Narodno blagostanje
,
30, април 1938.
гајнички бонови издају по курсу 9834 и да је бивша Народна банка давала својим акционарима последњих година 4:/:9/0 дивиденде на 100 зл. к., онда излази да акционари исплатом по курсу 125 РМ за 100 зл. к. уз 41/50/o0 Kaмате добивају потпуну рачунску противредност. Да би се дала акционарима накнада за капитал од 30 мил, зл. к.
· требаће издати благајничких бонова у вредности од 37,5
мил. РМ и за тај износ ће се повисити емисија друге транше зајма од 1 милијарде РМ који је намењен оживљавању
привреде. Према томе акционари ће добити бонове који
ће имати исти курс као што су они из наведене друге
транше.
U poslednje vreme dva društva
Jeli moguće vratiti se pre- Yazvila su delatnost na selu da
se podigne domaća odevna radinost. To su »Domaća radinost narodne nošnje« i >»Komitet za unapređenje hućevne odevne radinosti« pri zadruzi »Rukotvorina«. Oba propagiraju vraćanje preslici i razboju očekujući da će seliak od toga imati koristi i da će odevanje seljaka postati jevtinije. Postavlja se pitanje da li je moguće da se seljak upotrebom preslice i razboja bolje i jevtinile obuče nego li kupujući fabričke proizvode? To je pitanje rešeno u svim zemljama u korist fabričke proizvodnje
slici i razboju?
ние Па ЕЈ
_ра će po zakonima društvenog razvitka biti tako i kod nas.
Бо sredi su dva razloga. Preslica i razboji mogli su u zadruzi da fungiraju kao sredstvo za proizvodniu materijala za odeću. Ona je imala mnogo članova ı celishodnom podelom rada jedan deo se je mogao baviti samo proizvodnjom odeće. Zadruge je nestalo i u današnioj seljačkoi porodici nile Više moguća onakva podela rada. Seljak mora да ргоizvodi one artikle koji mu daju najveći prihod, i da bi se održao prinuđen je da iskoristi svu raspoloživu radnu snagu u kući. Pri takvom stanju stvari, vreme utrošeno na rad na razboju i preslici ide na štetu proizvodnje glavnog artikla, a to se mora opet odraziti na prihodima seljaka.
Danas nije potrebno dokazivati da je fabrička proizvodnja jevtinija od ručne. Zbog toga što je oha jevtinila ona je uspela da svuda u svetu potisne ručnu proizvodnju, jer je samo ona mogla da ogromnom masom svojih proizvoda zadovolji potrebe sve većeg broja potrošača, za koje je ručna proizvodnia postala ne samo skupa nego i suviše spora. To je drugi razlog, zašto je nemoguće vratiti se preslici i razboju.
Naš seliak kupujući proizvode tekstilne industrije biće bolje i jevtinije odeven nego da sam proizvodi sebi odeću. Vreme utrošeno na proizvodnju beza za rublje i sukna za odelo biće ekonomičnije iskorišćeno, ako se upotrebi za proizvodnju rentabilnijih artikala. Na taj način će seljak imati dvostruku korist, jer će više zaraditi a manje potrošiti kupujući fabričke proizvode, da i ne govorimo o tome da se time pomaže razvitak industrije koja daje zaposlenie siromašnim seliacima.
Грчка пољопривреда после Велики напредак грчке рата, нарочито после 1980,
пољопривреде напредовала је како у погледу површине тако иу погле5 ду приноса. Док је још 1920 било крајева који су, као на пр. Тесалија, по својој беди
и заосталости личили на Ирску, данас се стање сељака у ве_ ликој мери поправило.
Напредак је нарочито велик код површине обрађеног земљишта, који је од 1930, када је износила 1,778.930 ха,
· порасла на 2,350.000 ха 1937. Највећи пораст је код земљи-
шта засејаног житом, којег има сада 857.000. ха, према
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 279
579.540 ха 1930. С обзиром на квалитет земље и климатске прилике у појединим деловима Грчке, где влада суша и нема воде за наводњавање, принос по хектару и данас је мален, а првих година после рата био је знатно мањи. Он се кретао код пшенице између 4 и 5 кв. на ! ха, док је 1936 био 7,2 кв. а 1933 када је била родна година 11,1 кв., код кромпира 1936 био је 6,4 кв., дувана 7,1 и памука 8 кв. на 1 ха. То повећање приноса има да се захвали бољим методама обраде а нарочито употреби пољопривредних справа.
