Narodno blagostanje

16, јули 1938,

у једној кампањи расподели на целокупни извозни вишак и за толико повећа откупна цена, која би се одржала и после исцрпљивања извозног вишка, услед уравнотежења понуде и тражње. Други начин је да се преференцијали спроведу у пољопривреди у виду разних помоћи намењених унапређивању пољопривредне производње.

“Пракса наше житарске политике последње две кампање успешно је остварила оба ова начина. Благодарећи преференцијалима на домаћем тржишту за пшеницу одржала се аутономна цена, која је вазда била изнад извозног паритета. Сем тога, Призаду је успело да за последње две тодине оствари један вишак прихода од преференцијала, који ће на концу треће. пословне године изнети око 160. милиона динара. Остварење овога вишка прихода, упркос сталном одржавању цене изнад извозног паритета, било је могуће успешном продајом пшенице по; ценама домаћег тржишта или уз релативно врло малу диференцију и у земље у којима смо имали преференцијалне контингенте. На тај начин, скоро цео износ преференцијала јављао се као чист приход.

Тај је приход употребљен највећим делом за стварање интервенционог фонда. Поред њега створени су и други фондови намењени унапређивању аграрне производње. Тако је У 1985/36 г. створен фонд за унапређивање воћарства из кога је употребљено око два милиона динара за давање помоћи за изградњу 200 сушница за сушење шљива. У 1936/37 овај је фонд обновљен. Затим је створен фонд за унапређивање аграрне производње у износу од 10 милиона динара. За употребу сретстава овога фонда израђен је план, који треба да буде спроведен у овој години. Половина овог фонда има да се употреби за набавку 1100 тријера, 2 друга половина за оснивање семенаре, која би претстављала почетак научне и комерцијалне организације производње и снабдевања семеном наше пољопривреде. Сада се спроводи први део овога плана.

Квалитет шненице највећим делом је слаб за извоз, под нормалним приликама понуде на светској пијаци тешко да би могао доћи у обзир. За семе се употребљава. обична меркантилна роба, која има за последицу закоровљавање и велику нечистоћу робе. То у многоме умањује цену јер трговина, која мора да врши манипулисање робе, искоришћава ову околност за велике одбитке. Призад пак, који купу: је искључиво за извоз, није у могућности да овакву пшеницу преузима.

Употреба прочишћене семенске робе није главно средство за поправљање квалитета. Много важније од тога јесте избор врсте пшенице према теренским и климатским приликама и техничке обраде. Последња сретства, међутим, претпостављају систематски рад на научној и практичној основи у једном дужем периоду, који се код нас не изводи. У недостатку тога, шира употреба тријера може донекле да побољша садашње стање и. поправи квалитет пшенице са гледишта чистоће. Самим тим повећало би се

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна. 457 учешће појединих крајева У извозној квоти пшенице, 4 исто тако. повећала би се и њихова просечна цена.

Подела тријера вршиће се на бази извесног доплатка (10 no 40% према економском стању појединих крајева) и плаћања подвозних трошкова, Поред појединаца добијаће задруге, стручна удружења и општине. Фаворизовање задруга у оваквим случајевима било би врло потребно јер се аграрна производња нашега села највећим делом налази у таквом стању да је задружна акција постала неопходно нужна за његово поправљање.

Engleska. vlada ргону роjačanja polioprivredne zaštite

=G ===

Engleska, „jako industriiska. zemlja, sa malim brojem. pOljoprivrednog. stanovništva, sa relativno malom kulturnom površinom, i pored toga izložena krutoj klimi, pošla ie, ipak, tragom drugih. zemalja. u. zaštiti poljoprivrede. Prvi motiv. za takvu politiku dala ie Kriza, a kada je pre godinu dana donesen zakon o zaštiti polioprivrede, bili su u niemu jasni znaci pripremanja za slučaj, rata. Nema sumnje da nijednom političaru u Engleskoj ne, može pasti na um da teži za punom autarkijom u ishrani. Ali jasno je i to, da će agrarci nastojati, da u svom interesu, a pod parolom da se ishrana nacije osigura za slučaj rata, proguraju što jaču zaštitu. Prošlogodišnji zakon nije ih zadovoljio, iako su dobili mnogo. I tako je ostalo otvoreno pitanje granice na kojoj će se zaustaviti engleska zaštita.

Pitanje je postalo opet aktuelno kad ie pre kratkog vremena Komitet protiv nedovoljne ishrane u svom izveštaju izneo da izvesni slojevi nacije ne mogu da kupuju potrebne količine mleka, mlečnih proizvoda, jaja, voća i povrća Zbog. visoke cene ovih artikala. Predložio je da se uvozi više pšenice i šećera, i tako oslobodi veća površina zemlje za DTIOizvodnju kvalitetne hrane, i da se uvozi više stoke. To bi značilo da treba popustiti od dosadašnje zaštite.

Uzbuđenie je nastupilo kad je Čemberlen u jednom govoru u principu odbio da Engleska već sad, u doba mira, pristupi onim merama koje će u područiu ishrane možda biti potrebne u slučaju rata, ali koje, osiguravajući najpotrebniji minimum, prisiljavaju naciju da oskudeva. Autarkija ishrane izazvala bi nepodnosivu skupoću, a minirala bi engisku trgovinu. Već je izrađen plan da se odmah kađ počne rat poveća poljoprivredna proizvodnja, ali zasađa mornarici je otvoren put i nema potrebe da se plan počne ostvarivati. =

S ovim je tek napravljen uvod u veliku parlamentarnu diskusiju po ovom. pitanju. Najgore rešenje po Englesku i po zemlje koje izvoze poljoprivredne proizvode, bilo bi ono koje predlažu agrarci. To bi bio nov udarac svetskoj trgovini i delovao bi vrlo nepovoljno na englesku industriju, ako bi troškovi života porasli, sad kad nezaposlenost raste i smanjuju se poslovi. Zato je najverovatnije da je mirnodopska zaštita polioprivrede u Engleskoj na granici koju neće preći.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА |

POLJOPRIVREDA.

— На конгресу Међународног пољопривредног савеза који је одржан у Прагу донесена је резолуција у којој се захтева да у Међународном уреду рада у Женеви буду у већој мери заступљени самостални земљорадници, пошто они сачињавају 85%о сеоског становништва европских земаља, а само 15% отпада на. пољопривредне раднике. Осим тога да се приликом решавања. питања побољша: ња положаја пољопривредних, радника, води рачуна да бу-

де осигурана рентабилност пољопривреде, да. не би нпослодавци запали. у финансиске тешкоће. Сва међународна ре: шења тог питања треба да се прилагоде специјалним приликама појединих земаља. Закључено је да се следећи конгрес одржи у Дрездену од 6—13 јуна 1939.

— На скупштини Савеза сточарских задруга у Загре: бу констатовано је да је 1937 било учлањено 101 задруга и 8 сточних станица за 8580 говеда. Просечно најбоље краве музаре дале су 4.172 л. млека годишње, најслабије 153