Narodno blagostanje
„обавезна на. јавно полагање рачуна.
"биланса и акционарско-правног, хиљада акционарских друштава код нас нема ни једног је:
· Da-lH:bi našem hmeljarstvu
о март 1938, · НАРОДНО
"многе конкретне ствари, али Вам ја не могу за пола сата да 'изнесем конкретне случајеве.
— Цео Ваш говор је једна претпоставка, одговара г.
6 Летица.
Ми ћемо се на ово питање вратити, кад будемо има-
сле стенографске белешке овогодишње дискусије о буџегту: Али се већ из овог дијалога могу да утврде теза и
антитеза. Г. д-р Поповић тврди да акционарска друштва не
-ћлаћају порезу, како би требало то да буде по закону, јер
гу-им биланси лажни. => = Б,Летица тврди, да се тек на основу специјалних 10датака, којима располаже пореска власт, може да види, коанка је опорезована добит код појединих акционарских друштава. ·
Право има г. Летица. Два су потпуно различита појма- код нас, а и у највећем делу других држава, трговачка добит и пореска добит. Према томе, нигде се у свету не
врши разрез пореза на основу објављених завршних рачу.
на друштава. Теорија, а по њој и законодавство, познаје две врсте биланса: Један је акционарско-правни, који про. писује закон о акционарским друштвима, а други је поре: ски, који прописују одредбе Закона о порезу на друштва Шема акционарскоправног биланса израђена је с обзиром на потребе акционара и поверилаца, а шема пореског биланса — с обзиром на потребе пореских власти.
Али све и да су идентични појмови трговачка добит и пореска добит, ипак се никад не би могао да изврши разрез пореза на. основу објављених завршних рачуна, јер су они недовољно детаљизирани и недовољно документовани за циљеве пореских власти, односно за сам разрез.
_ Г. д-р Поповић вели да је он имао у рукама пореске „базе“ акционарских друштава код нас (како г. Лелица
назива нама непознатим изразом порески биланс), на основу. кога се утврђује пореска основица. Ми смо склони ве-
ровати да г. д-р Поповић никад није имао у рукама порески биланс или да га није разумео, кад тврди да је порески разрез нетачан због тога што су нетачни трговачки биланси. Да де г. д-р Поповић имао у рукама (или ако је имао, разумео материју) једно решење Финансијске ди рекције о разрезу пореза једном акционарском друштву и да је то упоредио са билансом истог друштава за исту годину, морао би видети огромну разлику између пореског односно трговачког. Од
диног, које је опорезовано на добит коју је исказало у свсјим билансима. Ми чикамо г. д-р Поповића — и чудо да то нији урадио сам г. Летица — да именује једно једино
_ друштво, код нас, чија је пореска основица мања од чисте
добити исказане у билансима за исту годину. Увек је обрнвут случај. Акционарско друштво, које је завршило пословну го-
БЛАГОСТАЊЕ Страна 149
дину без икакве зараде, по пореском билансу има зараду између 5—15%. Пред нама се на столу налази биланс једпог друштва, који не садржи никакве зараде, а друштво је разрезано на огромну добит од 15% иако је пореска власт нашла да је биланс у реду. Разлика потиче од DM ке између пореске и трговачке добити. 5
Сугестије. које је учинио г. д-р Поповић, односно контроле акционарских друштава код нас потпуно су де пласиране, јер постоји можда једна од најстрожијих и најнсцрпнијих контрола биланса друштава од стране наших пореских власти. Наши порески органи за разрез друштвеног пореза ваљају се од смеха кад прочитају или чују примедбе, како су акционарско-правни завршни рачуни недовољни и погрешни за пореске циљеве, гледајући пред собом гомиле података за свако друштво, које је оно ду“ жно по закону да да пореским органима и које ови још допунски траже.
Г. д-р Поповић нема права са гледишта науке о п9резу. Али не и са гледишта нашег позитивног законодавства и доктрина Министарства финансија. Прошле тоди: не, баш у ово доба, поднео је Министар финансија амандмане уз финансијски закон, који је тада био на дневном
"реду, а међу којима се налазила и реформа закона о не-
посредном порезу, специјално друштвеног пореза. Тим је амандманом установљен минималан порез на друштвена подузећа, — који је већ годину дана на снази. Та је DD форма образложена дословно следећим речима:
„Овом реформом Министар финансија жели да доскочи многим индустријским и банкарским предузећима, која располажу великим основним главницама и показују врло обилан годишњи новчани обрт, па ипак закључују пословне године са пасивним билансом".
За тим је Министарство финансија. дало новинама
следећи коментар те реформе.
„оме се жели да се пореже просечан ohraGHnWie) акционарских друштава".
Пореска теорија и законодавство сматрају евилНа вођење књиге за пун доказ о добити односног подузећа. Друштва обавезна на јавно полагање рачуна једина су гру па пореских обавезника код којих је дакле могућно изна: лажење пореске основице у пару. И крајњи циљ пореске технике је да се код свих осталих пореских обавезника одомаћи систем књиговодства, као база за изналажење по; реске основице. Минимални порез на друштва оглашава књиговодство 34 недовољан доказ о пореској основиџи. Код нас се код велике већине а. д. још увек изналази пореска база на основу њиховог рачуноводства. Кад она ни: су довољна Министру финансија за изналажење пореске
основице, те их замењује с минималном пореском основи: · цом, још пре их може прогласити лажним један опозицио-
ни посланик на крају легислативне периоде. Он је само
· извукао крајње конзеквенце из горње доктрине Министар-
ства. финансија, од којих се сада и оно само уплашило и морало уплашити.
_. ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ.
Krajem januara t. g. treba da se sastanu zastupnici DprOiZzVO· đača hmelja iz Nemačke, Čehoslovačke i naše zemlje, da ен bi se sporazumeli o merama koje treba · preduzeti za sanaciju prilika na iržištu hmelja.
pomogao sporazum o sma. njenju- zasađene površine?
. U dnevnoj štampi, na pr. u реској »Neue Freie Presse«, ob_ јауђепо је да proizvođači” nameravaju sprovesti ograničenje
'Zasađenih površina u ovim trima zemliama. Kako bi ta mera
dejstovala u ovim zemljama, 4 naročito u našoj, treba da
"se analizira na osnovu statističkih podataka o zasađenoj po' vršini Međunarodnog poljoprivrednog instituta u Rimu.
·Zasađeha površina na severnoj sferi, na kojoj se gotovo samo proizvodi hmeli, bila je u 1937 g. 56.800 ha prema
" 56.000 и 1936 с. (54.000 и 1985 =. 51.000 и 1984 г., 46.000
u 1933 g., 39.000 u 1932 g. i 45.000 u 1931 g.). Prosek 24sađene površine u periođu 1926—1930 g. bio je 63.000 ha. Zašađena površina pokazuje pad do 1932 g., kada dostiže