Narodno blagostanje

13, август 1938.

je opet funta preskupa. Smatralo se jedno vreme da kurs odgovara odnosu 1:4,86, ali, pošto su se cene kretale različito u obe zemlje, promenio se i ovaj odnos.

Cene trgovine na veliko Cene koštanja života

1929—100 SAD Engleska SAD Engleska 1931 76,6 76,8 87,1 89,6 1932 68,0 74,9 с 77,8 87,8 1937 90,6 95,2 88,4 94,5 april 1937 99,3 95,4 88,2 99,7 april 1938 89,6 90,3 86,7 95,1

Prema ovoj tabeli, disparitet cena je između 16—92%, i za taj procenat trebalo bi da kurs funte bude ispod staTog pariteta. Izvesni krugovi u Engleskoj čak smatraju da bi odnos funte i dolara imao da bude 1:4.

O ovome disparitetu diskutovalo se od kad je devalviran dolar. Šta ga je sad činilo aktuelnim? Funta je dirigovana valuta. Smisao dirigovane valute je u tome, da svojim promenama parira izvesne tendenc:je cikličkog kretanja privrede. Do pred nepunu godinu unutrašnja konjunktura u Engleskoj bila je toliko snažna, da neke industrije nisu mogle da zadovolje domaću tražnju. Sa popuštanjem engleske konjunkture. menja se i raspoloženje kapitala i sve više se oseća potreba za većim izvozom. Jedna od smetnji je i jevtiniji dolar, a s druge strane carinske barijere ,koje bi relativno spale kad bi funta pojevtinila.

Polazeći od konjunkturnih prilika u Engleskoj, dosta logično je da može doći do obarania kursa dirigovane valute. Ali s obzirom na ekonomske odnose između Engleske i SAD (trgovinski pregovori i veliki interes Engleske da se zaključe što pre sporazumom), a i političke (specijalno zbog Dalekog istoka i Srednje Evrope) ne može se ni pretpostaviti da bi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 519

Engleska izvela jednostrano devalvaciju. Trojni monetarni sporazum ima garanciju da će biti poštivan iz vrlo različitih razloga i interesa.

Interes za devalvaciju dolara objašnjava se stanjem troškova proizvodnje. Dolar je, istina, jevtiniji, ali zato su troškovi proizvodnje viši, zbog visokih nadnica, pa nije sposoban da iskoristi svoj niži kurs u konkurenciji. Dolar bi zato imao da buđe devalviran, a funti bi se doplstilo to za veći procenat. Svrha ove devalvacije imala bi da bude povišenje nivoa cena, jedna od stalnih tačaka u svim ekonomskim programima američke vlade. |

Posle toga bi se pristupilo stabilizaciji. Mora se odmah istaći da sve to nije ni malo ubedliivo, jer devalvacija, iako sporazumna između zemalja sa vodećom ulogom u svetskoj privredi, povukla bi za sobom devalvaciju i poslednje valute. Mesto da se stabilizuju ekonomske prilike u svetu, stvorio bi se poremećaj, koji bi otežao stabilizaciju valuta. Za stabilizaciju, dakle, tek nema izgleda ako dođe do devalvacije, a ako se o njoj govori uprkos tome, razlog: može biti samo

taj, da se ublaži panično dejstvo koje bi devalvacija sama

morala izazvati.

Fakat jie ipak da je funta pala prema dolaru, i da je u kritičnim momentima držanje Egalizacionog fonda tome doprinelo. To je najvažniji fakat koji govori u prilog tome da nešto ima po sredi i da su američke monetarne vlasti pristale, eventualno u vezi sa trgovinskim pregovorima, da funta malo popusti. To je utoliko karakterističnije, što su dosada engleske monetarne vlasti izbegavale svako malo jače kolebanje funte. Ovoga puta one su demantovale nameru za devalvaciju, ali su dopustile da kurs malo popusti. Ako dođe do neke sporazumne promene ona će, po svemu izgleda, biti ostvarena pre nego što bude objavljena. A to bi bio znak da će se promene kretati u uskim granicama.

