Narodno blagostanje
Страна 296
|
Француска је земља у којој је занатство достигло највиши степен савршенства и где оно већ граничи са уметношћу. Париз је њена престоница, али оно што га истиче између свих престоница света то је да је он диктатор моде. Какве ће се ципеле носити, какве хаљине, крзна, шешири итд. све то долази из Париза, он има пресудну реч. У занатима који раде за модне куће најјаче је развијена н очувана висока вештина која се преноси с колена на колено. Мада су у тим занатима традиције врло јаке, ипак није никаква новост да неки странац дотера дотле да заузме водећи положај.
Недавно је „Политика“ писала о браћи Симићима, обућарима, и њиховим успесима у Паризу, а у броју од 1 маја о. г. било је говора опет о једном странцу Србину, Радомиру Павловићу из Голупца који је од обичног мајстора сеоских шубара и грудњака догурао до париског крзнара, чије су муштерије махараџиница од Капуртала, славна глумица Попеску, г-ђа Пола Реноа и друге даме париског високог друштва. Дакле, опет један странац који је дошао да отима хлеб француским занатлијама. Само Радомир · Павловић није обичан занатлија, он је један од оних која „лансирају“ париску моду. Да ствар буде интересантнија поред Павловића у Паризу има још Срба крзнара који су успели да заузму завидан положај и да зарађују лепе паре.
Кад би француска штампа стајала на становишту једног дела наше која баца дрвље и камење на странце и страни капитал и послужила се њеним речником она би морала да каже да странци вређају национални понос, они су дошли да отимају хлеб домаћим занатлијама, а зарађене паре однеће у своју земљу. Другим речима они ће упропастити Француску. Од свега тога ни трага ни гласа. Франдузи су културна нација који поштују странце. Не сазивају зборове против странаца и не доносе резолуције да се забрани рад страном капиталу, јер знају да странци не могу упропаститн Француску исто тако, као што ни француски капитал ону земљу у којој је пласиран. Успеси Радомира Павловића и других Срба у Паризу најбољи су одговор оним пропагаторима мржње против странаца и страног капитала код нас.
Опет ти странци!
ишеетЕ Pesimisti u pogledu održanja
Velike dobiti industrijskih poleta u svetu isticali su u po-
preduzeća u Engleskoj slednie vreme da је ч Епгјеskoj završen konjunkturni cik-
lus i da je proizvodnia u IZVEsnim granama privrede počela da popušta. U šematskom posmatranju trebalo bi sada da nastupi oDrnut proces, da se povećava nezaposlenost i da zaređa slom jednog ргедиzeća za drugim. Medutim, sve ako bi se i prihvatilo da ie konjunkturni ciklus završen, ne moraju se obnoviti iste DpOojave Као kod prošle krize. Kod sloma preduzeća naivažnije je kakvu su kreditnu politiku vodila u poletu, da li su stvorila doVvolino snažne rezerve. U tom pogledu dragoceni su podatci o dobitima engleskih preduzeća prošle godine.
Po veličini dobiti prošla godina bila ie rekordna, i pretekla je 1929. Indeks dobiti (1999 — 100) dostigao je 1932 najnižu tačku, 69,7, penje se naglo 1934 na 84,1, 1985 na 95,3, 1936 na 106,7 ı 1937. na 1167. Kao što se Vidi, USDOTIOJ Se prošle godine tempo kojim su se. dobiti povećavale sa 11,2 posto izmedu 1934 i 1935 i sa 11,4% izmedu 1985 i 1936 na 10% 1937 godine.
