Narodno blagostanje

13, август 1938.

— »Šipad«, kad je otkupio strugaru »Krivaje« u Zavidovićima, otpočeo ije rad sa 2 gatera. Danas je rad toliko uznapredovao da se u pogonu nalazi 12 gatera za rezanje oblovine i 3 za izradu tanke robe. Zaposleno je preko 800 radnika, a za mesec dva biće i"više, kad započne da radi fabrika sanduka, koja se sada obnavlja.

— »Jugoslovenski čelik« a. d. sklopio je ugovor sa firmom Krup o kupovini instalacija za topionicu gvozdene rude po sistemu »Renuverfehren«, čiji će kapacitet biti 40 vagona sirovog gvožđa dnevno. U isto vreme vodi pregovore o nabavci instalacija za proizvodnju koksa i za kovnicu. Ukupna vrednost instalacija iznosiće oko 16 mil. maraka.

TRGOVINA

— Naš izvoz stoke u Grčku počeo je u zadnje vreme da opada. Zbog toga privredni krugovi misle da bi trebalo sa Grčkom sklopiti poseban sporazum o izvozu stoke, kao dopunu trgovinskog ugovora. Zatim da se u Solunu postavi naš trgovinski ataše, koji bi se starao o zaštiti interesa naše privrede i po potrebi, intervenisao kod grčkih vlasti. Našim izvoznicima da se dozvoli izvoz stoke i u druga grčka mesta a ne samo u Solun. Ugovor o kupoprodaji stoke da se na neki način ozvaniči i da se isplata vrši odmah nakon predaje, i to sa većim procentom gotovog novca. Da se utvrdi stalan kurs bonova i njihova prodaja da se vrši preko Narodne banke. Da se ukine takozvana fira ili da se u sporazum unese da je po dogovoru utvrđuju izvoznik i kupac, a ne, kao dosada, da je određuje Udruženje grčkih trgovaca.

— Ugovor između evropskih proizvođača veštačkog gnojiva i čilskih proizvođača salitre u pogledu raspodele kvota produžen je sa malim izmenama do 1941. Njime je obuhvaćeno 8 proizvođačkih zemalja, izuzev SAD i Japan.. U isto vreme produženo je trajanje ugovora Nemačkog sindikata veštačkog gnojiva do 1940.

— Sovyv. Rusija izvezla je ove godine 150.000 standarda rezanog drveta (700.500 m*) u Nemačku prema 54.000 lane. U Englesku je prodano 400.00 standarda (1,86 mil. m). Ukupno je dosada prodano raznim zemljama preko 1 mil standarda (4,67 mil m*) rezanog drveta.

— Indeks cena životnih namirnica u Grčkoj u julu ove godine (1914—100) iznosio je 2138,9 prema 2146,) u junu. Pad cena je zabeležen naročito kod kafe, mesa, masti, krompira, pasulja, ulja, petroleja i sapuna.

— Po novom cenovniku ljubljianske opštine cena belog hleba snižena je na taj način što je povišena njegova težina. Onaj od 4 dinara mora biti težak 0,88 kg prema 0,83 ranije, od 2 din. 0,44 Rg prema 0,41 i od 1 din. 0,92 prema 0,20 kg. Polubeli od 4 din. mora biti težak 0,97 kg prema 0,93, od 2 din. 0,48 ke prema 0,46 i od 1 din. 0,24 kg prema 0,99, a crni od 4 din. 1,03 kg prema 0,95 ranije. Prema tome 1 kg belog hleba stoji 4,50 din. prema 4,80 din. ranije, polubelog 4,10 prema 4,30 i crnog 83,90 prema 4,920 din.

— Miekari u Karlovcu, na osnovu zaključka Gospodarske sloge, povisili su cene mleku za pola dinara po litru. Na to su činovnici i radnici otkazali kupovanje mleka i роveli akciju da se stvori organizacija potrošača radi onemogućenja podizanja cena · životnim namirnicama.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Između Francuske i Nemačke sklopljen je trgovinski ugovor kojim je izvršena revizija dosadašnjih kontingenata i izmenjen carinski režim. Ugoyorom je obuhvaćena i Austrija i u njemu se naročito vodilo računa o francuskom izvozu u Austriju kao i o snabdevanju nemačke privrede sirovinama iz Francuske, naročito železnom rudačom. Sporazum o finansi-

ranju izvoza iste, koji je plen pre 6 ПРО и а је na godinu dana.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 523

