Narodno blagostanje

Страна 152

kupovao zlato na opisani način. On je kupio uvezenog zlaša.u iznosu od 190 miliona funti za. godinu дапа, а „upotrebio ie za to: 14 miliona funti koje je dobio od nov.čanične banke za ustupljeno zlato, 104 miliona iz 2"ј4% fun„ding zajma i obveznica zajma za naoružanje, 12 mil. iz. viška "budžetskih prihoda, a ostalih 60 miliona uzeo je iz raznih vladinih fondova. Na taj način, po Kenzovom računu, od privatne publike izvučeno je 176 mil. i stavljeno na raspoloženje strancima koji su doneli svoj »vreo novac«. Da su ovi “stranci uložili svoj kapital u zajam za naoružanje, kreditna siituacija u zemlji ne bi se izmenila. Ali oni to nisu učinili. .

·Likvidna sredstva u obliku depozita kod banaka i držav·Bih bonova smahnjila su se za 100 do 150 miliona funti. Publi'ka koja je ulagala svoi novac prvenstveno u likvidna sred·stva ostala je bez plasmana, i odlučila se da kupi manje likvidna tek pošto su pali kursevi državnih hartija. Pošto su povučena ogromna likvidna sredstva čudo je, Kaže Kenz, da Ovi papiri nisu pali još jače. ~

Ovaj primer pokazuje u kom se pravcu izmenila uloga "Дафа за politikom sterilizacije koju sprovodi Egalizacioni fond. Po ranijem sistemu, kad je novčanična banka skupljala zlato iz inostranstva, povećavala se: kreditna osnova u zemlji. .·Obrnuto kad je zlato odlazilo iz zemlje. Sterilizacijom. zlata

putem neposrednog delovanja na tržište reguliše se obilje novca,

prema potrebama privrede. Međufim, sterilizacija bez mpoli„tike neposrednog: delovania na tržište sužava kreditnu osnovu ako stranci ne plasiraju likvidna sredstva u zemlji samoj nego :ih zadrže. Ako oni počnu da povlače svoje Kapitalć i razmene

· HAPO/JiHO: :BJJIATOCTAIbE S

"Бр: 10

likvidna. sredstva та Zlato, doći će do inflacije. Dakle, su

·protno nego::u ranijem sistemu. 'Kenz smatra: da :sa.:vlasti :pribegle..ovom načinu oftkupljivanja zlata, da ne bi neposrednim delovanjem na tržište, ako priliv: zlata bude prevelik ·kao :što. se. moglo: očekivati, nastupila inflacija. Zato-je i on

podvukao zahtev koji su stavili bankari, da se· banke spora-

:zumeju O ) ovima 509 Еојута će Or | OU O na 5 "Карла! · а | ;

| »Ećonomistć prima Kenzovo Obrazloženje, о padu Kur:

·seva u vezi sa mončtarnom politikom, ali ne u celini. 'Priliv

zlata protepao se bio do septembra, a kursevi Копзоја ран

и najjače u januaru i februaru 1087. U augustu oni su doзео najnižu tačku, ali опа је БЏа niža "зато та 2 роепа ·prema febraaru, док: “je 'od dečembra 1936 do februara 1937

pad izneo 17 poena. Posle februara može se govoriti o sta-

'bilizaciji 'kurševa, a sudeći" po tome morali Su “drugi” razlozi

delovati и зиртобпот ртауси od monetarne politike. Та пај-

·verovatnije Economist -tizima da su stranci plasirali svoje 5

pitale, a nisu ih: zadržali Као što misli Kenz.

АКО је · tačno. Kenzovo Obianičnic o Droficnicnoj ten.

(о Egalizacionog „fonda zbog priliva nemirnih Карнаја, опда

је [ај postupak naibolji ргитег да ројауа takvih ·'kapitala

пе daje još razloga neprijatelistvu prema stranom · kapitalu

uopšte. Čitava operacija izvedena ie tako elegantno, da nikom

„nije palo. na um da.i Englesku strpa u tabor neprijatelja, kao

što je učinjeno sa Švajcarskom na. osnovu loše O

| mera.

