Narodno blagostanje

п Страна 462

" мистичкој периоди. Систематски су и најјаче скочили 60 аграрни папири, они исти који су највише страдали за време: скептичког држања берзе према новом зајму. Пошли су од 89, а стигли скоро на 94. За све то време имали су чврсту тенденцију још и обадва 44 аграрна папира, Насупрот томе два папира су имала слабу тенденцију, која истина "није довела до пада курсева, али је на њима очигледно лежао велики притисак. То су 790 Блер и 7% Инвестициони. Блер је осцилирао између 92.50 и 93, тендирајући послеадњих дана више ка курсу бд 93. Напротив 7/, Инвестициони је показао очигледну слабост и извесно време је сишао био на 98 за најкрупније комаде. Он се поправио тек последњег дана ове недеље и то у једноме скоку од 98 на 99,25. Ратна штета је пак за све то време такође имала извесну слабу тенденцију. Она је тек последња три дана ове недеље пошла на више и то са невероватном силином и врло брзо.

Пита се, дакле, зашто да скачу 6џ/о папири, а да стагнирају, и чак попуштају сви остали и то класирани папири, којих је уошште у оптицају врло мало, док су бо аграрни скорашњи папири, а Далматинци су још са незавршеном емисијом, која је при доношењу самога закона цењена на 8300 мил. дин» То диспаритетно кретање појединих група папира има једно једино објашњење које смо већ у прошлом броју споменули: 6%о аграрни папири дошли су у руке једне шпекулативне акције, која се врло лепо изводи. а за коју су били дани врло повољни услови. Ствар је врло проста. У једној својој изјави г. Министар финансија је "казао, да је за нов зајам изабран 6%/, тип, пошто изгледа по курсевима, да ће репрезентативни 6%/, папири осцилирати око пари. Г. Министар у том тренутку је стајао пред курсем од 95 за 6%/о Беглуке и са чврстом тенденцијом тако да је у неку руку имао право да очекује да ће до новога зајма 6%/о аграрни папири бити близу пари. Ово је гледиште г. Министра финансија врло вешто искористила шпекулација. Кредит наше државе толико се ојачао на нашем вфектном тржишту, њезина финансијска моћ преко њезивих кредитних установа показала се последњих година толико велика, да је лако поверовати, да држава у погледу курса може да ради шта хоће. Држави се има да захвали што су, например, 6%» аграрни папири од курса око 60 отерали за неколико месеца на 95. Шпекулација је акредитирала гледиште, да је у крилу меродавних одлучено, да се нов зајам емитује. — бар прва транша — по курсу који ће бити негде око 95 и да ће се због тога учинити све што треба, да се курс 6%/о папира на берзи подигне у најбољу руку на исти ниво. Очекујући дакле акцију државну на подизању курса 6%/о папира на 95, шпекулација је почела да купује · 696 папире рачунајући са сигурном зарадом. У очи новог зајма шпекуланти ће продати по 95, вероватно држави, папире које су куповали између 89 и 93.50 и са лепом зарадом повући се са тржишта, остављајући држави бригу да одржи курс, као код новог 6% зајма тако и постојећих 69 папира на висини емисионога курса. Цела је ствар толико примамљива за шпекулацију, да би чудо било, кад не би слободни капитали били ангажовани у томе правцу. Међутим, у колико је више капитала уложено у шпекулацију са емисионим курсем новога зајма, у толико је ствар критичнија за емисију прве транше. Сасвим је природно да ће се понуди облигација новога зајма, која ће доћи од стране државе, придружити понуда из шпекулативних руку 6%/ старих папира, који су већ у оптицају. Да ће онда бити повећана понуда 6%/о папира јасно је као дан. Ако не би шпекулација била узрок скока 6%о аграрних папира на ниво, који га чини мање рентабилним од осталих папира, онда ми не знамо другога узрока и сваки други узрок би био противан економским законима. По нашем мишљењу

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 29

никако се данашњи курсеви 6%, папира не могу да одрже сем вештачким путем. |

Проблем је врло прост: зашто да капиталист плаћа

исту робу скупље, кад је може добити јевтиније7 Зашто

да плати државни папир, гласећи на динаре, скупље, кад исти, и берзанско-технички бољи, може добити јевтини:ез Никад не могу 6%• аграрци имати тај стабилитет курсева, који има 7%/о Инвестициони, најстарији наш државни папир и потпуно класиран, који се ни у највећим катастрофама није појавио у великим износима. М тај папир је данас јевтинији од аграрних папира! То је само шпекулација могла да створи и то може да траје кратко време.

Што се тиче осталих папира у извештајној недељи. треба нарочито забележити огроман скок акција Привилеговане аграрне банке. Тај је папир оживео после једнога куњања од годину и по дана. Свакодневно се шири тражња за њим. Ситни комади су за четири недеље скочили од 225 на 9232. Десетице су скочиле од 228 на 233.50. Стотке се траже по 236, али се не појављују. Како овог папира има врло мало у оптицају (највећи износ је у државним рукама), то проширење тражње дејствује прогресивно на скок курса. а

Ми смо рекли још пре три године, да се на Ратној штети никад не губи и да она храни свога господара. Она је до пре неколико дана имала да издржи јак бесистички притисак. Али узаман! Папир је за кратко време трпео притисак, па се онда револтирао и свом снагом кренуо на више. За три дана скочио је од 477.50 на 482.50. Последњега дана извештајне недеље остала је тражња 482. Ратна штета је леп пример значаја једнога потпуно класиранога папира. Има је у оптицају преко 4 милијарде. –

Међутим, последњих неколико дана није могућно било купити 500 комада на једном састанку. То се најлепше види из обрта. Док је још прошле недеље обрт био. 2 милиона и четврт, ове је био свега 787.000 дин. Термински се посао готово изгубио. Да на тржишту робе нема невероватно је, али је истинито и посетиоци берзе могли су посматрати, како тражња сваких десет минута диже цену за један поен, а роба се никако не појављује. Ове недеље су берзијанци понова разговарали о курсу од 500 дин., И у Блеру је оживео посао. Блер постаје све интересантни“ ји, У колико јаче иду курсеви од старих папира напред. Данас је укамаћење 4% и 692 папира испод 6,59. Блерови папири дају 7»; и 8,3/. Све се више обраћају погледи капиталиста тим папирима. Народна банка мирује и ако је било нешто обрта. Курс је стабилан.

У току недеље рађена су на Загребачком тржишту акција наших индустријских и саобраћајних предузећа: ТРрбовље по 185 и Дубровачка паропловидба по 350. Крајем недеље владало је мртвило. |

Обрачунски курс долара са примом био је: 8-УП: 43.4916; 11-УП: 43.4791; 12-УП: 43.4858; 13-УП: 48.4791; 14-УП: 43.4591. | И

Наши папири на страним берзама

У извештају прошле недеље дали смо оптимистичку прогнозу курсева наших папира на париској берзи. Она се обистинила. Нарочито јако су скочили 5%/о предратни па пири, 41/2/o cy порасли у мањој мери а 4% од 1895 г. је попустио. Курс послератних обвезница био је стабилан. Врло интересантне су промене код предратних зајмова. Њихов курс се досад кретао неправилно. У овој недељи првипут се опажа извесна хиерархија по рентабилитету. Првипут је у овој недељи да су 5%/ зајмови избили на чело са најбишим курсевима, за њима 4:/29/о папири и најнижи курс 49/о зајма од 1895 год. ; |