Narodno blagostanje
16. јула 1938. __ -
Целокупни извоз у кампањи 1987/38 обавио је Призад. Услед високе интервенционе цене, приватног извоза није уопште било, и то је једно од посебних обележја прошле кампање. Све набављене количине извезене су у Немачку на бази преференцијала. Пошто су продаје у већини случаје-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 453
ва вршене по домаћим ценама, то ће се највећи део преференцијала у билансу Призада појавити као вишак прихода. Према томе, финансијски резултати житног режима 1937/88 могу се такође сматрати повољним. |
Ш НОВА КАМПАЊА ПОЧИЊЕ У ЗНАКУ НОВЕ КРИЗЕ ПШЕНИЦЕ
Кампања. 1988/39 почиње под врло неповољним објективним условима. После петогодишњег периода систематског опадања преносних залиха (са. 1.700.000 ваг. 31 јула 1983 на 320.000 ваг. у 1937 год) у овој години залихе су се понова повећале на око 750.000 вагона. Томе треба додати и одличну жетву у свету у овој години.
Принос озиме пшенице у С. А. Д. цени се на око 2 милиона вагона, што значи 11% више но у прошлој години односио 66%' више од просечног приноса у периоду 1932/86. Дода ли се томе и просечан принос јаре пшенице од око 600 до 700.000 ваг. излази да ће С. А. Д. у новој кампањи, укључујући и релативно знатну преносну залиху, располагати са преко 3 милиона вагона. Како домаћа потрошња износи око 1,800.000 ваг., а уобичајена преносна залиха 400.000 ваг., излази да ће СЛАЛЕ у новој кампањи располагати извозним вишком од непуних милион вагона, а то је 65" укупне светске увозне потребе. Тиме С. А. Д. постају главни фактор нове кризе пшенице у свету.
Канада, према садањем стању усева, очекује рекордну жетву од 950.000 вагона према 430.000 у 1987 год. Њен извозни вишак, оствари ли се оволики принос, изнеће око 650.000 вагона. На тај начин, само две земље северне хемисфере С. А. Д. и Канада — имаће већи извозни вишак но што ће износити целокупна светска нето увозна потреба у 1938/39 год.
Европа такође има одличну жетву. Међународни пољопривредни институт процењује принос на 4,480.000 вагона, што од 19383 год. на овамо претставља најбољи резултат. Према просечном приносу 1982/36 овогодишњи биће већи за 200.000. ваг., а према прошлој години за 280.000 ваг. Од појединих. земаља Италија, Грчка и Шпанија, услед велике суше, имаће слабу жетву, а све остале увозничке земље добру жетву. Југоисток Европе имаће добру жетву па, према томе, и знатно већи извозни вишак но прошле године. Овај извозни вишак таксира се на око 250.000 вагона. У ову цифру није укључен извоз Русије, која ове године такође има добру жетву и чији се извозни вишак узима са најмање 100.000 вагона, тј. као и у прошлој кампањи. ЕН
Према овим проценама северна хемисфера даће принос од 10 мил. вагона, што значи извозни вишак од 2 милиона вагона.
Што се тиче јужне химисфере (углавном Аргентине и Аустралије) на њој је тек обављена сетва. Да би се добила слика светског биланса пшенице за кампању 1938/39 величина приноса и извозног вишка овога дела света узима се обично на бази вишегодишњег просека. Полазећи од претпоставке просечног приноса и извоза у овим зем-
љама њихов извозни вишак могао би да буде око 680.000 вагона.
Према томе, укупни светски извозни вишак за кампању 1988/39 год. изнео би око 7,700.000 вагона. Светска увозна потреба за исто време сматра се да неће ни у ком случају прећи цифру из кампање 1937/38 год. тј. 1.450.000 вагона, што би значило да би кампања 1988/39 имала да заврши са преносом залихе од 1.200.000 вагона. Дода ли се овоме и нормална преносна резерва у свету (која је већ одузета од укупног приноса) од око 700.000 вагона, излази да би се на концу кампање 1938/39 појавила укупна залиха од неких 1.900.000 вагона, а то. је за 200.000 ваг. више но у години највеће кризе пшенице (1988).
Чињеница, да ће кампања 1987/38 бити завршена у знаку поновног повећања залиха почела је да врши утицај на светско тржиште још од новембра прошле године и цене су почеле да попуштају. Жетва на јужној хемисфери почетком ове године, која је дала знатан извозни вишак, била је нови фактор који је утицао на даље падање цена. Најзад, пред изгледима за обилну жетву на северној хемисфери у овој години, светско тржиште ушло је у почетну фазу кризе.
Премене које су се, за то време, збиле у ценама изгледају овако:
Половином јула 1937 г. према ливерпулској нотици за јули извозни паритет био је 180—, а према нотици за октобар 174—. У исто време ове године извозни паритет према јулском термину износи 100, г према октобарском 85.— динара. За годину дана цене су се, као што се види, преполовиле. Овогодишња јулска цена, према прошлој години, пала је за 44,5, а октобарски термин за 51,2%, Пад цена извршен у току 1987/38 безмало је исти као у периоду 1929/32:
Чикаго _ Буенос Аирес – Ливерпул | центи бушел · песоса кв. IUMM. 480 ma6pu
1929 123 10,13 441.1932 53 6,68 251.= ој 57 34,1 43,2 1937 122 18,47 41/5 1/2 јули 1938 70 8,96 98/—% 42,8 33,5 31,7
Упоредни преглед падања цена у времену аграрне кризе и у 1937/38 показује нам да се миу ствари налазимо већ у периоду кризе пшенице, у знаку које почиње кампања 1938/39 године. Наша теза да рђаве жетве не значе решење пшеничног проблема, да су оне могле само моментално да ублаже последице кризе и да ће прва велика жетва у свету понова ставити на дневни ред проблем пшенице — показала се исправном.