилегиј, могле су и.

вилегисаног сталежа и привилегисаног права, него ин до све тешњег и систематскијег уређивања односа са иностранством.

Трговина је победила сепаратистички дух феудализма, раскинула окове аутаркије која му је особена и утрла пут развоја дипломатских односа у свету. Она је развила потребе феудалних дворова у толикој мери да је била потребна далеко већа циркулапија добара и према томе савршенији начин производње који настаје са капитализмом:

УМЕ ВРХУНАЦ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Тек са развојем капитализма у новом веку образује се модерно светско тржиште. Циркулација добара, лица и капитала постаје живља и везе измебу појединих земаља толико многоструке да су морали да се регулишу конкретније. Из привилегија трговаца да тргују развија се систем трговинских уговора којим се државе обавезују да ће пружити извесна права. Отуд потреба за јачањем централне државне власти која ће бити способна да осигура спровођење уговора. Економски интерес држављанина једне земље упућивао га је да тражи да му и друга земља призна иста права у подручју привреде која има и у рођеној. Ова тежња морала се нужно развити из међународне размене добара. Идеолошки

i потпомогнута тим што су везе између појединих народа постајале све тешње тако да су се осетили позитивни резултати живог културног саобраћаја. Најпре су се осетиле- благодати међусобног познавања, па је тек тада настало одушевљење за 5 г гр! Хришћанство је давно било иста-кло принцип љубави према ближњем, без обзира ко-

ме народу припада, али тек у 19 веку дошло је до таквих покрета који су ишли за тим да се отклоне све запреке међународном зближавању.

Најизразитији био је покрет за слободном трговином. Практично он је поставио захтев за слободном пиркулацијом добара, лица и капитала у свету. Али то није био само покрет за једном новом еконемском политиком, него је био израз новог погле-

МИ ПУТ

Гледана из ових историјских перспектива, кам-

пања против странца и свега страног која се води

·" код наси у свету, има далеко шири значај, него што изгледа судећи само по аргументима који се употреб-

„љавају. Она не задире само у економске проблеме, јер је однос према странцу у исто време економски,

· социолошни, културни и политички проблем. То је заправо комплекс питања и њихово решење мора до-

вести до извесних последица у разним областима

друштвеног живота. Те последице често се не могу

ни сагледати, или да се сагледају потребно је да се

пре тога врло савесно испитају историјски закони

да на свет. Снага његова извирала је из његове ре= алности. Његове присташе били су најслободоумнији и најкултурнији људи свога времена. Без обзира на њихов однос према службеној цркви, они су стварно били, по својим схватањима и захтевима, најближе хришћанском принципу љубави и слободног саобраћаја међу људима. Хришћанство је дало идеју човечанства. Деветнаести век реализовао је најбитније елементе те идеје. Победа мисли слободне трговине учинила је да читава кугла земаљска постане шира домовина сваког човека. језиком, културом, обичајима био је сваки везан за своју нацију. Не одбацујући национално, напротив, служећи се оним најбољим што је дала нација, људи су могли да се служе тековинама других, да одаберу место за свој живот и рад где хоће, да путују и да се упочнају. Читав свет постао је добро сваког појединца, у принципу. Бити светски грађанин, под условима које је пружила друга половина 19 века није значило суморно бежање у свет којим су се заносили романтичари, него вредно искоришћавање најбољих услова уз које су и појединац и читаве нације могле да постигну најбоље успехе.

Врхунац цивилизације јесте ова слобода служити се свим што је људско друштво постигло, у области материјалног и духовног. Претпоставка опстанка не само овог степена цивилизације него ње

саме јест да се сачува ова слобода.

УНАТРАГ

развоја људског друштва. Пе познавајући те законе и према томе не знајући какве последице могу да наступе кад би се испунили извесни захтеви, многи добронамерни људи ангажују се с пуно одушевљења у таквим акцијама које би осудили кад би дознали чему воде. А оне се често воде са врло добром режијом са вешто сабраним аргументима. У тим акцијама делује се на разум и психу и подгрејавају преживели инстинкти животињског и примитивног у нама. Такве тежње прете да покопају цивилизацију данашњег друштва и да окрену низбрдицом пут развоја који се хиљадама година пењао.

Mi O Bi GB

42 uredništva:

аи а ће јре за жена

fa театара каља прота јрови се

MKohcem 1933. godine zaključen je u Londonu međunaYodni sporazum o pšenici. U to vreme (na dan 1. avgusta) prelazni stol pšenice u svetu iznosio je 1,700.000 vagona i svom snagom pritiskivao na tržište i cene. Ta količina pretstavljala je gveteku uvoznu potrebu za godinu i po dama i bila je tro-

struko veća od prenosne zalihe u normalnim godinama pre izbijanja agravne MRWrize. Nikakvih izgleda za pobolišanje Situacije na žitnoj pijaci nije bilo, sem da se pristupi ograhi-

· čenju zašejane površine odnosno redukciji proizvodnje. Takvo

Stanje dovelo je do sporazuma sviju važnijih yaVozničkih Ze