Производња пшенице износила је 1937 881.050 т., другог жита 746.500 т., кромпира 158.590 т. памука 55.595. 7, дувана 64.155 т., сувог грожђа 195.795 т., уља 140.000 T7., Maслина 88.915 т., сточне хране 332.923 т. и пасуља 99.490 a. И поред напретка који је грчка пољопривреда направила она није у стању на подмири потребе земље. |
Најважнију улогу у подизању пољопривреде имала је држава заштићујући домаћу производњу жита, одређујући које ће се врсте дувана садити и на којој земљи итд. Ме мања заслуга припада задругама, којих сада има око 4.000. Најзначајнији задружни савез је онај произвођача лимуна на Крети који је створен 1981 и који је, за време кризе, спасао сељака од пропасти организујући продају лимуна на страном тржишту.
ивенинитуишшишииитта сетити || 1937 g. prikazan je u паšoj zemlji 841 film u dužini od 836.000 metara. Naiveći deo ot-
pada na inostranu proizvodnju. —————————————— &780 filmova u ukupnoj dužini
Visoke cene ulaznica koče razvitak bioskopa kod nas
od 829.419 metara prema 786 filmova i 766.747 metara u prethodnoi godini. Uvoz stranih filmova raste iz godine u godinu. Prošla ie bila rekordna ako uzimamo dužinu uvezenih filmova. Ako se pak uzme za merilo njihov broj onda rekord priрада 1935 godini. Domaća proizvodnja filmova pokazuje Opadanje. Ona je iznosila u prošloj godini 61 film od 13,559 m. prema 100 filmova od 23.000 m. u prethodnoj godini. Najviše je proizvedeno u zemlji kuiturnih filmova zatim magazina i najzad reklamnih filmova. Najveći domaći proizvođač је Zora Шт и Zagrebu,” koma је proizvela 5,40 m. 38,5% domaće proizvodnje, zatim MArtistik film u Веоgradu, 3,582 m., 26,5%0 proizvodnje, Jugoslovenski prosvetni film, Beograd 1,524 т., 1196, Svetloton, Zagreb 1,320 m. 10%, Narodna filmska industrija (Jugoton), Zagreb, 976 m., 6%, zatim sa manjim udelom u proizvodnji Mat, reklamni film u Zagrebu, Centralni presbiro, Zadruga za privredni film, Beograd, »Ribuk« — Žagreb i »Margo« —.Maribor (tri poslednja proizvode reklamne filmove). Zabavni filmovi koji čine srž bioskopskih programa uvezeni su. Od uvezenih 780 filmova u dužini 822.419 m. otpadaju 390 filmova i 712.031 m. na таbavne programske filmove, a 168 filmova 58.969 m. na žurnale. Ostatak sačinjavaju Multurni, reklamni i t. zv. foršpani koji služe za dopunu programa. Domaća proizvodnja skoro je istisnula reklamne filmove, čiji je uvoz opao sa 164 na 8. Najviše filmova uvezli smo iz S. A. D. 436 u dužini 870.735 m. prema 446 i 344.339 m. Zatim iz Nemačke 174 181,914 т, ртета 216 1 219,049 т, Francuske 81 140,008 m, prema 55, 95,858 m., Austrije 33, 49,607 m. prema 41, 55,394 m., Engleske 21, 31,258 prema 13, 27,871 itd. Uvoz је porastao iz S. A. D., Francuske, Engleske, Austrije, Čehoslovačke, Max džarske, Italije, Švajcarske, Poliske, dok je opao iz Nemačke i Sovjetske Rusije. Prvi put u prošloj godini uvezli smo filmove iz Švedske, Španije i Meksika. Najveći uvoznici stranih filmova bili su u prošloi godini Foks, Metro Goldvin Majer, Paramunt, Merkur, Avala, svi iz Zagreba. | Broj bioskopa povećao se sa 205 u 1935 g. preko 318 na 383, a broj sedišta u odgovarajućim godinama sa 92.905 preko, 106.014 na 113.971. Procentualni porast sedišta u 1937