Narodno blagostanje
Страва 458.
л. код сименталских задруга, код принцговских просек је · био 3.379 односно 1.202 л. Прошлу годину Савез је започео са пола милиона дин. дефицита који је у току године смањен на 112.000 дин.
— Управа Савеза хрватских господарских задруга У свом годишњем извештају истиче да је крајем 1937 било 76 задруга чланица према 45 у 1936 год. Задружни пословни удели износили су 634.808 дин. Савез је добио кредита од разних банака преко 9 мил. Највећи кредит му је одобрен од Паб-а у износу од 5 мил. дин. са 6% камате за от«уп пшенице. У току 1937 уновчио је 705 вагона пољопривредних производа у вредности од 88 мил. дин. а набавио је за своје чланове 77 вагона разне робе у вредности сд 1,24 мил. дин. Извезао је стоке у вредности од 23,08 мил. дин. Просечна цена говеда је била 5,68 дин.
— Ovogođišnja berba grožđa, izgleda, da će biti dobra s obzirom na povoline vremenske prilike do danas. Od štetočina o. g. stradao je samo malen deo vinograda. Njihovo širenje sada je suzbijeno. Pošto je laniska berba u Primorskoj banovini dala svega 6000 vagona, to se zaliha brzo potrošila. Cene su za poslednja 3 meseca skoro udvostručene. U nekim krajevima Primorske banovine vina kod proizvođača nema, nego još samo kod trgovaca.
INDUSTRIJA
— Чехословачка индустрија стакла запала је y Teшкоће због опадања извоза. Од јануара до маја о. г. извезено је стакла 31.315 т. у вредности од 262,68 мил. кч. према 40.254 т. у вредности од 288,04 мил. за исто време 1937. Сада се јавља нова опасност, пошто једна група немачких извозника намерава да подигне фабрику стакла у Индији. Преговори са француском индустријом стакла завршени су успостављањем статус квоа, осим за неке специјалне врсте, због чега ће извоз мало да опадне. Очекује се да ће извоз стакла оживети на основу трговинског уговора са Сједињеним америчким државама.
— Ovih dana stvoreno je u Francuskoj društvo za finansiranje izgradnje električnih centrala pod imenom »Groupement de lElectricitć So. An.«, sa kapitalom od 200 mil. tr. U njemu učestvuju skoro sva preduzeća koja se bave proizvodnjom električne struje. Ono namerava da putem 2ајmova pribavi potrebna sredstva za sprovođenje programa elektrifikacije. Prvi zajam od 500 mil. fr. biće uskoro raspisan. Na skupštini društva »Socićtć Gćnćrale de Construction Electriques et Mćcanique« konstatovano је da su narudžbe poslednjih meseci znatno premašile prošlogodišnje. Naročito se očekuju velike narudžbe od domaće proizvodnje elektročelika i elektrifikacije francuskih železnica.
— Proizvodnja električne struje u Engleskoi u junu o. E. iznosila je 1.612 mil. kv. sati prema 1.574 mil. prošle godine, za 38 mil. ili 2,40%/0 više. Radnih dana ie bilo 25 prema 26 prošle godine. Za šest meseci o. g. proizvedeno je 11.953 mil. kv. sati električne struje prema 11.227 mil. 1997, za 731 mil. ili 6,5%/o više.
— U Italiji će se u toku ove godine elektrificirati dve važne železničke pruge Rim—DPiza i Milano—MAnkona preko Bolonje. Dogodine se ima elektrificirati preko 300 km pruga, tako da će ukupno biti elektrificirano preko 4.500 km.
