Narodno blagostanje

25, јуни 1938,

devaju ugljem kao Italija, Francuska i Norveška, da razviju proizvodnju energije iskorišćavajući vodenu snagu. Time se nije izmenio značai uglja kao nosioca energije, on je, šta više, u najnovije vreme postao Važna sirovina Za proizvodnju drugih produkata, na pr. sintetičke nafte itd. Neki artikli, koji su se i ranije u znatnoi meri proizvodili, kao aluminij, Yeštačka svila, dušik, sada se proizvode u ogromnim količinama, druge su se tek posle krize počele izbacivati u velikim masama na pr. sintetički kaučuk, vuna od celuloze, sintetička nafta i dr. Proizvodnia vune od celuloze iznosila je 1929 god. 4.000 t, 1937 god. 290.000, veštačke svile 196.000 t prema 584.000, celuloze 10 mil. t prema 11,5 mil. i aluminija 281.000 t prema

440.000. ,

Produkcija mnogih ovih artikala je posledica naoružanjia. Zbog toga porast industrijskog aparata u dobrom delu zemalja ima političko obeležje, a time se objašnjava i pojava da je svetska trgovina fabričkim i rudarskim proizvodima iače porasla 1937 (za 15") nego proizvodnja (za 7") prema 1936. Znatne količine istih proizvedene su za potrebe naoružanja drugih zemalja i zbog toga izvožene. Ali ie ipak svetska trgovina fim artiklima 1937 bila za 15% mania nego 1929, što je posledica autarkijskih težnji pojedinih država.

Пре пет година изгледало је Немачке банке пред новим Да је немачким банкама дозадацима шао крај, с једне стране због привредне депресије, а сдруге стране због захтевада се оне етатизирају. Могло се рећи да саме прилике захтевају да се то оствари, јер је држава морала својим средствима да помогне банке и приликом санација дошла је у посед акција специјално великих банака. Међутим, заједно са опорављањем производње опоравиле су се и банке, и под промењеним приликама одиграле су значајну улогу. На скупштини немачких банака, која је одржана 0 и 1 маја истакнуто је каква је била та улога. Прва оваква скупштина одржана је 1902 год. а ово је била седма. Последња одржана је 1928, и значајне су по томе што се за реферате који се на њима одржавају скупља детаљан материјал за све области банкарског посла, даје се критика рада и износе проблеми пред којима се банке налазе,

По изнесеним подацима почетком априла било је 1015 банака, а од тих 222 акционарске и друштва с ограниченим цемством, 20 хипотекарних банака, 14 страног капитала и 750 приватних банкара. Поред тога има 148 сарафа, 281 берзански маклер, 43 приватна лица која се баве позајмидом новца. Мако нови закон о акционарским друштвима иде за тим да се смањи њихов број, а повећа број инокосних фирми, ипак се број приватних банкара нагло смањује. Крајем 1932 било их је 1350, а од 1985 до 1937 опао је број за око 150. Испали су мањи банкари и Јевреји, али и следећих година очекује се да ће се број приватних банкара смањити. Значај приватних банкара види се из тога што их има још 12 чији укупни биланс износи преко 20 милиона марака, код 180 износи између 1 и 20 милиона а око 500 банкара имају укупни биланс испод 500 хиљ. марака. Половина ових малих су берзијанци.

i na O m EE ШЕНЕ

Укупни износ улога на штедњу износио је крајем 1937 год. 20,6 милијарди. Од тога било је 16 милијарди код штедионица, или 76%, код кредитних задруга 3,1 млд., или 15% и 15 млд. код банака, а од тога 'Љљ код великих. При-

_раст улога износио је 620 мил. 1932 и 1823 мил. 1987. Од

тих износа 1932 на одобрене камате отпадало је 558 мил. а 1987 год. 599 мил., тако да је стварна штедња износила 62 мил. односно 1224 мил.

