Narodno blagostanje

Страва 472

. dohotku od 250—300 miliona i na 11 miliona stanovnika pret-

stavlialo. daleko veći teret, nego sadašnii dugovi na dohodak od oko 5 milijardi. Međutim, drugi momenat. bio je povoljniji. Engleska je bila na početku velikog razvoja, narod se množio, a produktivnost rada prosečno po glavi rasla ха 19/е godišnie. Obrnuto, sada se očekuje opadanje broja stanovnika do 1970 između 33,7 do 37 mil. Ako bi produktivnost po · glavi i bila veća smanjiće se broj radnika. Zato se može očekivati da se do 1970 nacionalni dohodak smanji na 97% od današnjeg.

Rashodi su se 1938/39 popeli preko milijarde funti, dakle odnose | nacionalnog dohotka. Civilna služba iznosi blizu pola milijarde i nema nikakvog izgleda da bi mogla da se smanii. Istina, ratne penzije biće manje, ali će penzije starim radnicima to kompenzirati. Teret duga ne može se smanjiti novim konverzijama ili vrlo neznatno. Ostaju samo troškovi naoružanja koji megu da se osetnije smanje.

Međutim, naoružanje zasada održava privrednu delatnost na višem nivou. Ako se ono smanji, biće za toliko potrebno da se povećaju izdatci na javne radove. Koliki će oni biti zavisi od faze kroz koju prolazi privredni ciklus. Pre-

· ma tome problemi državnih finansija ne smeju se posmatrati

u ograničenom vremenu, naimanje od godine do godine, nego та jedan period koji obuhvata više ciklusa, eventualno trideset godina. Tim se postavliaju vrlo veliki zahtevi, i zato se pored ovog predviđania na duži rok za koji ima vrlo malo sigurnih elemenata, mora sva mudrost finansiranja skoncentrisati na „jedan privredni ciklus. Glavna je teškoća u tome da se što više štedi, a da budžet ne bude deflacionistički i ne proizvede depresiju. Štednja bi zahtevala uravnotežen budžet, a ako budžetskim sredstvima treba da se ukloni ili ublaži depresija onda bi trebalo praktikovati neuravnotežen budžet.

Ovaj konflikt dveju suprotnih politika mogao bi se eventualno ukloniti osnivanjem specijalnih fondova, kao što već postoji fond za nezaposlenost. Ovai fond otplatio je 19937 god. 5 miliona funti i povisio svoju gotovinu za 21 milion. Dok je nezaposlenost mala, fond ima veće prihode od rashoda i biće obrnuto u depresij. Njegove rezerve treba da posluže da se i tada podmire sve potrebe, i da teret ne padne na redovni budžet, kao što je bilo 1930 i 1931 godine. Sredstva ovih fondova trebalo bi plasirati u hartije od vrednosti, ali s puno pažnje, da ova nova tražnja ne poveća Каmatnu stopu kasnijim zajmovima.

Glavna karakteristika sadašnje situacije je u tome da se prihodi jedva mogu. povećati dok rashodi rastu. I to ne samo zbog naoružania, kako se to obično misli, Služba dugova i vojni budžet odnosili su 1929 god. 101/*/o nacionalnog prihoda, a 1938 god. 111/2/0, Procenat civilnih rashoda

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

povećao se:u #от утетепи од 79 па 99%. S druge: strane vrlo je malo izgleda da budžetska ravnoteža ne bude još jače poremećena u novoj depresiji. Zatim, treba već sad tra-

. žiti način kako da se u održanju sadašnjeg nivoa proizvodnje

ratna industrija zameni drugim industrijskim granama.

