Narodno blagostanje
|
Страва 518
задовољава да фиксира само неколико резултата који се могу постићи на одређен начин, па и тада још не утврђује их категорички. И онде где би резултат могао доћи по логици ствари, она само може да укаже на могућност. Тако повећање производње треба да повиси стопу рентабилности, а тим посредно да ојача изворе државних прихода. Тиме се могу да бране расходи које проузрокују јавни радови, и то се увек и подвлачи кад се доносе програми. Хоће ли се ствари одвијати у том
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 1 Бр. 33
смеру или ће наступити непредвиђени моменти и
проузрочити друге резултате, то је увек велика,
непозната на почетку сваког програма. Сигурно је само то, да извесно оживљење мора доћи. Хоће ли бити дуготрајно и какви ће бити коначни резултати, остаје у сваком случају неизвесно. И зато јавни радови, иако би требало да буду елеменат планске привреде, обично претстављају само државни интервенционизам, али о томе у другом чланку.
ba M 8 BB
Iz aredništva
Резо» кара реже тл zZlilmfo?
1 СЕМА ZLATA I KURS DOLARA SKAČU, DRUGE VALUTE PADAJU
Na tržištu zlata i valuta situacija je već nekoliko nedelia burna. U vezi sa zaključenjem trgovinskog ugovora između Engleske i SAD govorilo se da će doći i do ponovne stabilizacije funte, dolara i franka, ali u relaciji Koja bi se utvrdila sporazumom. Uporno se održava glas da će funta biti devalvirana u odnosu prema dolaru i špekulacija se poŽurila da eskontuje unapred eventualne promene. lako је glas demantovan i iz Njujorka i iz Londona, ipak, verzija nije suzbijena. I kao što mora da bude čim je reč o devalvaciji, tražnja za zlatom ie oživela. A pošto је funta trebala đa izgubi u odnosu prema dolaru, zajedno sa zlatom bio je i on ftražen. Tako se potpuno obmrula situacija od pre dva meseca kad se govorilo da predstoji devalvaciia dolara, i njegov kurs dostigao najnižu tačku.
Glasovi o devalvaciji dolara prouzročili su skok cena zlata u Londonu, iako ie odnos između njih fiksiran sa 95 dolara za uncu. Kad se obrnula situaciia i funta označena nesigurnom, cena zlata nastavila je da skače, ali i kurs doJara. Kad. se on već popravio na 4,95, izgledalo је да је ta tendencija najbolia potvrda za verodostojnost glasova o devalvaciji funte. Tome je pre tri nedelje doprinelo mnogo drŽanje engleskog Egalizacionog fonda koji je ograničio prodaju zlata i time upravo izazvao jaču tražnju i raspoloženie da se ono tezaurira. Zatim dolazi demanti o devalvaciji funte, potkrepljen praksom Egalizacionog fonda, koji je davao zlato neograničeno. To ie dovelo samo do izvesnog zatišja, ali nije uklonilo težnju za tezauriranjem. Glasovi su se uporno održavali, i sa cenom zlata koja se prošle srede popela na Trekordnu visinu od 1492 š 5 p za uncu, popeo se i kurs dolara na 4,89. Izgledalo ie da funta treba da dostigne negdašnji paritet dolara 4,86%s. Da li će ga dostići, bilo ie sporedno Dored činjenice da je ona za kratko vreme pojevtinila prema dolaru za 10 centi. Izgubivši toliko, pokazujući tendenciju da još izgubi, funta više nije mogla da zadrži bekstvo u zlato i dolar. Vrhunac je bio prošle nedelje, kada je za četir: dana, od utorka do petka, prodano ie zlata za oko 11 mil. funti sterlinga. Toliki jie promet bio još samo pre godinu dana, samo što je tad bila suprotna tendencija, da se beži iz zlata, a kupac je bio Egalizacioni fond i američki Trezor.
I posle srede držanje Egalizaconog fonda bilo ie odlučujuće. Polovinom jula on ije prodavao zlato po 141 š 2 p, povisio je cenu 28 jula na 141 š 5 p, a prošle srede fiksirao službenu na 149 š !/» p, koja se u transakcilama popela na 149 š 5 p. Sledećih dana ona je pala na 142 š li/» p. Kovano
zlato imalo je prim 7 iznad službene cene zlata. Ovakvo držanje Egalizacionog fonda oteralo je cenu zlata tako visoko da se uprkos prevoznim troškovima isplatilo transportovati ga u Njujork. Transportovane su neznatne količine, jer se prim na transport ponovo javio već u četvrtak, tako da su kupci mogli da ga prodaju na mestu, iako je bilo kupljeno za transport.
Ovoi politici engleskih monetarnih vlasti prigovarano je u City-u da je time pojačana težnja za tezauriranjem i spekulativnom kupnjom zlata. S druge strane pravda se оуај korak i upozorava da je trebalo već ranije popustiti pritisku tržišta i podići cenu zlata, tako da transportom zlata bude omogućena arbitraža, koja bi učinila da se zaustavi depresijacija funte u odnosu prema dolaru, utvrdi relacija i tako praktično demantuju glasovi o devalvaciji.
Velik deo tražnje zlata u Londonu došao je sa kontinenta. Najviše od strane Francuza, koji su bili tezaurirali ogromne količine funti i dolara i koji ih nisu zamenili za zlato ni posle Daladieove devalvacije franka. Ovi najtvrđi pokrenuli su se ovog puta. Cena zlatu kod Francuske banke povišena je na 40,644,92 franka po kg, a kovani novac ima prim prema zlatu od 8%0. Pošto u opticaju nema dovolino zlatnih komada, dobavljaju se za funte iz Londona. To ije razlog što je funta u Parizu čvrsta, a prema dolaru slaba.
Holandska forinta ostala je mirnija. Niie zapaženo bekstvo u zlato, ali se moglo primetiti da će ona da sledi kurs funte, ako ovaj produži da pada. Da se situacija ne DTrocenjuje pesimistički, vidi se i po tome što je vlada upravo u ovom momentu donela odluku o slobodi izvoza zlata. Dosada je bilo potrebno da novčanična banka da svoi pristanak, što je ona činila neograničeno, tako da zabrana nije imala praktično nikakav značaj. Ali i u Amsterdamu skočila ie cena zlatu, a tako i zlatnicima.
Razlozi ovog stanja na tržištu zlata i deviza nisu Dprosti, zato što su se isprepleli objektivni sa spekulativnim. Мајduže ponavlja se razlog stabilizacije valuta, ali uz prethodnu devalvaciju. Te namere imputirane su amefičkom ministru finansija Morgentau. Posle demantija opet su oživele, kada je američki ambasador u Londonu, Kenedi, otputovao na jug Francuske, gde se nalazi momentano Morgentau. Pošto se сомол da bi pre stabilizacije bila izvršena opšta devalvacija, razumljivo je što se beži u zlato, ukoliko se beži na osnoyYu takvog procenjivanja valutnih problema. Zato i jeste najvažnije da se utvrdi na čemu počiva takva procena.
1 FUNTA I DOLAR
Relacija između funte i dolara oduvek je predmet spora. Sve do 1931 funta {e smatrana precenjenom prema dolaru za 6—12%/, jer su za toliko engleske cene stajale iznad
američkih. Kad je funta devalvirana za 40%", ostao је dolar preskup, i to je, uostalom, bio jak razlog što se pristupilo njegovoj devalvaciji 19933 godine. Devalyvacijom "dolara ostala