Narodno blagostanje

16. јули 1938.

7-УП &-VII 11-VII 4%0 1895 309 307 302 5%o 1902 354.50 369.50 375 416] 1906 314.50 320 315 4. 1909 318 311.50 314 41i/-0}) 1910 306.50 315 312 41/- % 1911 309.50 310 311 70% Cra6. 365 — 369 5%/, Фундинг 117 — 120

На Њујоршкој берзи је курс Блерових папира порастао за по 1 поен. 79) Блер 30—81

79 Селигман 41—43

8 Блер

13- УН 30—81

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

До пре месец дана имали смо стабилну марку. Стабилност њена трајала је готово без прекида годину дана, на велико задовољство заинтересованих. Стабилни курс одговарао је постигнутој равнотежи у спољној трговини, све до пре два-три месеца, када је Народна банка морала да интервенише давањем робе. Тражња је надмашила понуду услед јачег пораста увоза из Немачке. Клириншки салде, који у највећој мери утиче на курс марке, смањио се у то време. Од пре две недеље клириншки салдо опет расте услед чега је курс марке у попуштању. Ми смо пре годину плана за време најјачих курсних осцилација марке заступа ли мишљење да је за трговину потребан стабилан курс. То не значи да курс уопште не треба да се мења. Природно је да ће се услед смањења клириншког салда, ако је трајна појава, повећати курс, и обратно. Штетно је по спољну трговину, ако се курсеви у отсутности јаке руке мењају сваки час. Те промене су код клириншких девиза врло велике, пошто нема арбитраже. У току извештајне недеље марка је пала за 33 дин. на 1453. При овом курсу је интересовање купаца било врло јако, док је истовремено по нуда постала мања.

Фунте је и ове недеље давала Народна банка. Интерес је био велики. У грчким боновима била је већа понуда од тражње услед чега је пао курс на 28,75.

Грчки Лоплон Берлин Малрид Милано бонови 3-УП 238 1486,88 => == = Са примом 216 1754 — 230,50 Без прима 168,30 1368,85 = 179,37 = 11-VII 238 1476,30 — — 29 12- УП 238 1470 = — 28,80 13-УП 238 1461,82 => = = 14-VII 298 1453 — — 28,75

Обрт је износио 22,9 мил. према 20,3 мил. Исплата Берлин рађена је са 147 мил. према 11,2 мил. Лондон 7 мил. према 8,2 мил. и Солун 175.000 према 197.000 итд.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи:

31-Х И -36 31-Х0-37. 31 7 УП 1+УШ

Лондон 2707 21.62 21.65%ј6 21.619/8 21.56 Амстердам 238.30. 240.60 24140 241.90 240.70 Њујорк 435.14 48250 4360, 43798 – 437.62 Берлин 17510. 17425 17492 175,90 ' 175.95 Париз 20.329. 14.68/2 13.517: 12.16/8 – 12.065 Прар 12.291/> 15.19 15:21 15.14... 15.125 Брисел —— = 73.69 74.07 74.05 Београд 10— 10— 10.— 10.— 10.-—

Колебање европских валута у односу према долару изазвало је многе коментаре. У прво време објашњавало се политичком ситуацијом, а затим све чешће намером енглеске и америчке владе да приликом закључења трговинског споразума утврде релацију између долара и фунте 1:4,87, према садашњој око 1:4,93. Службено је вест демантована

НАРОДНО БЛАГО СТАЊЕ

Страна 463

и Егализациони фонд продавао је злато. Ипак, неизвесност је остала што се показује на јакој тражњи за златом. Понуда француских франака била је јака и проузроковала назадовање курса. И белгијски франак је пао. }

ТРЖИШТЕ ЗЛАТА

Са континента била је врло велика тражња злата, у првом реду кованог. Цена злату је услед тражње. скочила, при чему су златници били за 3/о скупљи од злата У полугама. Премија према долару смањила се на 4#љ п. Највише је извезено из Белгије и Француске. Куповале су Шведска, Холандија, Швајцарска и Француска, ови последњи ковано злато.

шилинг пенса Дин. (по унци) (по кг.) 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 54.569 1937 140 11 54.312 4– VII-1938 ; 140 9 54.248 11-VIII-1938 141 2 54.409

Робно тржиште

Шшеница. — Ситуација на светском тржишту пшенице у овој недељи није показивала никакве значајније промене. Курсеви су били нешто виши ноу прошлој недељи, али је тенденција остала непромењена. Побољшање курсева не сматра се трајним, јер резултати жетве на северној хемисфери свакога дана наговештавају све неповољнију позицију пшенице на светском тржишту. Сада се полаже једина нада на САД. да би оне могле да ублаже садању критичну ситуацију повлачењем са тржишта 400—500.000 Bar. шшенице и на стварање гвоздених резерви. За стварање резерви врши се систематска пропаганда у многим земљама, која нарочито истиче да је садањи моменат ниских цена веома повољан да се створе резерве.

Термински курсеви средином недеље изгледали су

овако: -

VII VIII- IX X-XI XII-i Ливерпул шил. MTI. 14/21/a 12/9 12/5: Ротердам хлф. мтц. 5,82 5,42 542 545 Б. Аирес пез. мтц. 8,88 8,90 = Crap Винипег центи буш. 102 81 782 | Чикаго центи буш. 73 732 753/+ —

Домаће тржиште је у знаку почетка нове кампање. Довози нове робе већ су отпочели, али су за сада још увек доста ограничени. Главни довоз почеће идуће недеље. Прва роба, која се појавила на тржишту, била је преузета од млинова по цени 160—180 дин. Трговци нису куповали очекујући цене државне интервенције. Трговачки посао почео је тек крајем недеље пошто су 18 јула објављене интервенционе цене и то: за шлеповску робу: Тиса ! 160, Тиса 1 159, Бегеј 158, Тиса канал 157, Дунав канал 154, Канал Краља Александра 154, Дунав, Бачка, Банат и Барања 157, Дунав-Срем и Драва-Славонија 150.50, Дунав Србија 148.50, Сава (Србија, Срем, Босна) 147.50; за вагонску робу: Горња Бачка и Горњи Банат 154, остала Бачка, Банат и Барања 152, Срем и Славонија 144, Србија главна пруга, Србија узана пруга и Јужна Србија — паритет Скопље 141 дин. Услови куповања од стране Призада остали су непромењени као и ранијих година.

(Овога пута интервенционе цене објављене су на самом почетку кампање. Њихов ефекат не може се још просуђивати, јер трговање у већим размерама није почело. Може се претпоставити да ће се тржиште, с обзиром на