Narodno blagostanje

_ 5, март 1938. _____

NOVČARSTVO : |. 5 i 40 | - —_ Након што је пре годину дана између холандских осигуравајућих друштава дошло до споразума и установљена јединствена тарифа, отишло се сада и даље. Ова друштва у заједници са пензионим фондовима, штедионицама И осталим фондовима створила су т. зв. „пласмански " фронт“ који треба да заједнички иступа при упису зајмова, конверзијама итд. Пласмански фонд 1 да обухвата SJ. CBHX холандских пласмана.

— Zadružna gospodarska banka u Liubliani počeće ovih :dana -da'isplaćuje iz sopstvenih sredstava stare uloge do 10.000 din. i kamate. Kako je kod te banke bio dosada u naj-

većoj meri uložen zadrugarski novac, to će zadruge na taj

način doći do novih likvidnih sretstava pored onih koje su dobile preko Zadružne zveze iz zaima od 63 mil. din., koji je zveza dobila od Poštanske štedionicč.

| — Jedno od najstarijih francuskih osiguravajućih društava La. Preservatrice zapalo je u krizu zbog velikih gubitaka koji su već 19936 iznosili 333 mil.. fr. prema 195 i 152 mil. u “prethodne: 2 godine, a koji potiču: iz osiguranja a delimično i iz neopreznih ulaganja kapitala. Vanredna glavna skupština odlučila je da se #lavnića smanji od 20 na 5 mil. fr., a zatim da se-povisi na 25 mil. emisijom -160.000 novih akcija po 125 fr. nominalno, a osim toga ovlašten je upravni odbor da роvis} kapital do 75 mil. fr. Akcionarski kapital društva iznosio је 1936 god. 20 mil., (društvene rezerve 187. mil. i tehničke rezerve 395 ти).

— Оптицај металног новца у. сребру и никлу дости-

гао је у октобру 1937 највеће просечно месечно стање од

JUHH. 849,448.589, док је најниже просечно месечно стање било у мају са дин. 713,238.565. Оптицај кованог новца износио. је 31 ХП 1937 839,816.960,50 дин.

— У току 1937 есконтовала је Народна сата 77,678 меница у износу од 5.608,952.508 дин. за, 110,007.097 дин. мање него у 1936. Просечан рок есконтованих меница извосио је 83 дана.

— Пре пуштања у оптицај новчаница од 500 дин. У

„Југославији, оптицај новчаница од. 1000 дин, износио је око 65%, a оптицај новчаница од 100 дин. око 35%. После тога, већ У јуну, оптицај хиљадарки пао је на 45,6%, оптицај

новчаница од 500 дин.. износио је 23,91% а стотинарки

30,49%. У „апсолутним износима, новчанице од 100 дин. задржале су готово. непромењен свој ранији укупан износ, а апсолутни износ. оптицаја хиљадарки је опао у корист

новчаница од 500 дин.

JAVNE FINANSIJE:

— Белгијска влада је закључила са неколико домаћих велебанака краткорочни зајам у висини од 600 милиона белгијских франака. Банковна група преузима за тај износ дугогодишње, 21, %-тне благајничке записе за сопствени рачун. Јавни упис записа није предвиђен.

__— Пољска влада одлучила је да спроведе конверзију 7%-тног стабилизационог зајма који гласи на енглеску валуту. Конверзија би се провела на бази споразума са енглеским портерима — била би дакле добровољна. Према већ раније израђеном предлогу каматна стопа би се снизила на 42:Ј4% а рок отплате зајма продужио за 20 год. Исти услови вредили би и за доларски купон и сви портери би могли тражити исплату у фунтама, било у доларима по једном унапред одређеном курсу.

-— U Nemačkoj je ovih dana izdata nova serija beska-

“matnih državnih zapisa sa rokom Фозрејо5н 16 oktobra 18 "ит 'diskonto od 35 ја6%.

= Budžet Savske banovine za 1938/39 iznosi 212,100.000 din. » manji jie za 11.323. 883: din. 'od- 'prošlogodišnjeg. Najveći

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

"kod Ouzora' Beograd (9.535), Lubljana (6.500) i

_Crpanma 153.

izdaci predviđeni su: za poljoprivredu 27, prosvetu -33,5, tehničko odeljenje 53 i socijalnu politiku i zdravlje. 61,5 mil. dinara. Najveće prihode treba da dadu: prirezi 66, trošarina 56,. takse 31,5 i banovinska privreda. 93 mil. dinara. , .

