Narodno blagostanje

_Т, мај 1938.

пању наши читаоци довољно су обавештени. Бразилија је од

1931 до конца 1937 г. уништила 57 мил. џакова кафе. У

1937/38 берба је дала 40,2 мил. џакова према светској потрошњи од свега 25 мил. Изгледн за будућност бразилијанске каве нису ни мало повољни. Концем 1937 први пут су уништене веће количине какао-а, али проблем тиме није решен. У врло неповољној ситуацији налази се и шећер. Као што је познато, маја 1937 закључена је међународна

-конвенција о регулисању производње шећера, која се у будуће имала равнати према процени потрошње. Конвен-

ција, међутим, није још ратификована од свих земаља, а сем тога квоте предвиђене за ову годину показале су се већ високе па ће услед тога залихе још више порасти. Узимајући у обзир стање производње ин потрошње тешко се може очекивати да би се цене животних намирвица ускоро могле поправити. Из много разлога потрошња животних намирница је нееластична и не повећава се паралелно са порастом становништва, будући да тне зависн

" само од броја потрошача, већ од стања коњувктуре.

шета о У кратком времену америчНеизвесност у погледу ко министарство финансија

сребра донело је две супротне од“ луке: прву да од краја апри: ла неће више куповати од Мексика сребро по уговору, а затим другу, да ће га куповати по утаначеној њујоршкој цени. Пре кратког времена.она је оборена са 45 на 43 центе по унци. Ове супротне одлуке упозоравају да је проблем сребра прилично сложен. Ми смо већ раније истицали да је најслабија страна сребра у том што је оно све мање монета, а све више роба као и свака друга, па ипак читава америчка политика сребра прожета је тежњом да му се сачува што више од његове монетарне природе. То је најјасније дошло до израза у закону из 1934, по коме је амерички трезор би» овлашћен да /: монетарне залихе држи у сребру, а У злату. Како је од тада златна подлога порасла за 7,8 мнлијарди на 12,7 крајем 1937 могло је и министарство да купи до 3,2 милијарде унци сребра, према: 2 милијарде 1934. Стварно залихе су се повећале од 694 мил. 'унци на 2,1 милијарде. Сједињене Државе узеле су на себе обавезу да купују сребро од других земаља по извесној цени, да нх тако задрже да га не баце на једанпут на тржиште. До данас остао је то главни разлог због кога су оне наставиле да купују сребро, иако је међународни споразум истекао. крајем 1937 и, склопљен је само појединачни између С.А.Д. и Мексика, Канаде и Кине.

Од 1934 САД. купиле су 1,5 милијарду унци сре6pay:a To je aa 50% више него што је у том времену произведено. Понуда је дошла из земаља у којима је сребро монета и у којима је оно било тезаурирано. Сама Кина после 1934 извезла је више сребра него заједно све земље које га производе.

aaa Gee E ZOO

Мако би се могло догодити да С.А.Д. обуставе кућвовање сребра из иностранства и да купују само оно које се производи у земљи, ипак није се лако одлучити за такву политику. Тиме би био уништен ин остатак. монетарне природе сребра, тако да би његово гомилање у САД. било равно гомилању сваке друге робе која нема никакве употребе. Таква политика према томе не би се могла водити ни У самој земљи дуже времена.

С друге стране, опредељујући се за откуп светског

· сребра С.А.Д. су настојале да тим путем ојачају своју тр· FOBHHy Ca извесним земљама. Њихова судбина била би __врло различита ако би ова политика била напуштена, али

код сваке земље претрпела би и америчка трговина.

_- | ; Кина je истина укинула сребрну подлогу по закону,

1 ~ 4

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 295

али сребро је остало и даље монета, а данас ратна резерва. Од почетка рата извезено је око 380 мил. јиана сребра за плаћање поруџбина, око 200 мил. је побегло као капитал, а остало је још око 500 мил. Највећи део овог сребра лежи у другим земљама за рачун Кине, па ако рат потраје дуже биће утрошено. Пад цене сребра задао би тежак ударац Кини. Мексико је исто тако у тешком положају. Од његовог целокупног извоза 2996 отпада на сребро.Девизама које је добијао отуд подржавао је Мексико своју валуту. Пет шестина укупне производње куповале су САД. На другој страни: Мексико не може "наћи купца него по цени која би била недовољна да покрије трошкове производње, ин недовољна да осигура довољно девиза, а која би изазвала пад цена на светском тржишту, тако да би у сличан положај као Мексико дошле и друге земље. |

Вероватно само овај разлог, да не дође до наглих поремећаја на светском тржишту, довео је до тога да С.А.Д. опозову своју одлуку у погледу Мексика. Моргентау изјавио је при том да не треба закључивати да ће С.А.Д. остати код ове политике куповања сребра без“ обзира одакле се нуди. Али с друге стране, оне не покушавају ни да се споразумеју с осталим интересентима. Из тога би се могао извести закључак да оне не желе више да узимају икакву обавезу према другим земљама и да ће тражити начина да се извуку из садашње ситуације првом згодом.

| ______________ | ______J

Građevna delatnost u Engleskoj posle rata nije mogla da zadovolji potrebe stanovništva. Prema popisu iz 1931 300.000 kuća trebalo je da se poruši radi regulacije ulica, 100.000 je bilo u takvom staniu da se u njima nije smelo više stanovati. Tom broju od 400.000 kuća treba ioš dodati 500.000, koliko ie bilo tada potrebno da se ukloni prenatrpanost u nekim kućama. Dakle, moralo se izgraditi 900.000 novih kuća da bi se podmirile najnužnije potrebe za zdravim stanovima. Како godišnji priraštai porodica iznosi oko 80.000, za koie bi trebalo imati nove stanove, to је роtreba za njima kud i kamo veća. Ukupno, prema proceni iz 1931 trebalo je izgraditi za 10 godina t. j. od 1931—1941 godine 1,700.000 novih kuća ili svake godine po 170.000.

Gradnja kuća bila je od 1933 dalje način da se zaposli što veći broj radnika. Zbog toga je tempo izgradnje bio daleko veći nego što se predviđalo 1931 i do konca 1937 · дози: gao je prosek od preko 280.000 kuća. Za 6'/» godina, od 1 ТУ 1931 до 30:1Х 1937 sagrađeno je 1.823.677 novih kuća. 1936 godina bila je rekordna za 340.000. Londonski »Economist« piše, kad bi se gradđevna delatnost nastavila ovim tempom za 33 godine sadašnji broj kuća bi se u Engleskoj podvostručio. Ali se on nije održao, 1937 gradnja kuća ije bila manja za 31/42/o prema 1936. ; |

Velika građevna delatnost u Engleskoj

KK im 0

Značajnu ulogu u izgradnji kuća odigrala su razna gra: đevna društva. Od 1,708.674 kuće koje su sagrađene od.1919 do 1934 ona su finansirala oko 1,300.000. Kraiem 1936 bilo ih je 985 sa ukupnim kapitalom od 656,1 mil. fo i. 128/4. mil: i depozita. 1936, kada ie gradevna delatnost bila najveća, društva su podelila 586,5 mil. f. hipotekarnih zajmova. Najveći deo tih zajmova bio je 500 f. 1937. godine 46,6% хајтоуа је bilo do 500 f, 39,2/. od 500—1.000, 7%0 od 1.000 do 3.000, а ostalo preko 3.000 f. 54 |

Kad se govori o građevnoj delatnosti u Engleskoj «геђа imati na umu da je to grana u Којој се до Копса 1937 пајјаče izražavao prosperitet. I što se također mora istaknuti ona je delo privatne inicijative. 3 M