Narodno blagostanje

Страна 408

jer su članovi Kongresa trebali materijal za izbornu kampanju. Ali ako tek kroz sedam godina treba da se zavede kraće radno vreme u potpunosti, za dvanaest miliona nezaposlenih danas to neće biti od koristi. Isto tako ni kupovna snaga, koju bi trebalo povisiti da bi se oživeo unutrašnji promet, neće biti veća za prvo vreme, a zakonodavać je imao pred očima upravo sadašnju situaciju. Povišenje nadnica izvršiće se postepeno i tek onda kad se utvrdi da su se cene podigle toliko da se smaniila realna nadnice. Ovo kretanje cena pratiće specijalni odbori za pojedine grane industrije, koji će biti podloženi ministarstvu rada.

Izlazi dakle da razlika između današnjeg zakona i ranileg nije samo u metodi ostvarenja cilia, nego bitna. Dok se raniji propis pravdao kao konjunkturna mera, sadašnji kao da je donesen iz onih motiva koji se najviše čuju u diskusiji koja se o 40 satnoj radnoj nedelji vodi upravo sad pred Međunarodnim biroom rada u Ženevi. Racionalizacija je toliko povećala intenzitet ljudskog rada da je radni dan od osam sati predugačak, jer se radnik iscrpe previše, S druge strane, ona je toliko povisila produktivitet rada i ujedno smanjila troškove proizvodnje, da ije i rentabilitet visok i zato se može preći na 40 satnu radnu nedelju. To bi značilo produžiti istorijski proces, jer se radno vreme skraćivalo od 16 i 14 sati, i kad je trebalo da se spusti na 10 izazvalo је to isto toliki otpor industrije kao sada skraćenje ispod 8 sati. Ali ovo je već sasvim drugi razlog, nego onaj konjumkturni. A odgovor industrije na skraćenje radnog vremena bio је dalje povećanje produktivnosti rada primenom nove таšinerije. Time se proizvodi nova tehnološka nezaposlenost. Produktivitet rada, koji se u S.A.D. povećavao i u toku depresije, moraće još brže da se povećava kad se skrati radno vreme. Sedam godina je tako dug rok da produktivitet rada može da poraste više nego što bude oslobođeno novih mesta za rad. Uostalom, sporedno je da li će brže rasti produktivitet rada ili oslobađenje mesta, osnovno je da će oslobađanje biti kompenzirano većom produktivnošću. lako zakon sadrži odredbu da se ne sme smanjiti broj zaposlenih zbog novih propisa — konjunkturna odredba —, ustvari on nema konjunkturno politički karakter, nego je socijalno reformatorski. Prvo obeležie hteo ie da mu da Ruzvelt, drugo dao mu ie Kongres.

=== | У страној штампи појавило Енглески погледи на се мишљење, које је онда европски југоисток пренела и наша, да ће Енглеска, стварајући залихе за случај рата, показати више интереса за увоз из европског југоистока. Други мотив оваквој оријентацији нађен је у потреби да се Енглеска активизира, јер би иначе могла Немачка да је потпуно истисне са овог тржишта. Па пошто је опадање енглеске спољне трговине увод за исти процес и код других земаља, оријентација њезина показује колико се може рачунати на енглеску помоћ у сузбијању депресије. Жеље често чине да се најављује и оно што је немогуће. Дискусија уен-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

глеском парламенту по питању спољне трговине показала је да има и у Енглеској заступника активизирања у праву европског југоистока, али с мало наде да ће до тог доћи. Главна трговинска оријентација Енглеске је управљена према члановима империја. Од укупног енглеског извоза отпада на њих почетком 1938 год. 50,3%/о, према 45,1% 1929. На увоз отпада 38,4% према 32,19. Од земаља изван империја на првом су месту САД по обиму извоза а још су важније као лиферант сировина и то одувек, а за случај рата поготову. Више од годину дана воде се преговори да се трговински односи између ове две земље ставе на нову основу. Најмањи значај по енглеску спољну трговину имају управо неке од ових земаља на југоистоку, а међу Њих спада и Југославија. Зајелно са Бугарскбм, Мађарском и Албанијом, Естонијом и Летонијом ове земље не увозе из Енглеске колико Грчка и једва нешто више него Румунија. По структури свог извоза и саобраћајних разлога оне не могу јаче заинтересовати Енглеску, а морају несразмерно више да купују од ње, Позивајући се на пример трговинског уговора са Турском један посланик предлагао је да се одобри земљама Југоисточне Европе 20 мил. фунти стерлинга робног кредита, јер ће то бити довољно да се сузбије немачка конкуренција. Међутим, оно што је привукло енглеску пажњу Турској не постоји у већини балканских земаља. Турска индустријализација врши се плански и претставља

уопште проблем за себе. Једна њезина карактеристика je,

у том да њезин темпо не зависи толико од промена цикличког кретања као у другим земљама. Поружбине које држава врши, дакле, константне су, расту, и што је најважније, великог су обима. Турска је зависна од стране сарадње и од кредита, а тако велики и солидни послови морали су привући пажњу енглеских фирми. Известан политички рачун постоји можда код тога, што је влада гарантовала кредит, као и у интересу за румунски нафту. Према другим земљама интерес је мањи. Код овакве ситуације разумљиво је што је министар: трговине одговорио да, иако Енглеска има велик трговински интерес, трговински кредити апсолутно не долазе у обзир за ове земље, што значи да се читава трговина може да развија према коњунктурној ситуацији и према трговинској еластичности појединих земаља да што боље пласирају своје артикле на енглеском тржишту.

У погледу трговинских преговора са САД министар је рекао да се они воде и да има још тешкоћа које треба савладати. Не може се одрећи право САД да инсистирају на становишту које су заузеле. Што се тиче Енглеске истакао је два момента. Прво, да царине које су заведене 1982 имају да остану. Савремена генерација неће никад више доживети услове које је пружао деветнаести век. И друго, систем отавских споразума неће се напуштати. Према томе, они говорници који су предлагали да се за подпогу код нових трговинских преговора узме ван Зеландов план, треба да рачунају са границом од које Енглеска неће одступити у попуштању.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ovih dana je počelo striženje i prodaja vune u Banatu. Jedna fabrika iz Beograda je nudila za vrstu ratka 19 din. po kilogramu, za cigaju 14 i za merino 18 din. Ove su cene za 33% niže od laniskih. i

— U Danskoj dohodak poljoprivrede po 1 ha je iznosio 1936/37 od bilinih kultura 74 K prema 75 K 1935/36, od stoke

275 prema 257, od svinia 168 prema 176, drugih domaćih životinia 568 prema 55, razno 28 prema 30. Ukupan dohodak bio je 1936/37 603 prema 593 K 1935/36. Troškovi su bili za rad 1936/37 239 K prema 294 K 1935/36, stočnu hranu 114 prema 84, veštačko gnojivo 25 prema 24, kupovina razne robe 54 prema 058 i ostali troškovi 116 prema 115 K. Celokupni izdaci su bili 548 prema 505 K. Čisti dohodak po hektaru je bio