Narodno blagostanje

Страна 372

куповна снага ових земаља добром продајом сировина пред крај 1936 и у првој половини 1937 толико порасла да се у њима могао да развије полет. И пошто се то догодило кго последица полета у индустријским земљама, које су га оствариле унутрашњим снагама националне привреде, јасно је што је полет земаља које извозе сировине дошао нешто касније, и задржао се и онда када је у индустријским почео да попушта.

Опадање светске трговине погодило је најјаче извоз сировина, а то се одражава на њиховим ценама. Оне су се на моменте опорављале после великог слома од пре годину дана; али остале су увек колебљиве, тражња је неизвесна на дужи рок и пошто се привредне прилике главног купца, САД, непрестано погоршавају, перспективе су засада врло неповољне. Индекс цена, 1931—100, пао је са 184,3% у марту 1937 на 135,8 у марту т. г. Због неизвесности коњунктурног развоја купци су уопште уздржљиви, а пошто се потрошња смањила готово у свим земљама расту залихе код произвођача, тако да су они поново код свих важнијих сировина

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24. закључили да ограниче производњу, о чему посебно пишемо.

Стање на тржишту рада неповољно је засада само у САД, где по службеној статистици има 11 мил. незапослених, а по приватној процени 13—14 милиона. У Енглеској било је у априлу 300.000 незапослених више него у истом месецу прошле године. У Француској број незапослених повећао се због смањења производње. У Немачкој незапосленост је ликвидирана.

Паралелно са опадањем производње сужава се и унутрашње тржиште у неким земљама, специјално у Енглеској, САД и Француској. У Енглеској трговина на мало опала је за 7,1% у марту 0. г. према марту 1987, али за то постоје и други разлози, а не само коњунктурни. Карактеристично је да се нагло смањује продаја аутомобила, што значи да се смањује и куповна снага горњих слојева потрошача. У САД опада трговина на мало због великог броја незапослених, али, као и у Енглеској, и економски снажнији купују мање, тако да је производња аутомобила спала на једну половину у мају о. г. према оној годину дана раније.

Ш КАРАКТЕРИСТИКА ПРВОГ ТРОМЕСЕЧЈА

Јачи прелом светске коњунктуре извршио се у априлу прошле године са сломом цена сировина, и у лету са берзанским крахом у Њујорку. У ранијим циклусима цене су падале нагло зато што су у полету наслагане огромне залихе сировина. Овог пута, међутим, цене је била отерала високо шпекулација која је преценила потребе, али, стварно, хиперпродукција није наступила. Железо, иначе најважнији артикал хиперпродукције на коме се може пратити кретање привредног циклуса, имало је живу тражњу.и после слома. Али производња, која се била оријентисала према шпекулативним ценама и тражњи, морала је да попусти, што се најпре осетило у привреди највећег произвођача сировина, САД. То се није осетило непосредно после слома цена, јер се очекивао јесенски полет. Кад он није наступио, дошао је берзански слом као знак да су наде угашене, а затим се производња почела нагло да смањује. Што производња није јаче страдала до пред крај 1937, разлог је, као што смо рекли, у одсуству хиперпродукције, али не само у том, него и у добрим резултатима 1937.

Полет је у лету спласнуо за онолико за колико га је била дигла шпекулација. Послови су остали и надаље одлични у свим земљама и резултати на крају године били су задовољавајући. Национални доходак порастао је у Немачкој са 75,9 млд. марака 1929 на 88,7 млд. 1987, у Енглеској са 4,384 милиона фунти на 5,562 мил., у САД. 79 млд. на 79,1 млд. долара. У Француској је знатно подбацио, са 254 милијарде франака пао је на 208. Код ових бројева треба узети у обзир извршену девалвацију. Одличне добити које је имала индустрија и резерве које је успела да створи оспособиле су је да лакше поднесе прве ударце кризе.

Други разлог што није дошло до јачег слома индустрије у том је што су готово све земље ограничавале инвестиције, тако да је у полету био максимално искоришћен постојећи продукциони апа-

рат, и индустрија није била оптерећена новим амортизацијама. Даљи разлог овом постепеном попуштању привредног циклуса је у том што је кредитни систем постао много отпорнији. Место приватне индустрије у читавом периоду опорављања привреде од 1933, готово у свим земљама, главни дужник постала је држава. Ломивост привредног циклуса била је раније велика због слабости приватног кредитног ланца. Пошто је он замењен државним кредитом, који се ломи под сасвим другим претпоставкама, може се рећи да је полет био скоро потпуно заштићен с те стране.

Ипак, најважнији моменат што је циклус од лета 1937 добио овакав облик, постао развучен, без наглих прелаза, треба тражити у државној коњунктурној политици. Практично она се у многим земљама исцрпљује у наоружању, али не сме се идентификовати са њим. Да није било државних поруџбина, не би се ни полет подигао до висине коју је досегао у појединим земљама, али не би ни опадање производње било овако успорено. Цикличко кретање се обистинило, али дужина вала зависна је од једног ванекономског фактора, државне интервенције. Тим се да објаснити што се за последњу годину дана нису одигравале појаве оном брзином као после 1929.

Упркос тој интервенцији циклички карактер кретања пробијао се све јаче, и то се потпуно открило у првом тромесечју о.г. Захвативши производњу, депресија је тако допрла до оне тачке од које почиње даље да се на специфичан начин продубљује. Обуставом производње у једној грани сужава се тржиште за извесне сировине и повећава број незапослених, дакле сужава се тржиште сред“ става за живот, а одатле се то опет, по закону повезаности и међузависности појединих грана индустрије, преноси на она предузећа која су моментано још у покрету. Депресија иде тако својој најнижој тачки. Ова фаза депресије у класичном облику одвија се већ месецима у САД, и последњих неколико месеци њени трагови виде се и у Енглеској. Само у Енглеској ова фаза дошла је иза нор-