Narodno blagostanje

“Страна 278 НАВОДНО

':preoštaje gotovo mišta za izvoz. Po logici člankopisca tih ” godina gubi se značaj ovih artikala.

| Od industrijskih grana privrede bore se za prvenstvo tekstilna i drvna i značaj svake treba odrediti po posebnom ' kriterijlu. Drvna je važna po broju radnika, podmiruje domaće | potrebe i radi za izvoz, ali umanjuje joj se značaj tim što · liferuje poluizrađevine. Tekstilna zaposlava najviše radnika, „malo radi za izvoz, ali zato daje finalne proizvode.

Bakar je stavlien na treće mesto, iako je u njegoOyoO; proizvodnji zaposlena tek koja hiljada radnika i sav se 12= „vozi, tako da ostaje bez upliva na unutrašnje tržište.

= А где да se u toi klasifikaciji postavi stočarstvo koje ве u. članku ne spominje. Ono ie u isto vreme i glavni elemenat naturalne privrede u izvesnim delovima zemlje, glavni ivor novčanog prihoda seliakovog preko godine, i na trećem mestu ono :pretstavlia kapitalistički pogon. Niegoy značaj ogleda se na nekoliko područja, ishrani, proizvodnji, unu„lirašnjoi i spolinoi trgovini i proizvodnji sirovina.

Mi nismo. čisto poljoprivredna zemlja, nego pretežno. Naš kapitalistički sektor, nema još izrađenu svoju fizioOnomiju, kao što je slučaj u industrijski razvijenim zemljama. "Da bi se upoznala snaga ovakve privrede koja ie tek u po(četnom stadilu modernog razvoja, važnije je da se ocrta njezina struktura. Pisac ije iz svog članka mogao samo da sazna koliko smo dobili za koji artikal deviza za poslednjih „osam godina, a za to nije bilo potrebno pisati ga, nego upu· titi na statistiku spoline trgovine.

Трговинске коморе покренуле су акцију, да се отежа отварање кових трговачких радњи. За оног који је пра| тио рад наших трговинских комора и зна којим правцем су пошле, то не претставља "никакво изненађење. Тај захтев природно следи по зако"нима логике из ранијнх. Ова кампања је почела са убеђивањем да ће пропасти трговина. Разни непријатељи: задруге, индустријске продавнице, велики магацини, као н торбарење и слично, гробари су трговине — по теорији комора. Оне су се окренуле против ових измишљених непријатеља и пошле у борбу против ветрењача. Али како у Њој нису могле да победе, промениле су тактику и желе ла заштите трговце од трговца, да онемогуће слободну конкуренцију између њих. Такав захтев трговинских комора одговара потпуно монополистичком положају средњевековне градске трговине, који је постигнут помоћу организација сасвим сличних занатским цеховима. Последице такве организације познате су из привредне историје. = То су скупоћа и безизлазан положај трговачког подмлатка. Зна се да су најобичнији артикли свакидашње потребе били тако скули да су их могли куповати само имућни. Трговачки помоћници били су осуђени у већини случајева на доживотни зависан положај. Те негативне последице осетиле би се несумњиво много јаче у капиталистичкој привреди.

Коморе су се позивале на пример Немачке и Чехословачке које су увеле концеснонирање трговине. Али у тим земљама, нарочито у Немачкој постоји врло добро организована и ефикасна контрола цена. У обема земљама је положај радника и намештеника осигуран. За случај незапослености они примају толико да им егзистенција није доведена у питање. Према томе и из ових примера из-

"тази да је ограничење оснивања трговачких радњи морућно без веће штете за народну економију само ако постоје предуслови за то: добро организована котрола цена

ги осигурање намештеника и радника за случај незапосле-

Концесионирање трговине било би штетно код нас

БЛАГОСТАЊЕ | _Бр. 18

ности. Ови предуслови код нас нису испуњени и стога би свако ограничење оснивања трговачких радњи било од штете. : |

НННП

Kredit je poljorivredi potreban kao i svakoj drugoj privrednoj grani. Samo dok su ostale grane uspele da dođu do niega manje ili više još u početku stvaranja države, dotle је роlioprivreda i danas potpuno bez kredita.

Pošto se za vreme poleta pokazala potreba za nabavkom poljoprivrednih sprava, u javnosti se razvila diskusija o tome kao i o kreditiranju seliaka. Sada je Privilegovana

Ništa bez zadruge

. agrarna banka donela odluku da seliacima daje menične zaj-

move do 2.000 din. radi nabavke poljoprivrednih sprava. Каmata na te zajmove biće 509/0 godišnie. Odluka Privilegovane agrarne banke je vrlo korisna, jer će se njome pomoći najbroinijem delu našeg sela, sopstvenicima malog poseda. Od oko 2 mil. poseda 67,80%/o jesu mali posedi do 5 ha čiji sopstvenici zbog nemanja kredita nisu mogli da nabave ni najlednostavniji plug, mašine.

Radi kontrole utroška zajma Pab neće davati, novac seljaku u ruke nego će isplatiti račun firmi ili nabavliačkoi zadruzi kod koje je sprava kupljena. Kvalitet i cena sprava biće kontrolisani, ali da li će seljak kuplienu spravu zadržati i upotrebiti na svom posedu ili će ie prodati budzašto, kad mu zatreba novaca, to banka niti ikoji poverilac ne može kontrolisati.

Sadašnie stanie našeg Maa potseća. nas, Zbog istovetnosti prilika, na srednjevekovnog seliaka pre 70 godina, kada se pojavila ideia zadrugarstva. ! зада kao i onda oseća se potreba za пут. Опо је jedini faktor koji u novčanoj priVredi može da pruži seljaku efikasnu pomoć i da vrši Коп-

trolu nad njegovim radom. Sad je više nego ikada potrebna ·

kontrola seljaka nad seljakom, a to se može VIŠItI jedir,o preko zadruga u kojima sede sami seljaci.

— EE PajycGaHKa no половине априла заменила је ·HajBehHM делом аустриске новчанице рајхсмаркама и како је већ преузела најважније послове бивше: Народне банке, могла се је 23 априла донети наредба којом се у Аустрији заводи немачка марка као за конска валута. Истим даном укинуто је право бивше Народне банке да издаје новчанице, а 25 априла о. г. шилинг је престао важити као законско платежно средство. До половине маја примаће га још јавне благајне а до краја ове године само Рајхсбанка и Народна банка у ликвидацији.

У погледу ситног кованог новца решено је да се не замењује, пошто би прекивање стајало сувише скупо. Због тога он остаје и даље у промету и један грош имаће исту вредност као и пфениг.

Врло важно питање ликвидације је накнада акциона-

Ликвидација "бивше аустриске Народне банке

HOSe AJ И ОНИМ БЛОА (ЕСЕЈЕ ЛЕЗ ЕЈ

·" рима. Оно се могло решити или тако да они чекају до ко-

начне ликвидације банке или да им се да накнада која би отприлике одговарала ниховим потраживањима. Одлучено је да се акционари исплате одмах и да им да за сваку акциiy у номиналној вредности од 100 златних круна протувредност од 125 РМ у државним благајничким боновима уз Фу камате. До тог курса дошло се на тај начин, што је бивша Народна банка свој капитал од 30. мил зл. к. изразила у свом билансу с 5496 мил. шил. што значи да "100 зл. к. вреде 183,20 шил., или рачунато по курсу 3 шилинга а 9 РМ — 129 РМ. Кад се узме у обзир да се државни бла-

a kamo li druge skuplje poljoprivredne”