NOVČARSTVO

— Pregovori između Francuske i Nemačke u pogledu austrijskih dugova završeni su sporazumom koji se uglavnom podudara s onim koji je sklopljen sa Engleskom. Obuhvaćen je ı transfer i po pitanju zaimova koje nije garantovala država. Kamatna stopa kod transfera smanjena je od 91/» na 30%/o. Rešeno je i pitanje Dozovog i Jangovog zajma kao u sporazumu sa Engleskom, samo što je kamata snižena na 50. Iznosi koji će biti oslobođeni zbog smanjenja kamatne stope upofrebiće se za amortizaciju koja za Dozov хајат ie odmah a za Jangov posle dve godine.

— U iulu o. g. u Sjedinjenim Američkim Državama emitovano je zajmova u iznosu od 178,6 mil. dolara prema 496,5 mil. u junu. Za prvih G meseci vrednost emisija je iznosila 1.921 mil. prema 2.194 mil. u istom vremenu prošle godine.

— Ministar finansija rešio je da stanovnici u blizini granice bivše Austrije mogu iznositi za svoje lične potrebe efektivnih nemačkih maraka, kuplienih kod ovlašćenih zavoda, do 200 din. dnevno po osobi, koliko su mogli dosada da iznose efektivnih dinara. Marke se mogu prodavati samo u kovanom novcu i to na osnovu pograničnih legitimacija. ~

— Ministarstvo finansija rešilo je da se suma dozvoljena za kupovinu stranih platežnih sredstava za putovanju u Čehoslovačku povisi od 5000 na 7000 dinara.

— Štedni ulozi kod Poštanske štedionice pokazuju porast preko 1.296 mil. din. krajem maja na 1.298 mil. krajem juna na 1.310,5 mil. krajem jula. Paralelno sa zbirom uloga raste i broj otvorenih štednih knjižica kao i prosečna suma jednog uloga. Ulozi po čekovnim računima su se smanjili, i to: sa 1.831,6 mil. preko 1.747,9 mil. na 1.704,9 mil. Promet Je, međutim, u julu bio mnogo veći nego u junu | iznosio je 8.144. mil. prema 7.487,7 mil., od čega bez gotovine 4.722,9

il., 57,99/o, prema 4.118 mil., 55,25% Broj čekovnih računa porastao je sa 25.621 preko 25.686 na 25.757. Porast obrta i broja čekovnih računa pokazuje da je čekovni promet u porastu. Smanjenje salda čekovnih računa je u vezi sa većom potrebom privređe za novcem, koja je uslovl]jena sezonom.

JAVNE FINANSIJE

— Ministarstvo finansija odobrilo je da se za godinu 1938/99 može razrezati verski prirez na neposredni porez pravoslavnih poreskih obveznika na teritoriji skopske eparhije od do, žičke 1"%, ohridsko-bitoljske 2%, zahumsko-hercegovačke 7%o0, banjalučke 5% i banatske 1%/-.

— Na zboru Centrale industrijskih korporacija na Bledu donesena je rezolucija kojom se traži da se u Ministarstvu trgovine i industrije održi anketa po pitanju pravca u kom će. se razvijati naša privreda a u kojoj će pretstavnici industrije izneti osnovne linije industrijskog programa: Da se novelira uredba o plaćanju skupnog poreza proizvođača u slučaju prodaje robe preko filijala, prema predlozima Centrale industrijskih korporacija. Da se skupni porez na uvoz novih mašina, koje se ne izrađuju u zemlji, u cilju moderni- zacije proizvodnje snizi od & na 2,5%/o i kada ih uvoze već postojeća preduzeća. Da se izmeni Uredba o zajedničkim banovinskim trošarinama, prema predlozima Centrale. Da se donese Uredba o odobravanju opštinskih i gradskih budžeta, vodeći računa o nacrtu Centrale. Da se donese što pre Uredba sa zakonskom snagom O elektrifikaciji zemlje i da se ukine državna, banovinska i opštinska trošarina na električnu energiju. Da se reši pitanje industrijskog kredita i da se ritam socijalnih mera saobrazi ritmu našeg privrednog razvitka.

КОМЈОМКТОВА ||

— Nezaposlenost u Čehoslovačkoj i dalje opada. Krajem jula o. g. bilo je prijavljeno 184.167 nezaposlenih prema