Као што смо више пута истакли улога банака промењена је у том што оне не финансирају индустрију него

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 407

државу. Државна контрола инвестиција, добављања сировина, фиксирање надница и цена, то су фактори који унапред одређују рентабилитет производње, а велике државне поруџбине учиниле су непотребним да се ради за лагере. На тај начин ослобођен је велик део индустријског капитала и могао се сав употребити на производњу. Већи ликвидитет индустрије смањио је потребу да се узимају кредити код банака, тако да се позиција дужника код њих смањила за 7,8 милијарди од 1929 према 1988.

У последње време ова позиција не смањује се више и док д-р ВбттКез сматра да је то пролазна појава, дотле R-p Sippel (Deutsche Bank) ouekyje na ће се она задржати. (Ово последње је оправданије, јер се мења кредитна политика Рајха. Место да финансира поруџбине издавањем меница, Рајх ће то вршити помоћу благајничких записа. То не значи да ће се смањити државне поруџбине, али финансирање привреде зависиће од тога у којој је мери већ формиран капитал. У таквој ситуацији, без тзв. „Мог паптлетипо“, биће и потребе индустрије за кредитима веће, а поготво ако коњунктурна политика упрегне јаче приватну иницијативу, као што се може закључити по активизирању грађевинарства.

Ако то наступи повећаће се портфељ тзв. трговачких меница, код банака али у исто време и сам кредит постаје много осетљивији. Зато је д-р Шахт нагласио да банке морају изнад свега да пазе на ликвидитет, и на то коме одобравају кредите. Једно време оне су биле безбрижне, тако да је читав кредит у земљи зависио од државног кредита. У погледу ликвидности банака учињен је велик напредак. Употреба готовог новца сведена је на најмању меру у пословима између банака и индустрије. Поједина банка могла је да задржи само мали износ ликвидних средстава, а да највећи део држи код Рајхсбанке, тако да је место резервног система више банака добијен јединствени систем, а то је Рајхебанку учинило још значајнијим кредитним апаратом у привреди.

<= _ Mad je pre nekoliko meseci

40-satna radna nedelja u Kongres odbio Ruzveltov predSAD nije konjiunkturna log zakona o reformi upravne mera vlasti, ispoliio se u [оте toliain i == ~|„ko promenjen politički kurs, da se računalo da je došao kraj reformama uopšte. Međutim, pre nego Što je otišao na odmor Kongres je izglasao zakon o nadnicama i radnom vremenu koji pretstavlja. jednu od najdelekosežnijih Ruzveltovih reformi. Radno vreme treba da se u roku od sedam godina svede sa 44 sata najpre na 42, a zatim na 40 sati nedeljno. Drugo, nadnice treba da se povise u roku od 3 godine sa 25 na 30 i postepeno na 40 centi po satu. Napokon, ukida se dečji rad. Cili zakona je isti koji је imala i Nira 1938. Samo, nema više elementa dobrovoljnosti koji ie karakterističan za prvi period Ruzveltovog reformatorskog rada. Tada je trebalo predobijanjiem za Niru učiniti da uslovi rada budu prihvaćeni, a ne nametnuti, jer je tako reforma korenitija. Smatralo se da je američki produktivitet rada toliko visok da industrija može da izdrži pod novim uslovima, i trebalo je да па [ај način dobije posla što veći broi radnika. Zato ie izvršen Dokušaj da se zakon odmah i ostvari. Sadašnji zakon hoće да ostvari isti cilj postepeno. Žato se ne uvodi odmah radna nedelija do 40 sati, nego postepeno. Ovako dug rok za prelaz na kraće radno vreme odabran je besumnje zato da se izbegnu štetne posledice naglog prelaza koji mora dovesti do poremećaja. Ali takva odredba ne može više da se smatra kao konjunkturna mera. Kraće radno vreme treba da Omogući većem broju nezaposlenih da dobiju posla. Upravo zato što je nezaposlenost pritisla S.A.D., bio je izglasan zakon,