Hi ENGLESKI BILANS PLAĆANJA

Nezavisno od ovih sporazumnih pripremanja devalvacije, kao razlog za pad funte sterlinga navodi se i stanje engleskog bilansa plaćanja. On je mnogo komplikovaniji nego maa koje druge zemlje. U Londonu drže čitav niz zemalja, koje pripadaju grupi funte sterlinga, svoje rezerve. Ako je bilans plaćanja Australije pasivan, povlači ona svoje rezerve iz Londona, tako da za funtu to ima iste posledice kao da je pasivan i engleski bilans plaćanja. Odnos svih zemalja koje su povezane sa Engleskom na ovaj način, toliko je komplikovan da je vrlo teško sastaviti bilans plaćanja koji bi dao јаsnu sliku funte. »The Economist« napravio je prvi pokušaj i upozorava da su računi uzeti samo na podlozi procene.

Od 1923—1929 bilans plaćanja Engleske i Irske bio je aktivan za 74,1 mil. funti sterlinga, a bilans ostalih zemalja grupe sterlinga pasivan za 73. Te dve veličine su se potirale, tako da područie funte nije za čitav taj period moglo da privuče zlata. Od 1930/32, tri godine krize, obe grupe imale

su pasivan bilans (— 43,4 i — 117,4 mil.). Počevši od 1933 tendencija se menja. Te godine engleski bilans je još pasivan (— 1,3 mil.), a ostalih zemalja aktivan (+ 99,4), tako da je ukupna aktiva YT 38,1, 1934 2: — 13,3, E 75, ukupno + 5,8; 1985 год: + 28,3, -- 10,8, ukupno + 39,1; 1936 год.: — 21,0, + 80,0 , шкирпо -- 59,0; 1937 сод.: — 58,7, += 9210, ukupno — 37,7.

Naročito je snažna pozicija Kanade, koja ima stalno aktivan bilans, i ta aktiva rasla je iz godine u godinu. Opšti zaključak bi bio, da bilans plaćanja objašnjava slabost funte od 1923/29 i njenu snagu posle 1933 do 1937 godine. Međutim, prošle godine, zbog situacije u Engleskoj, opet je bilans plaćanja mogao da oslabi funtu. Ali, s druge strane, priliv kapitala, i to svetskih lutajućih i engleskih koji se vraćaju u zemlju, ojačao je zlatnu podlogu funte i kompenzirao dugogodišnji pasivni bilans, a to je opet razlog za stabilniju funtu. Međutim, 1938, stanje se naglo pogoršava.

IV POLITIČKA SITUACIJA

Nien značaj ne treba potcenjivati. Za kapital postaje sve važnije pitanje sigurnosti. Čim izbiju jači zapleti u svetu, strah od rata upućuje sve one koji šu čuvali kapital u ugroženoj zemlji ili valuti, da ga sklone na sigurno mesto. Najsigurniji je oblik zlato, i ukoliko se množe ognjišta rata, to зе sve jasnije pokazuje. S druge strane, zbog udaljenosti od eventualnih ratnih zona, SAD imaju prednost kao zemlja sigurnost. I to je razlog da se traži dolar, iako je privredna situacija još neizvesna. Zaplet na Dalekom istoku pridružio se ovih dana ostalim razlozima zbog kojih su se valute kolebale, a dolar bio čvrst. I ažija koju ima kovan novac prema

ceni zlata u njemu, može se objasniti tom tražnjom široke publike da dođe do zlata, a ona prvenstveno traži kovan novac i drugo, pošto je njima lakše manipulisati nego šipkama.

Kad se svima ovim razlozima još pridruži špekulacija, mogu da se dogode promene u ceni zlata i kursu deviza koje će se, pošto se vesti pokažu neosnovanim, opet izgubiti. Tada se može dati i bolja ocena faktora koji su delovali na te promene. Zasada se može samo toliko kazati, da nema verovatnosti za velike monetarne eksperimente. A političke promene kreću se u takvim suprotnostima, da i njihov uticaj na deyizno tržište mora biti takav.

пена