Narodno blagostanje

Страна 134

malia. No osnovna želia o direktnom ograničenju proizvodnie

"putem, smanjivanja zasejanih površina nije mogla da bude . sprovedena. Protivnici te ideje bile su uglavnom Argentina | Australija koje imaju najniže produkcione troškove i Које i pri 'tadanjim niskim cenama nisu imale računa da gomilaju 'štokove radi održavanja cene. Usled toga zemlje izvoznice Za''dovoljile su se utvrđivaniem izvoznih kvota koje bi se menjale prema kretaniu cena, a sa ciliem da se održi minimalna cena utvrđena sporazumom. To je bio ustvari posredan put za ograničenje proizvodnje.

Londonski sporazum nikada nije došao do primene. Na sastancima, na kojima је trebalo utvrditi modalitete niegovog praktičnoz sprovođenja, suproinosti interesa bile su tako velike, da se nikađa nije mogla da postigne saglasnost. Na kraju S. A. BD. bile su jedina zemlja koja je pristupila ograničenju zasejane površine, ali to njie učinila iz želie da bi sec držala sporazuma, već iz unutarnjih razloga. Od Londonskog sporazuma jedini praktični rezultat ostao ie Savetodavni odbor sa zadatkom da prati razvitak situacije na međunarodnom tržištu pšenice i na osnovu prikupljenog materijala o Droizvodnji i potrošnji predviđa razvojne tendencije.

Od 1933 godine, međutim, koja je bila najgora za pšenicu, jer su stokovi bili dostigli maksimalan iznos, a cenc ' najniže pale, situaciia počinie da se popravlia. 1934/35 svetska "Žetva pšenice ispada deficitarna za 493.000 vagona, te se stok JL avgusta 1935 smanjio na 1,020.000 vagona. Naredne 19935/36 :Bo drugi put žetva ispada deficitarna za 469.000 vagona te "svetski stok 1 avgusta 1986 pada na 620.000 vagona. 1936/37 :· donela ie treću uzastopnu deficitarnu žetvu sa 833.000 vag. što *je 1] avgusta 1937 reduciralo svetski stok na oko 350.000 va~gona. Dejstvo se osetilo odmah, polovinom 19936 cene su po"le na više. Poslednje preporuke odbora o ograničenju zase-jane površine, kao jedinom uslovu za rešenie pšenične krize, 'objiavljene su početkom 1996 g. | U prošloj год! ргеомјадајо је та Цепје da je pšeničaz "кита likvidirana i da se ušlo u period stabilizacije proizvodnje "na nivou svetskih potreba. Ali pred krai prošle godine ponova se javila uznemirenost. S. A. D., prema рте ћодпој 20"dini, povećale su zasejanu površinu pod ozimom pšenicom za 10 mil. akra ili preko 20% što čini daleko više od smanienia zasejane površine u prethodnom periodu. One su to učinile u želji da po svaku cenu obezbede dovolinu proizvodnju kola bi im omogućila da popune prenosnu rezervu koja je bila pala „па 200.000 prema 450.000 vag. u normalnim godinama. Žetva S A. D. ispala je međutim, tako obilnom da su se one u kamај 1937/88 mogle ponova pojaviti na svetskoi pijaci kao _ ižvoznik. Ostale prekomorske zemlje, naročito Argentina i Australija, takođe povećavaju svoje zaseiane površine. U EvroDi je tendenciia povećanja opšta pojava. Suprotno ovakvoi _tendenciji u proizvodnji svetski uvoz, koji je u 1936/37 po*Kazao znatno povećanje prema ranijim godinama, U OVOJ ZOdini pokazuje opadanje bez izgleda da bi se u drugoj ро„lovini kampanje mogao povećati, jer su izvesne Važne UVO_ Zničke zemlje, kao Italila i Nemačka, zavele prinudnu upo| fćbu kukuruza da bi još više smanjie uvoz pšenice. Po

· proizvodnji od 10,2 mil. vagona 1937/38 prema 9,6 u 1986/37 bez Rusije, smatra se kao pozitivno da će tekuća ekonomska | godina biti završena u znakt ponovnog porasta stoka za 300400.000 vagona na 700—900.000 vag. prema 380.000 vag. na koncu kampanje 1936/87. Žž To je dalo povoda da se ponova počne ukazivati na mo| gućnost pogoršanja situacije na tržištu pšenice u ekonomskoi -198 839 godini na slučai normalne žetve u Evropi i prekomorim zemljama. Na ovo je prvo ukazao američki Institut za - živanie ishrane, a za njim je došla i nepovolina prognoza | Međunarodnog polioprivrednog instituta u Himu. Obe ovc

