Narodno blagostanje

14, мај 1938.

трошкова живота, односно скупоћа, а другу смањење марже, тј. разлике између цена на велико и цена на мало.

Цене на мало у марту показале су, у поређењу са ценама на велико, врло мале промене, што претставља уобичајену појаву код ове категорије цена чија је реакција на промене цена на велико спорија да би у крајњој линији била знатно јача. У Београду цене на мало у марту у поређењу са фебруаром пале су за 0,794, у Загребу им Скопљу за 0,90, док у Љубљани и Сарајеву показују повећање за 1,3% односно 0,99, Индекс за 10 градова, који Народна банка сада први пут објављује, показује смањење од свега 0,3/. Према марту 1937 године садање цене на мало показују релативно велики пораст и то: у Београду 14,5, Загребу 90, Љубљани 7,1, Скопљу 9,3, Сарајеву 8,0 и у 10 градова за 9,6%о. Највећи пораст дакле, показује Београд што значи да је у њему, према марту прошле године, живот знатно јаче поскупио но у осталим градовима. Од 1985 г. на овамо март 1938, према кретању цена на мало, претставља максималне трошкове живота. У поређењу са најнижим ценама у периоду 1935—1938 март у појединим градовима показује следеће повећање: У Београду 16%о, Загребу 179, Љубљани 14,5%, Скопљу 18,5%, Сарајеву 14,3%0, у 10 градова 12,69/6.

Ако упоредимо цене на мало у 10 градова са ценама на велико у марту видимо да су прве биле веће за 14,39 од цена на велико. У марту прошле године ова разлика износила је 13,5%/0 и била је најнижа у периоду 1935—1988 г. Највећу разлику имали смо у марту 1985 г. када је износила 27,69; у марту 1936 г. пала је на 20,19. Смањење разлике између цена на велико и на мало врло је повољна појава.

KG : i === Последња девалвација фран-

Девалвација франка неће цуског франка поколебала је повући за собом друге ва- била швајцарску, белгијску и

луте холандску валуту, тако да се појавило питање неће ли оне гакође бити оборене, специјално каква је будућност белге. Међутим, после неколико дана ситуација се стишала тако да се може дати одговор о будућности. Белгијска привреда је најосетљивија, зато што 10] Француска са јевтиним франком може да конкурира у извозу, а осим тога промет између ове две земље доста је обиман, тако да девалвација франка може јаче да се осети на унутрашњем белгијском тржишту. Па ипак нема разло-

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ

Страна 311

га за девалвацију белге, јер је ниво белгијских цена још увек нижи од француског. У тежи положај доћи ће само текстилна индустрија. Пошто су у међувремену обе владе ступиле у контакт да споразумно предузму мере против јаче конкуренције, ни тај разлог не постоји за девалвацију. Покриће у францима износи око 22 милијарде или 64,49%, тако да је и с те стране валута сигурна. Влада се спрема да изврши реформу, тим што ће укинути белгу, а остаје само белгијски франак, који је пет пута мањи. Разлог овој реформи је у том што се белга није могла да одомаћи У унутрашњем промету, тако да је унутрашња јединица франак, а према иностранству белга је изгледала прескупа. Напокон, белгијска валута укопчана је у блок стерлинга тако да и то смањује вероватност да буде оборена.

Осим осетљивости привреде на конкуренцију други разлог девалвације могао би бити јачи одлив капитала домаћег и страног. Та појава била је наступила, али није се дуго одржала. Страни капитали такође не могу више проузроковати неке поремећаје, јер је највећи део тих капитала повучен још крајем прошле године, а из опрезности банке су држале увек довољно ликвидних средстава, тако да до сада не постоје знаци да би повлачење капитала могло да проузрокује девалвацију. Мако се ово све с белгијске стране истиче да би се показало како су неосноване сумње у валуту, карактеристично је по психологију да је девалвација била изазвала јачу реакцију. Тако је депор за белгу за један и три месеца био скочио толико да је одговарао укамаћењу од 20-—30%/.

Много слабија реакција била је код швајцарског франка. Конкурентски разлози не долазе у обзир, а повлачење француских капитала било је такође минимално. По извештају банке смањио се сток злата прве недеље маја само за 9,5 мил. франака, а девиза за 36,8. Пошто је у том времену извршена исплата одобреног кредита швајцарских банака Аргентини у износу од 40 мил. излази да девалвација фр. франка уопште није тангирала Швајцарску.

Најмање је тангирана холандска форинта, јер се после слома златног блока њезина ситуација развијала потпуно независно од француског франка. Повлачење страног капитала не треба да се очекује, јер је златни сток два пута већи него почетком 1987, тако да се капитал осећа довољно сигурним, а и кад би почео да се повлачи ликвидитет је толики да одлив капитала не би проузроковао валутне поремећаје. Колебање које се осетило непосредно после девалвације имало је више психолошке узроке и смирило се врло брзо. Према томе, бар за сада не треба очекивати девалвацију других валута.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Na konferenciji oblasnih organizacija proizvođača hmelja u ČSR odlučeno je da se zavede kontingentiranje prođe. Ukupno bi se prodalo u ovoj godini oko 85.000 q, od toga u zemlji 25.000 q, a ostalo bi se izvezlo.

—- Zbog kišovitog i hladnog vremena pčelarstvo je u Vojvodini znatno stradalo, pošto pčele nisu mogle da u doba cvetanja voćaka lete i sabiru hranu, bez koje su sada ostale. Dunavska banska uprava dala je svakom pčelaru po 3 kg

denaturisanog šećera bez trošarine za svaku košnicu.

— Prema vestima iz Dalmacije vinova loza je odlično ponela, tako da se očekuje rekorđan prinos. Nepovoline vremenske prilike nanele su štete vinogradima jedino u зеуегnoj i srednjoj Dalmaciji,

— U srezovima dojranskom, strumičkom i đeveđelijskom pojavile su se poslednjih godina raznč bolesti kod svilene bube, a naročito »sanjivica« i »krečovica«. Šteta koju čine ove bolesti je velika. Ministarstvo polioprivrede odobrilo je nedavno kredit od 300.000 din. za njihovo suzbijanje.

INDUSTRIJA

— Prema izveštaju britanskog: trgovinskog sekretara, mađarska industrija razvija se naglo, tako da ona sve manje zavisi od poljoprivrede. 1937 Mađarska je napravila sporazum sa stranim poveriocima o plaćanju dugova, ali njegov uspeh zavisi od mogućnosti plasirania njenih proizvoda na stranom tržištu. Dva glavna tržišta, italijansko i nemačko, ne daju izgleda za povećanje mađarskog izvoza. Izvesno olakšanje 2а mađarsku privredu pretstavlja otkriće izvora nafte kod Ba-