— Deficit u engleskom budžetu iznosio je 20 i One. 22,017.715 funti prema 24,526.542 funti za:isto Vreme, prošle budžetske godine. Leteći dug države iznosi 848, 800.000. funti prema 724,715.000 funti isti dan 1937, .. dakle o »je za

.124,085.000 funti.

— Madarska vlada отео ја че а ЗАР 00 isplati

.svoj dug od.1,207.000 dolara u toku 30 godina u ratama. po

40.000. dolara. U isto vreme ona pregovara i -sa drugim sVO-

_lim verovnicima.

- · — Između- meksikanske. Маде i: George Mo, Zastupz nika internacionalnih poverilaca postignut je: principielan -5980-

·razum u pogledu plaćania državnog. duga koji iznosi:275 mil.

dolara i isto toliko dospelih kamata, a koji bi se pretvorio:u dug. od 275 mil. pesosa, što znači, smanjenje duga za 72%. Verovatno na istoj bazi biće regulisan. i železnički dug. koji

·iznosi 240 mil. dol. i isto toliko dospelih kamata. Učešće SAD

u vladinom i železničkom dugu- iznosi 20%, dok 80%. „otpada na evropske zemlje i to 30% na Englesku i Francusku. UPR — Zaduženje Austrije u inostranstvu smanjilo .se je Za

„poslednjih 5 godina od 4.250 mil. šilinga na 2 mil. Dok su

se zlatna rezerva i devizni stok emisione banke povisili 1937 za 57 mil. šilinga, ulozi na štedinu porasli su. od. „9.187. mil. na 2.450 mil. šilinga. -

— Влада Португалије расписала је OJ: %0. зајам у износу од 100 мил. ескудоса, који. претставља, „само „један

део зајма од 500 мил. и који ће се. сукцесивно. уписати У

ратама од по, 100 мил.

КРСТА 1 КОМЈОМКТОВА — У С.А.Д. било је у јануару 1.320 стечајева, · а од

„тог. највише у трговини на мало, 872, и затим у. индустрији

916. Челична индустрија ради са 30,5% капацитета. На обим запослености деловаће најјаче резултат преговора који се ради између послодаваца и радника по питању наднице. У том погледу неповољно dje. одјекнула Рузвелтбва изјава да не може бити говбра о спуштању RODA Од марта 1937 наднице су скочиле за 17:[95% по сату,"

више су него икад раније. Продуктивност рада се смањила

тако да су се "повећали трошкови надница. по тони пеувика.

са 15 долара крајем 1986 на 18, 63 дол. у трећој. четврти 1937. Продаја аутомобила прве недеље у фебруару "изнела

је 51,443 према 59,365 недељу БАНИ и |N исте. HOE

пре годину дана. а. ВЉ

— Prema izveštaju Suzora u decembru 1937 00 bilo je osigurano u celoj državi 673.942 radnika i nameštenika, tj. za 35.616 manje nego u novembru iste godine, a za 38.443 ili 6,5% više nego u istom mesecu 1936 godine. Najveći apsolutni porast prema istom mesecu 1936 pokazuie šumsko-pilanska industrija, i to za 4.737, metalna.i mašinska za 4.055, trgovina za 3.376, tekstilna za 83.078, industriia kamena i zerhlje 2.741, industrija duvana 2.557, građenje železnica, puteVa i VO-

'dogradnje 9.445, opštinski poslovi 2.401 i građenje nad zem-

liom 2.285, dočim pad· pokazuju: industrija: hrane i pića za 1.361 i poljoprivrede za: 445.' Prema broju. zapošlenih qradhnika'u decembru 1935 porast iznosi 102.524. Najveći, „porast.:je · Novi Sad (.875), a pad pokazuju Skoplje (2.034), Split (740), Osijek (88), Sušak (30): Ukupna obezbedena zarada iznosila "ie 388.66 mil. din: prema 413,56: mil.: din. u novembru 1937, prema

846,38 mil, din. 'u' decembru 1936: Prosečna::obezbeđena- za-

rada iznosila je 23;07 din: ili za”1,27%din: više лево 1986; ата

0,24 фи: таћје песо и prošlom .mesecu.: