Narodno blagostanje

ве За на

6. август 1938.

— Mađarsko slobodno pristanište u Budimpešti uspostavilo je generalno zastupstvo u Beogradu radi Чауапја obaveštenia našim izvoznicima. Radi što lakšeg obavlianja tranzita kroz-· Mađarsku, slobodno pristanište daje razne pogodnosti u pogledu isplate vozarine za pošilike adresirane na stanicu Budimpešta slobodna luka. Do jugoslovensko-mađarske granice one treba da budu frankirane u dinarima, a dalie do pristaništa isplata se vrši u jugoslavensko-mađarskom kliringu preko Narodne banke. Slobodno pristanište će vozarinu podmiriti u pengama i staviti u račun pošiliaocu bez prima. Kod pošiliaka vodenim putem plaća se još i prim. ~.

— Zavod za unapređenie spoline trgovine odlučio je da se ponovo zavede taksa od 100 din. po komadu na izvoz SVinja u Austriji odnosno 4.500 din. po vagonu. Lane je ova taksa bila ukinuta zbog velikog pada cena na austrijskom tržištu i velikog skoka cena kod nas.

— Obrt detaline trgovine u Engleskoj porastao je u junu o. g. za &8,6% prema istom mesecu 1937 godine. Kod životnih namirnica porast iznosi 10,2, a kod ostalih artikala 6,80. ОбгЕ u junu je daleko bolji nego u maju o. g. U obadva meseca porast iznosi svega 1,1". Pošto su cene porasle, naročito voću i povrću, zbog suše, ne očekuje se da će obrt u. sledećim mesecima dati bolje rezultate.

— Od početka 19937 uvoz goveđeg mesa u Englesku reguliše Međunarodni odbor za meso, koji se sastoji od punomoćnika vlada glavnih zemalia koje izvoze meso, a pretsednika imenuje engleska vlada. Ovaj odbor određuje kvote svakoi pojedinoji zemlji, a u ovima je zavedena kontrola izvoza, da se ne prekorači kvota. Rad ovog odbora dao je režultate na osnovu kojih je na konferenciji u Sidneju, koju su održali imperijalni proizvođači sirovina, preporučeno da se na isti način reguliše uvoz jagnjećeg: mesa, mlečnih proizvoda ı nekih vrsta voća. Ministar poljoprivrede već je najavio da će se uvoz jagnjećeg mesa i mlečnih proizvoda regulisati na taj način. Uvoz smrznutog mesa u Englesku popeo se sa 8486 hili. mtc 1995 na 8971 hili. 1937, a hladnog 2315 na 2618. Za 1938 godinu povećana ie kvota smrznutog na „9050 hilj., a hladnog na 3187 hilj. mtc.

— Tržište sirovina zavisno je uglavnom od tražnje američke industrije. Potrošnja je još uvek slaba, tako da je u junu kod bakra iznela samo 32,8 hilj. tona, za polovinu manje nego prosečna mesečna polrošnia prošle godine. Potrošnja cinka pala je na 29,2 hili. t. za 21 hili., a kalaja 4,9 hilj. t, što pretstavlia minimum za poslednjih par godina. Olova 25,8 hilj: za 7,4 hili. manje nego u junu 1937 godine.

— Međunarodni komitet za regulisanje prodaje kaučuka nije odredio kvotu za poslednju četvrt 1938, zbog toga što je još neizvesno kako će se situacija razvijati u SAD, koje u normalnim prilikama troše polovinu svetske proizvodnje. Do 12 septembra očekuje se da će se situacija razbistriti i tad će se doneti odluka.

— Opšti indeks cena na Veliko u Francuskoj (1914=

100) рао је sa 656 početkom na 654 krajem jula o. g. U istom periodu pao je indeks cena domaćih proizvoda sa 689 na 677 i. stočne hrane sa 662 na 645, a porastao je indeks cena uvezenih proizvoda sa 599 na 615 i industrijskih sa 653 na 662.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Belgijski ministar narodne privrede izjavio je da više ne postoji slobodna međunarodna trgovina i da Belgija treba da preduzme mere za zaštitu svog tržišta. Tom prilikom on se izjasnio za dirigovanu privredu i za autarkiju. Smatra da belgijski proizvođači treba da se specijaliziraju i da pogbolišaju svoju proizvodnju. Nagovestio je da će preduzeti potrebne mere protiv izvesne trgovačke prakse Која. šteti dobrom glasu belgijskih proizvoda.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 507

· — HRusko-američki trgovinski ugovor ističe 5 avgusta. Teškoće kod produženja izbile su po. pitanju carine na UVOZ uglja iz Sovjetske Unije. Američki proizvođači zahtevaju da se više ne produži sporazum po kom је ruski uvoz oprošten izvanredne carine od 2 dolara po toni.

-— Ministar trgovine i industrije ukinuo je vanredni doprinos za izravnanje trgovačke dobiti koji je Zavod za. unapređenje spoljne trgovine naplaćivao. za izvoz gcoveda u Italiju od 200 din po komadu i svinja 50 din po komadu. Isto tako ukinuta je i premiia od 1 din po kg za izvoz goveda u Beč.

HOBUAP CTBO

| — Ljubljanska Kreditna banka obustaviće || novembra o. ZS. rad svoje filijale u Novom Sadu, čiji će poslovi biti preneti na filijalu u Beogradu. |

— Štedionica Savske banovine odobrila je Slavonskom Brodu zajam od 5 mil. din. sa rokom od deset godina i uz kaта od 7%. ŽZajam će biti upotrebljen za investicije, u prvom redu za izgradnju klanice.

— Jugoslavensko ministarstvo finansija rešilo ie da Na. rodna banka može otkupljivati do 25" potraživanja naših izvoznika u nemačkim markama po kursu od 14,50 din. za 1 marku od 1 avgusta o. g.

— Beogradđska opština sporazumela se sa »Banque de Suisse« da se kamatna stopa zajma od 26 mil. švajcarskih franaka iz 1929 snizi od 6,5 na 9,9%/0, a amortizacija na 93% za O godinu opštine 1938/39 a. na 4%0 za 1939/40 i, 1940

. Isplata će se vršiti po ovom sporazumu još ove godine, o ga odobri Ministar finansija.

— Šibenska okružna banka povisila je :glavnicu. od 500.000 na 1 mil. din. Povišena glavnica podeljena je na 2000 akcija po 250 din. Stari akcioneri imaju pravo opcije.

— Крајем 1937 године било је у Грчкој 4.949 земљорадничких задруга према 4.604 1936. Кредитних је било 3.727, продајних 404, произвођачких 386, набављачких. 26 и разних 406. Аграрна банка која руководи акцијом ширења задругарства међу сељаштвом, нарочиту бригу посвећује оснивању произвођачких задруга. Прошле године су основане 53 произвођачке задруге према 26 1936. Највише отпада на: млекарске (17), за експлоатацију шума (18) и уљарске (11), остале су винарске и друге. Заосталост се: љака је главна препрека спором развитку произвођачких задруга.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— У Немачкој је донесен закон о повећању пореза на друштва, чији је годишњи доходак већи од 100.000 Рм, на 409) дохотка. Порез се неће утврђивати на основу добити наведене од друштва у билансу него ће се друштвене књиге строго испитивати и на основу њих одредити бру“ то доходак који ће служити као пореска основа. Прошле године је тај порез дао 1,55 милијарди Рм. Очекује се да ће. овако повишени порез дати годишње најмање 2 милијарде марака.

КОЊУНКТУРА — Kod železnica u SAD situacija je jednako loša. Prvo-

Казпа društva imala su gubitke u maju u iznosu od 95,5 mil. dolara, prema 1,3 mil. dobitka. u maju 1937. Železničari

· odbijaju svaki pokušaj obaranja nadnica i spremaju se da u

septembru stupe u štrajk, mesec dana pred izbore za Kongres. U prvoj polovini 1938 industrijska delatnost bila je za 37% slabija nego u istom periodu prošle godine, a u julu za 930—35%0. Pred kraj jula opet je aktivnost smaniena, Što. se odrazilo na manjem ufovaru vagona za 21,418.

_ — Јпдекв proizvodnje u Engleskoj (1935—100), ргета podacima, »The Economist«- -a, bio je u junu о. г. 104 ргета: