Narodno blagostanje

"Страна 230

ана изграђено је свега 5.196. Од. 1983 до 1987 изграђено а Мил. станова што значи на · 1,000 домаћинстава 78 свових станова. У неким покрајинама тај је просек већи. паши и поред овако велике грађевинске делатности неки немачки. часописи пишу да још. постоји оскудица у станома, јер се сваке, године. стварају нова домаћинства која раже засебне станове. У 1937, према званичној процени, било це: склопљено. 620.000 бракова према 609.770, 1936, дае, старој још незадовољеној „потреби у становима при-

ip гжује "се пова.

OD raj начин. предрнјентише се на ето ново ПЕТ PO 0

Finansijski zakon za 1938/39 JU. S 104 ovlastio. ie ministra finansija da može propisati U-

_ Тоше сопите chez nous.

> redbu sa zakonskom snagom o ·

ој tažovanju rezervi 1 režervnih fondova kod raznih novčanih Zavoda i ustanova šocijalnog osiguranja, i akčionarskih preс деса Као | о де тиспот ulaganju istih u državne papire. | } mo” već 0 'tome Disal. Biće od interesa za čitaoce: da | ако зе па to pitanje gleda u stranoj štampi.

| Пре Osterreichische Volkawirt" u broiu od 2 aprila 5. 8 рбе да бе u Čehoslovačkoj sprema zakon po kome še _ Bovčani ı zavodi 'svih vršta morati jedan deo depozita da Fr žavne. papire. Prema vrsti zavoda iznosi uloženi а papire mogu da se kreću između 19 i 20 %/0, od лак visine depozita. Kupovanje državnih papira vršiće Se U. toku 5 godina. Konzorcijum za pomaganje državnih zajmova koji. raspolaže državnim papirima u nominalnoj vrednosti. од 21 milijarde КЕ prodavaće ih bankama i tako osloБодел). поуас stavljati državi na Faspolaganje.

„Melike banke, Које već i dosada raspolažu velikim iz'mosima. državnih papira, moraće .ove da. povećaju samo za Ua, Тако će znatan deo uloga čehoslovačkih štediša biti stavž . državi na raspolaganie, što pretstavlia jedan korak dalje МЕ podržavljieniu privrede.

ı U ovom slučaju pošlo se za primerom Nemačke, gde вигпомсап! zavodi i bez formalnih propisa miorali preuzimati državne.:papire zbog „finansiranja: koniudnkture. Sume: uložene M+hjih. kretale :su se:i-do 25% iznosa depozita, a tu stopu će verovatno dostići i čehoslovačke banke. Čehoslovački ulag#ači. uzbunili :su se zbog novih propisa, ali ta uzbuna nema osnova, jer je Dbolie. da država. dobije potrebni Rkapital na vaj način, nego da štampa novčanice, što bi imalo. za роsledicu. srazmerno. smanjenje: vrednosti uloga.

У Немачкој се од 1988 поче-

Немачки систем премија тло са делењем премија за за склапање (бракова и Склапање бракова и до да7“ рађање. деце 7 нас“ је подељено ·: преко

900.000 у износу од 600 мил. "РМ или: 10.500 мил. дин. Резултат je GMG Ja je у периоду од 1938—37 склопљено 460.000' бракова више него, од 1928-—82. |

Сада је Министарство финансија донело нове одред: бе по којима ће се у будуће давати те премије као и помоћи породицама које имају више од 4 деце. По њима ће премије постати средство против бежања сељака са земље. Ко докаже да је после завршеног школовања без прекида јо запослен "на селу било у пољопривредном или шум: ском, газдинству било као занатлија до женидбе, одлаже жу се, враћање Хобивеће: премије . за. 5. _тодина. ЕЛИ до. „на-

Полно РАТОВА ЊВО

"o; 30 -РМ месечно.

вршења 30 „година живота. „Ако. је. и -по. истеку. тог рока остао на раду. на селу, опрашта. МУ се. враћање. пр мије. или остатка. ако је нешто. већ „платио. ;

TIOMODH за децу. имају задатак олакшања: =: живота 19родицама које имају много деце и стварања _ могућности за.