Prvo. sredstvo bilo bi da se obara ioš jače kamatna stopa na dugoročni kapital. Samo tako: dobiće kapital potstreka. da. se: plasira. i u druge grane industrije, naročito kad popusti naoružanie. Tai prelaz od ratne na civilnu industriju pretstavlia. uopšte težak momenat i treba ga :pripremiti. Drugi najvažniji momenat je da se napravi budžetni »predah«. Malo je verovatno da se može ostvariti ravnoteža budžeta u toku čitavog jednog ciklusa. Ali treba se zaustaviti i ne povećavati rashode, i to sve bez razlike a ne samo za naoružanje, a posle toga tražiti izvore da se oni pokriju. Izvestan rezultat mogao bi se postići revizijom poreskog sistema, i drugo povećanjem produktivnosti rada. Ako se ova pitanja finansija ne reše kao problem za duži rok, moglo bi se, kaže se na završetku članka, dogoditi da i Engleska prođe kroz peripetije kroz koje prolazi sada Francuska.

U broiu 27. N. B. prikazali smo Uredbu. o opštoj obavezi rada u Nemačkoj. Naknadno izišla ie još jedna po koioj se može boЦе prosuditi ı smisao. one prve. Novom uredbom povišena je vlast poverenika Raiha za rad tako da će on propisivati sve uslove rada a ne samo visinu nadnice, kao što је određivao zakon: od 1933. Zakon је bio donesen. zato da bi se fiksirale nadnice, drugim rečima da na. njih ne bi. uticala ponuda i tražnia. Na taj način. trebalo је izbeći one poremećaje koj nastupaiu u normalnom cikličkom kretanju privrede, i koji dolaze do vrhunca u роletu, kad nadnice skoče tako visoko da više ne vrede sve ranije kalkulacije i tako postaju jedan od faktora privrednog sloma.

Regulisanje svih. uslova: rada u. Nemačkoi

Do nove uredbe: došlo je zbog toga što je u visokom poletu u kome se nalazi nemačka privreda ipak prodro. zakon. ponude i tražnje radne snage. Da bi se postojeća što bolje iskoristila plaćali su poslodavci izvesnim grupama radnika prekovremeni rad više nego po tarifi, ili su im davali specijalne premije za veću produktivnost, odobravali duže plaćene: dopuste. Na. tai način moglo se dogoditi da pukne jaz između ovako bolje plaćenih radnika i ostalih čiji je položaj ostao. nepromenien. Zatim, ovakav radnik nije bio spreman da menija preduzeće, i zato je sve teže bilo dobiti kvalifikovanor radnika, naročito preduzećima u državnoi, režiji gde se rigoroznije primenjivao propis o visini. nadnice. Zato ie nova Uredba proširila vlast poverenika i za ostale uslove rada.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Prema izveštaju Saveza: agrarnih zajednica u Banatu za 1937 on je imao 131 člana i to 125. agrarnih zajednica, 3 stočarsko-pašnjačke zadruge i 3 individualna člana. Članski udeli su iznosili 167.425 din., rezervni fondovi preko 4. mil. štedni ulozi 578.000, udeli zadrugara preko 1 mil. Čista. zarada Saveza je bila 396.779 din. Savez broji 9.434. naseljenika, od čega. otpada na dobrovoljce 3.825, koloniste 1.023, теštane 3.990, optante 285 i autokoloniste 311. Ukupno sa članovima porodice kolonije broje 47.594. lica. Kuće: ima 8.878 naseljenika, 12 kuća je u izgradnji a 544 još nemaju kuće. Zemljište kolonista iznosi 63.988 kat. јифага. Svi naseljenici

imaju 9.947 konja, 6.973 goveda, 14.672 svinje, 14.568. ovaca i koza i 170.660 živine. Od poljoprivrednog. alata imaiu 6.690 kola, 5.989 plugova, 6.692 drljače, 1.520 valjača, 38 vršalica, 1.372 sejačice, 4.961 kopačica i 646 žetelica.

— Privilegovana agrarna banita otkupila. ie dosada preko poljoprivrednih zadruga oko 300:000 Ке зуПетћ Кокопа iz srezova. đevđelijskog, dojranskog i strumičkog. Za 1 kg plaćeno je 14. din. ili ukupno. 4,2 mil. din. Ostatak od po 4 din. za, 1 kg. isplatiće se proizvođačima, kad država preuzme robu iz magacina. Do kraja sezone biće otkuplieno još oko 100.000 kg. kokona.

—. Ministar polioprivrede- propisao je: Pravilnik o fondu