— Proizvodnja veštačke daske koja je ponikla najpre u SAD, posle se raširila u Nemačkoj i Švedskoj, sve više raste. Danas samo u Nemačkoj ima 150 preduzeća koja je proizvode. Pravi se od drvne vune i drvnih otpadaka u pilanama. Postupak sa drvnom vunom sastoji se u tome da se ona pomeša sa magnezitom, gipsom i cementom i pomoću mašina presuje tako da izgleda kao proizvod industrije kamena. Upotrebliava se kod gradnje kuća kao odličan izolator
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 29
У
protiv vrućine, hladnoće i buke. U Nemačkoj se ove vrste daske proizvode godišnje preko 20 mil. m*. Druga vrsta pravi se od drvnih otpadaka koji se isitne i mešaju sa tutkalom i smolom. Zatim se ta smesa suši i mašinama presuje pod većim ili manjim pritiskom, prema tome želi li se dobiti tvrda ili mekana daska. Tvrda pokazuje skoro ista svojstva kao i prirodna. Na laipciškom saimu bio je izložen nameštai napravljen od ove veštačke daske.
— /ipyrmurso „TpecKa” a.M. npeHemo је своје седиште из Скопља у Београд. У исто време снизило је главницу од 5 на 3 мил. дин.
—- Југославија је склопила споразум са енглеском фирмом Глин и Милс на основу ког је откупила сва потраживања ове фирме према „Криваји“ за 2,5 мил. дин.
— Због помањкања наруџаба „Јадранска бродоградилишта“ ад. у Сплиту одлучила су у споразуму са Daj ницима да снизе радно време од 8 на 6 сати.
— Vlada Мепехџеје родпеја је рапатепи па одобгепје trogodišnji plan koji predviđa znatne radove na proširenju mreže Železnica i puteva, izgradnju luka i vazdušnog saobraćaja. Veliki deo ovih radova finansiraće vlada prihodima od petrolejskih izvora, za ostatak nabaviće sredstva izdavanjem obligacija. U planu je predviđen i agrarni program kojim se ide za povećanjem polioprivrede, naročito sirovina potrebnih za industriju pšenice, pirinča i mahunjača, čiji izvoz treba da se smanji a da se poveća izvoz duvana i banana. Pošto još ima neiskorištenog zemljišta podeliće se velike površine useljenicima i poljoprivrednim radnicima. Kako je industrija nafte skoro sva u rukama stranih društava, vlada je u plan unela odredbe o izgradnji novih rafinerija i povećanja udela države u eksploataciji naftinih izvora. Osim toga radiće se na stvaranju rudnika željeza, srebra i bakra kao i na povećanju industrije. Treba da se izgradi nekoliko kanala vodovoda, 5 bolnica, 2 sanatorija, 900 škola i veći broji stanova za radnike. Pošta i telegraf treba da se modernizuju i prošire izgradnjom 8 novih radiostanica.
TRGOVINA
— Мексиканска влада склопила је уговор са њујоршком фирмом В. Девис, о куповини нафте у вредности од 10 мил. долара. 40% од те суме платиће се у готовом, а остатак у разним производима, од којих ће 70% бити излиферовано из Немачке. Фирма има рафинерију у Хамбургу.
— На конференцији Међународног картела белог лима продужено је трајање уговора на 3 године. На њој су биле заступљене енглеске, француске, италијанске, немачке и норвешке фабрике. Закључено је да се позову про“ извођачи и других земаља да приступе картелу.
— U Londonu se vode pregovori između zemalja izVOZnica šećera u pogledu raspodele kontingenata. Kako višak za izvoz iznosi 700.000 t, a kinesko tržište, koje je dosada konsumiralo oko 500.000 t, praktično je otpalo zbog rata, nastala. je poteškoća šta da se radi sa tolikim viškom. Prošle godine je smanjena izvozna kvota za 50%, ali ove godine to je smanjenje suviše malo da bi se rešilo pitanje viška šećera.
— Stupio je na snagu Dopunski protokol o kompenzaciji između naše zemlje i Turske. Naša vlada je pristala а se izveze u Tursku godišnje 30.000 kubnih metara drva za izradu sanduka, čija će se polovina platiti u kliringu a druga polovina robom, i to: pamukom, vunom, uljem, suvim smokvama | lešnikom, na bazi privatne kompenzacije. Uvoz naših pamučnih tkanina u Tursku dozvoljen je i preko utvrdenog kontingenta u kompenzaciju za pamuk i vunu turskog porekla. Osim toga izmenjena je lista artikala čiji je. uVoz u Tursku kontingentiran ili skopčan za dozvolu.