Zato što su dobiti visoke i бо је тАдНИНИ ЈЕ specijalno kod industrije sada daleko manje nego ranijih godina, relativno su manji tereti kamata koje društva plaćaiu. Prema tome veći deo dobiti ostaje da se razdeli akcionarima. Ali
Ia ia RC Бе ВА O
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 19
politika svih društava ide za tim da se odvoje što veće rezerve. Procenat njihov je iznosio od ukupne dobiti 1929 god. 21,1%0, u krizi pao ie 1932 na 9,69%, a ove godine povećao зе па 29,7%. То гпаб да je velik iznos dobiti u poletu sačuvan za vreme kad on popusti, tako da preduzeća moraju pokazati daleko veću Otpornost ako se prilike budu DOogorTšavale. Pojedine grane privrede pokazuju veoma velike razlike u stopi dobiti. Na ukupan kapital 646 društava u iznosu od 836 fil. f. sterlinga bruto dobit iznosi 11,9%0, prema 11,1%% 1936 гофпе, 102/ 1985, 10,4%0 1929 1 11,19љ 1928. АП Код tekstilne industrije dobit ie daleko ispod proseka, oko 7,99/o, kod industrije životnih namirnica 9,5/0., a kod trgovine na malo 16%. Železna, čelična i ugljena industriia, iako su imale veoma prometnu godinu, imaju dobit samo nešto iznad prosečne, što stoji u vezi sa poskuplieniem sirovina prošle godine. Kod obrazovania rezervi u pojedinim granama privrede pokazuju se velike razlike. Trgovina na malo odvaja oko 25% bruto dobiti, iako su njezine dobiti najveće. Tekstilna industrija odvaja 1/5, dok električna skoro 50%, a železna i čelična oko 40%e Električna industriila razvila se naglo poslednjih godina, i zato je razumljivo da se nova društva žure da što pre obrazuiu što veće rezerve dok je privreda ioš u poletu. Kod železne industrije, iako je stara, stvaranje velikih rezervi nameće iskustvo, jer u krizi ova grana privrede strada naiteže. e —==——=———”" Eprmecka no-.bonpHBpe/aa не Проблем исхране станов- може својом производњом да ништва у Енглеској у подмири потребе становнислучају рата штва у средствима за исхра: Giga aaa === ~ HV. 1936/57 вредност њених производа износила je 220,600.000 т. Али мада се она повећала за 1890 према 1935/36, мада се чине напори да се она још подигне, ипак Енглеска мора да увезе више од поповине годишње. потрошње меса, око 70% сира и шећера, скоро 90% воћа и готово 90%, жита и масти. Једино производња кромпира што може да задовољи 97%' тражње на тржишту тако. да се увози само млади кромпир у пролеће. Сада је главна брига владе управљена на то да се осигура: исхрана становништва у случају рата. У штампи се истиче да Енглеска има да исхрани 4 мил. душа више него за време Светског рата а да је тонажа трговачке морнарице према предратној опала за скоро 3 мил. тона, јер, док је 1914 год. имала 20,3 мил. т. бродова, 1937 у ЈУНУ их је имала свега 17,4 мил. т. Какву важност има енглеска трговачка морнарнца за исхрану становништва види се по томе,
што је она 1934 увезла у земљу 9,875.000 тона пољопри-о
вредних производа, тј. више него што је у земљи произведено те године.
Ратна опасност нагнала је владу да већ сада створи план о стварању залиха хране за случај рата и њеној раздеоби по утврђеним ценама. Крајем прошле године створен је нарочити уред за исхрану који има за годину дана отприлике да изради тај план. При томе се највећа важност полаже на обезбеђење транспорта пољопривредних производа из прекоморских земаља, стварање магазина за смештање залиха и:њихову заштиту од ваздушних нападаја. Према једној изјави г. Томаса Инскипа, министра за координацију одбране, у том правцу је већ доста „урађено. Искуства стечена за време светског рата у погледу набавке и контроле хране сада се искориштавају при изради плана. Предвиђа се завођење оброка за добар део пољопривредних производа као месо, млеко, сир, шећер итд. Хлебне карте би се завеле само у у крајњој нужди. |
Према досадашњим резултатима рада Уреда за нехрану увозници пољопривредних производа куповали би и