Narodno blagostanje

Страна 360

dustrijalce i ljude ostalih slobodnih zvanja. Ona ima poseban znak za svoje članove koji svojim mušterijama daju neke markice kao popust od tržišne cene kupljene robe. Te markice otkupljuje Gospodarska sloga ili ih prima umesto novca kod plaćanja članarine. Zasada je još teško reći da li će ova zadruga uspeti da izvrši svoj zadatak, s obzirom na io da teži da okupi u svoje redove privrednike, čiji interesi nisu uvek istovetni. |

U težnji da seliak što jevtinije kupi njemu potrebne proizvode, a da što bolje unovči svoje, Gospodarska sloga je posredovala kod kupovine veštačkog gnojiva, modre galice, pamuka, pređe i kukuruza za pasivne krajeve. Cene plaćene pri ovakvom načinu kupovine bile su znatno niže od onih koje daju seljaci kad pojedinačno kupuju. Seljaci su posredstvom Gospodarske sloge prodavali šljive, krompir, kukuruz, kupus i ulje. Postignute su bolje cene ali su dosada prodane male količine. Naiveća je prodaja bila kod kukuruza, oko 150 Vagona.

1936 godine Gospodarska sloga je pokrenula akciju za podizanie koševa (hambara) u kojima bi se smeštalo seme za čitavo selo, a koje se ima upotrebiti samo u slučaju DOplava, grada itd. Danas ima koševa koji drže ne samo seme nego i -svo žito namenjeno firžištu, prodaju ga i zatim kupuju za selo potrebne proizvode. Dosada ih ima u 35 srezova sa 1301 članom i imovinom od 147.693 kg žita i pasulja.

Prošle godine je pokrenuta akcija za stvaranje уеterinarske ambulante, u koju seljaci mogu dovoditi stoku na pregled i lečenje uz minamalne cene, i kalemiti stoku protiv zaraznih bolesti: kuge, izbanca, bedrenice, metilja itd. Gospodarska sloga nabavlja serume i šalje ih u sela. Izrađen je plan od naročitog veterinarskog odbora i dosada je kalemljeno preko pola miliona goveda i svinja.

Rad Gospodarske sloge je sve obimniji i složeniji. Mi smo naveli neke najvažnije, ali to nije sve. Ona radi i na unapređenju voćarstva i peradarstva. Zasejano je preko 20 hiljada sadnica i kalemljeno preko 7.000 voćaka. Ove godine organizovana je izložba živine u Zagrebu i poverenicima razdeljeno nekoliko stotina jaja najboljih vrsta besplatno radi podizanja živinarstva. Zasada je još u počecima delatnost osiguranja i zaštite stoke na bazi uzajamnosti. Izrađen je i naročiti pravilnik i dosada je to osiguranje provedeno u 120 зеја. 1936 је osnovan Zavod za proučavanje seljačkog i narodnog 20spodarstva, koji proučavajući socijalno i privredno stanje sela nastoji da izradi ekonomski plan u duhu programa H. S. S.

Stvaranjem zajednica imovnih administrativnih opština Gospodarska sloga je prešla sa čisto privrednog na politički teren. Na sastanku pretstavnika imovnih opština, u aprilu o. 2., stvorena je zajednica tih opština i odlučeno je da se traži od države potpuna autonomija, revizija segregacije, da se oprosti dužni porez, snizi porez na šumske kulture i da se vrši pošumljavanje. Zajednica administrativnih opština daje savete opštinama u pogledu svih poslova a naročito budžeta. Uprava Gospodarske sloge žalje svoje ljude koji pregledavaju rad opština. Izrađen je i naročiti pravilnik o radu Zajednice.

