Narodno blagostanje

Страва 452 НАРОДНО

ске цене. Ми не верујемо да ће се овај случај десити ове године, иако ће Италија и Грчка бити купци знатних количина. Прва ће тражити робу у клиринг, а нешто је већ набавила у Мађарској, док

_БЛАГОСТАЊЕ

куповине Грчке неће бити тако велике да би могле утицати на формирање више цене у Подунављу, одакле ће она морати да набави највећи део потребне пшенице.

П ЖИТНИ РЕЖИМ У 1937/38

Житни режим у 1937/88 развијао се под врло повољним објективним условима. Светске залихе жита на дан 31 јула износиле су 320.000 вагона, што је, у поређењу са ранијим годинама, претстављало врло малу цифру. Оне нису вршиле никакав притисак на тржиште. Стога и приликом прелаза из старе у нову кампању није било уобичајеног падања цена. Напротив, на самом почетку кампање 1937/38 цене су стално расле и достигле највећи ниво концем јула месеца. Изузев Аустралије, Русије и С. А. Д. све остале земље имале су релативно мали извозни вишак. Канада је на почетку кампање, услед веома рђаве жетве (430.000 вагона према милион и више вагона у ранијим годинама), располагала извозним вишком од свега 260.000 вагона према 600.000 вагона у кампањи 1936/37. Аргентински извозни вишак изнео је 290.000 према 480.000 вагона, а онај европских земаља 200.000 према 260.000 вагона. Смањење извозног вишка ових земаља за читавих 50% према претходној кампањи ипак није значило и дефицитарну жетву, јер су С. А. Д., после трогодишњег сушног периода, услед огромног проширења засејане површине, имале добру жетву, која је дала извозни вишак од 570.000 вагона. У кампањи 1936/37 С. А. Д. су, као што је познато, морале да увозе пшеницу. У 1937/ 38, после неколико година паузе, оне су се понова јавиле на светској пијаци и то са великим извозним вишком. Поред њих Аустралија је такође имала извозни вишак, 420.000 према 350.000 вагона. Најзад добра жетва у Русији омогућила је извоз и из те земље, који је изнео неких 100.000 вагона.

Појава С. А. Д. и Русије са знатним извозним вишком и повећање извозног вишка у Аустралији, не само што су избалансирали производњу и потребу него су наговестили и знатан пораст залиха на концу кампање.

Европска жетва у 1937 била је такође врло добра, 4.200.000 ваг. према 4.0830.000 вагона у 1936 односно 4.240.0000 вагона у просеку 1931/85 и 3.650.000 у просеку 1926/80 године. Већа жетва у Европи наговештавала је смањење увозне потребе, коју је Муђународни пољопривредни институт у Риму означио са 1,1 мил. вагона према 1,2 мил. ваг. у 1936/37. Даљи фактор смањења европске увозне потребе биле су мере појединих земаља предузете у области мешања пшеничног брашна кукурузним, пиринчаним и брашном од кромпира. Тим мерама нарочито су се користиле Немачка, Италија и Аустрија, које су им омогућиле да увезу мање но што би иначе морале.

С обзиром на резулате жетве у свету, целокупни извоз пшенице и пшеничног брашна за кампању 1937/38 био је цењен на 1.420.000 вагона према 1.650.000 ваг: у кампањи 1936/37. Резултати кампање до конца јуна месеца показују да је ова прогноза била тачна. До половине јуна европске земље увезле су 974.000 вагона према 1.185.920 ваг. у кампањи 1936/37 (за исто време). Извесно повећање увоза у ваневропске земље није било кадро

да компензира смањење увоза у Европу, услед чега се пер салдо јавља осетно смањење увоза према 1936/37. |

Скуп свију ових фактора (појава С. А. Д. и Русије на светској пијаци, већа европска жетва односно мања увозна потреба, смањење укупне светске увозне потребе, смањење европске увозне потребе вештачким мерама), био је од пресудног утицаја на развитак прилика у кампањи 1937/38, на кретање понуде и тражње и на цене. Услед свега тога од јануара месеца цене на светској пијаци почеле су нагло на падају.

Овакав развитак прилика у свету остао је, међутим, без икаква утицаја на домаће тржиште. Већ од септембра месеца оно се, будући већ на почетку кампање еманциповано од светског тржишта, еманциповало и од интервенционих цена и почело да развија у знаку потпуне гутономије. Почетна интервенциона цена од 190— динара, која је утврђена 17 јула, важила је до 4 августа на 180.динара. Потом је 10 августа извршено поновно снижење са 180.— на 170.— динара, а 11 новембра ca 170.— на 168— динара. Од 11 новембра па све до 9 априла Призад је држао непромењено своју цену. 9 априла, пак, извршено је поновно снижење са 168— на 160— динара, а почетком маја друштво се повукло са тржишта и његове цене престале су да важе.

До почетка априла слободна цена кретала се, према квалитету, од 165— до 180— динара. Тада, услед све мање понуде, цена почиње да расте да би до половине маја достигла већ 250.— динара. Привремено повлачење млинова са тржишта, после тога, утиче на снижење цене до 220— динара, али се оскудица у роби поново јавља и на месец дана пред саму нову кампању, цена се понова пење на 950.— динара, тј. на увозни паритет. на коме нивоу остаје и неколико дана после појаве прве ефективне нове пшенице.

Резултати житног режима могу се посматрати са два гледишта: са економског и са финансијског. У економском погледу државној интервенцији не може се ништа замерити. Купљених и извезених 10.700 вагона набављено је у првим недељама кампање, која је била почела у знаку велике навале понуде. Са купљеним количинама Призад, у недостатку магацина и овлашћења да извесну количину стокира, није могао да ради ништа друго него да их извезе. Што је тиме био поремећен унутрашњи биланс пшенице у домаћој потрошњи, нарочито код градског становништва и у пасивним крајевима, наметнут високим ценама трибут, то није кривица Призада већ житне политике, која се још није почела бавити проблемом жита у његовој целини (производња, потрошња, исхрана). Искуство које је дала кампања 1937/38 драгоцено је и уколико се не би искористило, ми бисмо могли и у будуће долазити у тешке ситуације, да на почетку кампање извозимо, а при крају увозимо. | |