Narodno blagostanje

9, април 1938,

zadovoljavajuće. Kod Austrije imamo obrnut slučaj. U trgo„vini sa tom zemljom od 1930 godine na ovamo mi smo sta-

Јо aktivni. Aktivni saldo prema Austriji odgovara otprilike „vrednosti izvoza naše. robe u Austriju, koji se vršio izvan „režima privatnog kliringa za devize. Glavni artikal ovoga iž-

voža, poslednjih godina, pretstavljao je kukuruz. Naša aktiva

за "Austrijom u prošloj godini poklapa зе за рачуот ргета „Метаској: · Prema tome, tretirajući Mona i Austriju kao јед-

nog тека mi bismo se u pogledu razmene dobara i

plathor prometa, pod pretpostavkom jednostavnog proširenja

„kliringa. na Austriju, vratili na stari režim karakterističan po

teškoćama razmene dobara usled rdavog funkcionisanja platnog prometa-i njegovih reperkusiia na kurs marke.

· Kako će biti rešena ova pitanja za sada se još ne zna. ta, ·'je samo to da će se rešenje morati da traži u okviru trgoyvinskc-političkog režima koji postoji između naše zemlje

·} Nemačke: Na ovo rešenie ukazuje i činjenica što se u

Aastriji brzim tempom sprovodi nemačka organizacija pri'vrede i spoline trgovine. Tako je već osnovana ispostava Centralnog Ureda za žitarice, stočnu hranu i druge poljoprivredne ·oroizvdde, koja je preuzela na sebe snabdevanje Austrije. Isto tako započelo se i sa osnivaniem kontrolnih ustanova za UVOZ, Које се raditi paralelno sa deviznim uredom. Ха: пајкгасе

„vreme u Austriji biće izrađena celokupna nova nemačka orga-

nizacija privrede, U okviru trgovinsko-političkog režima koji postoji

između naše države i Nemačke, a polazeći od konkretnog sta-

nja, mogućna su dva rešenja budućeg odnosa razmene dobara

“i platnog: prometa. Najjednostavnije rešenje bilo bi da se uspo-

stavi pasivni saldo od 300—350. mil.. din. povećanjem našeg

“uvoza za toliki iznos.. Time bi nemačko-austriisko učešće u

našem uvozu poraslo па 50%-.. Ovakvo rešenje međutim ne bi dopuštalo povećanje našeg izvoza — sem u slučaju porasta

“uvoza iznađ granice utvrđene platnim prometom. Drugo ге-

ženje bilo bi u redukciji našeg izvoza za iznos gornjeg salda. Bilo koje od ova dva rešenja da bude usvojeno, u našem budućem izvozu u Austriju i Nemačku imaće da se izvrše velika strukturna pomeranja. Pri tome za nas su od najveće važnosti \tri artikla: žitarice, stoka i stočni proizvodi i voće, za koje je Austrija pretstavljala važno tržište.

| __Ођа gornja rešenja dolaze kao posledica politike primata. deviznog: kursa nad robnim prometom, koju vode sporazumno Jugoslavija i Nemačka. Mi se sa tom politikom ne slažemo, ona se, uostalom, ne može dugo ni održati. Doći će :vreme kad će se ona opet napustiti. Malo više odyažnosti u pogledu klirinškog salda, posle dosadanjeg iskustva, ne može da se nazove lakomislenošću.

Дневна штампа забележила је самоубиство Петра Анастасијевића, сиромашног железничког чиновника у пензији, за"чудо без уобичајене речени-

Ко је кривг

_нице да се оно догодило у време када је затворена једна

дуксузна изложба аутомобила.