њихово издржавање 'и васпитање. Због тога се од 1 апри"ла о. г. повисују текуће“ помоћи свима породицама, чији

приходи у последњој. календарској години нису. већи од

8.000: РМ и то за'треће-и“ четврто дете по. 10 а за пето и свако даље дете "mo 20 PM месечно.“ "Оне се дају за децу

ле. 16 или 21 године, ако" иду-у школу или-су-трајно-не“ способна за привређивање и ако немају сопствени приход Ово ·повишење- важи само за социјално осигуране, за неодсигуране повисиће се: текуће пдмоћи, како каже државни подсекретар у министарству финансија Рајнхарт, чим. то: буду дозволиле финансијске мо-

гућности. До краја септембра 1987 добивало је текућу помоћ 300.000 деце. Ол: октобра исте године њихов број; по-

већан је на 500.000, а од 1- априла о, г;. износиће 2 мил. Али поред текућих даване су и једнократне- помоћи. Укупан број деце којима су оне подељене износи. око 3 милиона,:а сума помоћи достиже. цифру од 330. мил, РМ или 5.775 милљ-Дин. По | |

: Velika promenljivost- mode. bila "je oduvek · velika- zapreka -гаcionalnom iskorišćavanju ;maši< „Na. Мапа: је: перпјајец то| је | UL de. Опа: је .za::serijsku · :·DrO> izvodnju tipova. Mašina je tako negacija :individualnih p.rohteva, i mesto lepog: oha na prvo: mesto. stavlia: korisno. Zato је ručni rad sposobniji da,. vodeći računa o zahtevima mode, svakog časa unosi. promene u proizvodnii.-Francuska, kao diktator mode, ostala ·je zato u izvesnim granama privrede zemlja u kojoj preovladava preduzeće malog obima sa ručnim radom. Меди ostalim ona je čuvena sa izrade. nodnih cipela, od koga posla živi veliki broi francuskih · radnica.

mK <K<<<EKEKGo nio ni еј.

Ah, ti stranci!

Medutim, nema rada koji se ne da revolucionisati, pai onaj koj hoće da zadovolii potrebe mode. 1 kao Što smo čitali u »Politici« od 98 MI 1938. tu revoluciju izvela su u Francuskoj tri stranca, sa svojim kapitalom. ·Oni sa ua Ре Trizu 'podigcli fabriku na tri šprata, u kojoj Je зтебећо 50 naimodernijih mašina, koje obavliaju sav posao, ·tako da se rukom ne radi hišta, osim nacrta. Prema nacrtu podesi se rad mašine, tako da radnik ima samo da pazi na mašinu dok ona izvrši svoju operaciju. U isto vreme, dakle, i rad na lancu i uvek drugi tip, prema potrebi. 1 da bi bila zadov&ljena pasija originalnosti koja je kod mode toliko jaka, svaki trgovac može da poruči da mu se na cipelu stavi originalna marka, da je ne bi imao i hjegov konkurent koji poručuje u istoj fabrici. |

Его tako stranci, кој. пад nemaju smisla za _ podržavanie nacionalnih tradicija, došli su da isteraju francuskog radnika iz malih radionica u kojima su se proslavili ioš, :njihovi dedovi, i premeštaju ih za. "mašinu и fabrikama gta đenim u staklu. Možda je to i drskost, ier su stranci iz Ivanjice, tri brata Simića, Balkanci, prema tome bez ukusa i šta oni imaju da rade u Па u O je CH račijadia

jim LO iako: А Па boluju Ове, naročite. posle afere Ustrik.. |. ne-znamo kakvu sve jaš.nevo: liu pretstavljaju Ova braća za francusku macionalnu: privredu, kulturu, samostalnost i šta ne sve još, ako bii hteli да: 0 ovoi pojavi govorimo rečima onih кон kod nas, dižu. haiku na strance,.i stran "kapital. "боуог 4 ta

pravdu, jer c oni, sigurno. ne Žele, „ništa |