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | | __Бр. 9

prognoze su А svetsku javnost. Na to ie došao i treći izveštaj Savetodavnog odbora svetske žitne 'konferencije koncem januara sa neobično pesimističnim gledanjem na bu-

. dućnost. U svome izveštaju Savetodavni odbor, polazeći od či-

njenice da ie svetska potrošnja pšenice u 1936/97 prema 19091914 pala za 5%, dok se broj stanovnika povećao га 2407, доlazi do zaključka da hema nikakvih izgleda da bi se svetska Đotrošnia pšenice mogla povećati, pa ni u slučaju“ još: intenzivnije Rkonjunkture svetske privrede. Zatim ističe da je proporcila uvoza pšenice 19 evropskih država prema njihovoj ukupnoj potrošnji pala sa 43,2 u 1926/27 na 22,1% u 1935/36. Na drugoj strani tendenciia povećavania zasejane površine primećuje se kod svih zemalja bilo uvozničkih bilo iZVOZNičkili, a naročito kod prekomorskih zemalja ti. naivećih proizvodača pšenice,

Na osnovu toga Savetodayni odbor dolazi do zaključka da će svetski stok pšenice na dan 1 avgusta ove godine biti znatno Veći no Što ga procenjuju američki Institut za istraŽživanje ishrane i Medunarodni poljoprivredni institut u Himu i da će zalihe, ostane li zasejana površina ista i u narednom periodu setve, već u avgustu 1939 dostići Kkritičnu tačku iz doba krize. Stoga Savetodavni odbor, ukazujući na ponovne opasnosti od sloma svetskog tržišta pšenice i srozavania cena, opominje proizvođačke zemlje da blagovremeno pristupe ograničenju zasejane površine i izbegnu neminovnu katastrofu, koja ih, na slučai dobre žetve, čeka iduće godine.

Izveštai Savetodavnog odbora imao je sino dejstvo. Tržište je postalo uznemireno, kursevi su počeli da popuštaiu i da se približuiu nivou početkom 1986 ti. kada je počeo DOrast. Polovinom februara terminski kursevi za tri poslednie godine izgledali su ovako (Čikago je izostavlien zbog toga, jer se njegovi kursevi u prethodnim dvema godinama 5: ravnali prema izvoznom, već prema uvoznom paritetu pa kao takvi nisu bili merodavni za ocenu situacije na slobodnom

tržištu): 1936 1937 1938 Liverpul УП 58. тес. 13/4 19/8 161 В. Аггег М рех. mtce. 10,16 11,30 11.73 Vinipegz Х centi buš. 84,2 115:2. 96,9 Когетдат 1Х ЋЕ. тес. 5,818) 780. 6:95

Postavlja se pitanje: da li ie i u koliko opravdan pesimizam Savetodavnog odbora svetske žitne konferencije? –

Mi smatramo da jeste! Mi smo u nekolikim člancima posvećenim problemu pšenice, obiavlienim u toku prošle..godine, naročito isticali da povolinu konjunkturu pšenice. u 1936/37 i na početku tekuće kampanie ne treba smatrati stalnom posledicom definitivnog pobolišanja stanja i da prva obilniia žetva u svetu može da donese vrlo neprijatna iznenađenja. Ispravnost našeg stanovišta potvrđuje i nainoviji.razvitak situacije na svetskom tržištu pšenice. 1:

Naizad, strahovanie za budućnost opravdane se-pojačava i najnovijim američkim farmerskim zakonom, koji je ovih dana prošao. kroz oba zakonodavna tela. Polazna tačka zakona jeste obezbeđenje normalnog prihose pšenice i stalnog izvoznog viška. Za obračunavanie normalnog prinosa užima se: prosek 10 godišnie potrošnje u zemlji i izvoza, kao ı prenosna količina čija je visina utvrđena na 15% ргозеспе доmaće potrošnje i 65% prosečnog izvoza. Konkretno u količinama ovaj račun izgleda ovako: prosečna domaća potrošnja za poslednjih deset godina iznosila ie oko 1,850.000 vagona (poslednjih godina ona ne prelazi 1,800.000 vag.); prosek izvoza u periodu 1926—19835 bio je 202.000 vag. (prosek izvoza

*) Obračunata devalvacija,. '