Gospodarska sloga je organizacija Hrvatske seljačke stranke, ona ide paralelno sa njom, ali kao samostalna organizacija. Ona je stvorena zato da se odvoje politička pitanja od kulturnih, ekonomskih i socijalnih i da se strankini ljudi stave u službu ovih poslednjih. To je za svaku pohvalu. Ne mislimo da umanjimo vrednost cele stvari, ako kažemo da to nije ništa novo. Isti posao su vršili sindikati u Nemačkoj i vrše ga i danas Tred Union-i u Engleskoj kao ekonomske organizacije, nezavisne od radničke partije u Engleskoj i socijaldemokratske u Nemačkoj.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 23

Пре неколико година најпопуларнија тема била је криза капитализма. Да нема излаза из кризе доказивало се тим што нема основа за велике инвестиције, као што су биле градње железница у другој половини 19 века. Па ипак, очекивало се да ће овогодишњи полет америчке привреде доћи од тражње железничких компанија. Али овог пута не више због градње нових пруга, него због потребе да се обнови возни парк и да се поправе пруге. Потребе су огромне, јер се већ неколико година врше само најнужније набавке и градње. У периоду од 1923/28 набављено је 13.560 локомотива, 749.116 терет: них вагона и 17.159 особних, а у периоду 1930/88 само 1.596 локомотива, 250.793 теретна и 3.940 особних вагона. Годишње би требало нових 2.556 локомотива, а 1937 набављене су само 444. Годишње требало би инвестирати 835 мил. долара и то у возни парк 400 мил. и 435 у пруге и зграде. Међутим, од 1932—1937 инвестирано је годишње само 245 милиона, од тога на возни парк 100 мил. Зато железнице већ неколико година имају мањи капацитет него раније, а застој поруџбина огледа се на америчкој коњунктури, јер 18,44%/) свих поруџбина ваљаоницама 1929 вршиле су железнице. Овако стање настало је зато што је опао промет, теретни и особни, тако да су се приходи смањили са 6,383 мил. долара 1926 на 4,166 мил. 1937. Промет је мањи не само због кризе него и због конкуренције других превозних средстава, тако да су 1937 железнице обавиле само 809 промета према 1929, иако је индекс производње био готово једнак.

Криза америчких железница Други разлог потешкоће у том је, што су терети остали несмањени. Камате су 1926 износиле 674 мил., а 1937 год. 683 мил. Сума надница смањила се са 2946 мил. на 1985 мил. али због тога што се смањио број радника са 1729 хиљ. на 1115 хиљ. Чист доходак железница смањио се са 4,99% 1926 на 2,270) 1987.

Америчке железнице су у приватним рукама и претстављају капитал од 18,3 милијарди долара. Од тога 11,8 милијарди су у облигацијама и 7 млд. у акцијама. Свега има око 700 друштава, а на 139 њих отпада око 975) свих прихода. Држава води контролу над радом железница преko Interstate Commerce Commission (ICC) ani caMO KOJI eMHсије капитала, одређивања тарифе и фузија.

Једино нормално решење кризе железница било би да се повећа промет, али то не зависи од њих. Државна помоћ није никакво решење, а трећа солуција, подржављење, о којој се много говорило по доласку Рузвелта, напуштена је посве. Рационализација се показала недовољном да реши кризу. Њом се постигло досада толико да се заједнички искоришћава 24.000 миља пруге, место паралелних које је подигла конкуренција, затим 263 станице, 1.366 теретних станица и 472 моста. Само Пенсилваниа РР обухвата 600 некад самосталних друштава, а Балтиморе и Охио РР око 100. Проблем фузионисања је врло тежак, што се показује у том да је од 549 планова координације одбачено досада 515. Техничко усавршавање железница врло је велико, тако да је од 1922 брзина теретних возова повећана са 17,76 км на 25,27, и смањена је потреба за радницима, тако да је У јулу 1937 било само 64% радника према просеку 1923/25, када је промет био на истој висини. Па ипак, трошкови нису смањени, тако да је рентабилитет мањи.

За решење кризе железнице су тражиле да се повисе тарифе и смање наднице. ИКЉК. је одбила прво, а друго ће се решавати арбитражом. Компаније не желе да узму креmare om P. O. K., да би тако сачувале већу самосталност. Држава раније није узимала у план привредне обнове и