ТУ овом. случају постоје две могућности: или Анастасијевић није знао да економише са својом пензијом, онда је то његова "лична трагедија, или је збиља та пензија тако малена да он, његова жена и син нису могли од ње да живе, У овом другом случају, то је појава преко које се не сме прећи у једној држави која држи до себе. Знамо да се величина пензија одређује према броју година службе, према положају који је пензионер заузимао као активни службеник и према броју чланова његове породице. Да ли ће му она бити довољна да подмири своје потребе не зависи од њене цифарске висине него од њене куповне моћи, а пошто

НАВОДНО Е БЛАГОСТАЊЕ

Страна 229

је она променљива то би се и позиције морале. према њој

равнати. Ако је скала пензија тако: удешена да они: са малом пензијом не могу да живе'од онога што им држава да, онда би требало извршити ревизију пензија и повећати их на рачун оних са великом пензијом. SSR

Самоубиство државног пензионера због тешког материјалног стања јесте појава од огромне социјалне важног стн. Она делује деморализаторски на државне чиновнике. IO = ==—======== „Narodno blagostanje”. Је već nekoliko puta pisalo o tome da likvidna zaštita seliačkih dugova i način kako je ona politički iskorišćavana mora доуез до орадапја рјабеглог. то: таја, То се је рокагајо i u predrainoi Srbiji kada je država za vreme srpsko-turskog rata 1875 zavela moratorij. Ma da је on bio nužan naročito s obzirom na spoline dugove koji se onda nisu mogli platiti, ipak je njime po rečima popular: nog direktora najstarije srpske ђапке „Beogradskog Кгеditnog zavoda”, Čivut Pere, poliuljam 'patrijarhalni O moral beogradskog trgovca.

Konstatovano је već nekoliko puta da zaštićeni o slabo odgovaraju svojim obavezama u pogledu plaćanja duž. nih anuiteta, što najbolie potvrđuje našu tezu. Da moratofii i zaštitne mere dovode do ovakvih pojava pokazuje i primer Nemačke. „Die Deutsche Volkswirtschaft? u 9 broju od o. Bg. piše:

„Ako neka poljoprivredna gazdinstva, koja se nalaze u razduženju ili su već razdužena, misle da po starom običaju i dalje ne treba da ispunjavaju svoje obaveze i da ih „Reichsnžšhrstand” u buduće neće povući da ispuni svoje obaveze, jako se varaju. „Reichsnšhrstand” je pre kratkog Vremena u svome organu „NS-Landpost” apšolutno jasno obračunao sa onim zemljoradnicima, koji misle da mogu pokazati manjkav platežni moral. List naglašuje da nezadovoljavajuće plaćanje kamata nakon provedenog razduženja ima po pra: vilu da se smatra očevidnim znakom osustva platežne volje i da „Reichsndihrstand” takvo držanie niti će štititi niti.trpiti”.

Isti uzroci isto dejstvo

a ———=

Послератна оскудица у ста: новима осећа се још увек У

Изградња станова у Не

мачкој Немачкој, али се настоји У-

брзаном изградњом ~ станова

пеавевн ни ннета тв ината еинетеии сене Isere AE den у решити то питање. За сам

Берлин Р-г Е. МОшпс у „Пег дешеће Volkswirt” израчу: нао је да потреба за новим становима износи годишње OKO 40.000 станова. Донесени су закони и уредбе који амају да олакшају и убрзају градњу нових кућа путем разних пореских олакшица и ослобођења од такса код преноса земљишта и експропријације. Код последње предвиђена је отштета у натури тј. изградња куће на другом земљишту исте вредности. | |

Најважније је питање финансирање изградње кућа. За сам Берлин потребно је утрошити око 2,5 милијарди РМ рачунајући трошкове градње једног стана на 8.000 РМ. Неке покрајине као Виртемберг и Баден решиле су то пи: тање стварањем посебне кредитне установе за градњу станова. Тако Вадепег Ктеднапзја даје зајмове до 70% вред= ности новоградње а породицама са много деце и до "809. Од 8.800 нових кућа изграђених У 1936 4496 је она фи: нансирала. Иначе држава даје 1.500 РМ y зајам за сваки нови стан уз 3/о камате.

1937 је рекордна година у изградњи станова У Не: мачкој са 144.244 стана тј. за 2,3) више него у 1986. 48,89/n од тих станова јесу мали раднички са 1-3 собе, 47,3%/о сред њи са 4-6 соба и 39 велики станови. Већина ових станов= су изграђени у форми великих кућа, малих зграда са 2