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

АМООЗТРЕЈА

— Аустријске предионице теже не само повећању царинских ставака за вунену и памучну пређу него н за присилним мешањем, односно употребом дрвне вуне. На тај начин мисли се повећати производња у предионицама и смањити незапосленост. Дрвна вуна већ се прерађује у ауетријским предионицама и наилази на добар пријем.

— Engleska industrija radioaparata zapala ije u Krizu „zbog: slabe prođe. Firma Philco, koja nije isplatila dividendu dospelu 1 januara, pretrpela ie u prošloj godini gubitak. od ~111.000 funti. Pošto su od 12 mil. domaćinštava 9. mil. radio"pretplatnici, to se ne može očekivati neko роуесапје рго"daje radioaparata i zbog toga su neke fabrike DO Se da prelaze na proizvodnju drugih artikala. 5

— Nemačke opštine imaju 800 preduzeća за sopstvenom pravnom ličnošću koja raspolažu sa kapitalom od 1,55 паге RM, ti. prosečno 1,9 miliona na svako preduzeće. U njima su opštine zastupljene sa 75% od celokupnog kapitala, Raih i pokrajine imaju svega'6,7%, ostale iavne:kor„poracije i javna preduzeća 15%, a privatnici nešto manje „od 3%. Od tih 800 preduzeća (u koja nisu uračunate kreditne ustanove kao na pr. štedionice) nešto ispod 300 sa kapitalom od 640 RM bila su svojina jedne opštine, a preko 500 sa kapitalom od 9920 mil. RM vođena su kao »zajednička preduzeća«

= Загребачка индустрија куверата и омота „Липа Мил' одлучила је да подигне мању фабрику у Београду у близини кланице.

— Ljubljanska firma I. Bonač i sin, koja зе bavi Та· brikacijom papira, podiže fabriku Сода u Krškomi. Карај citet fabrike biće 600 vagona. i

— Porast proizvodnje u Dojedinim ·granama : agalrijaMe nacionalne privrede kretao se je u periodu 1933—1937 od:100 „до 400%, a u industriji šećera iznosio je čak 1000%:

"503.000, 19835 · god: 3 716.000 "i pretstavlja” svega" 8–9% да 'свјоКирпог |уога,

= У турској ће се ускоро почети са изградњом . низа хемијских фабрика, тако ће се изградити фабрика душика која ће заједно са електричном централом стајати 2,75 мил. лира, трошиће Годишње 15.000 a: каменог угља н запосла-

вати 85 радника. Осим тога подићи ће ce фабрика хлора и натрија са годишњом производњом од 2,290. те натрија и. "9000 т. хлора, затим“ фабрика. сумпорне киселине са капа-

ЦивеПОМ од 100 т. годишње.

| TRGO VINA

— Rešenjem Ministra trgovine i industrije “određene šu

:minimalne cene za” otlćup uljarica u 1938 godini, i to za: "шја-

nu Tepicu · (sitnu) 950, uljanu repicu (krupnu) · 260, · Sdn'colkretovo seme 160, beli mak 8300, sezam 350, рипдеузке

"кохНсе 220 1 Тапепо“ seme 800 din. za 12 franko utovarna sta-

'nica. Кира mogu plaćati proizvođačima do 10% manje od

"navedenih ćena, ali ta razlika ima da služi za pokriće mahi“bulacionih i režijskih troškova, posredni čkih uadgrada, i dažbiria za" uliarski fond.

| Martel liynica izmenio је sistem prodaje, po kome

važe za sve trgovce bez. razlike iste osnovne cene, a rabati | bonifikacije računaće. se prema prometu. Svaki trgovac može "да Кирије robu, gde hoće i, da. sam određuje prodajnu cenu robe na malo...

; laza sprema: promenu uslova ргодаје O,

.u»tom smislu , да. „Се; ве: зуаку koji kupi 'utvrđenu. minimalnu . količinu .železa. smatrati. grosistom i na kraju 29010 се. :mu „Se odrediti bonifikaciia. cena. 5

== Sovjetska :Unija kupila :ie u Austrii veće. količine

12 за: ротећђе мојзке: па' Рајекот Istoku...

(NI тумол“ radioabarata i 'Nemačke iznosio je 1934. god. 000; -1936" код: 125:000 1 1987 вод.