Narodno blagostanje
Страна 550
dustrije duvana 128,92%. Kod ove industriie mije normalna pojava ovolika fluktuaciia kod radne snage. Sadašnje snažno povećanje stoji po svoj prilici u vezi sa odličnom prošlogodišnjom berbom, a verovatno da su i zalihe izrađenog duvana smanjene, jer je prošle godine proizvodnja bila 2 100 ogra· ničena. | | Manii broji bio ie kod ugostiteljskih radnji, (752), a. ta pojava he odgovara sezoni, jer u tom mesecu počinju da
rade bašte. Kod rudarstva manje je za 670, što znači da se”
svetska konjunktura u ovoj grani odražava i kod nas. Industrija odeće zaposlavala je 460 manje, kože i gume 240, ali 'kod ·ovih može se ta pojava objasniti sezonskim uticajima.
Najveći porast zabeležen je kod Ureda u Beogradu, (6.943), Dubrovniku (60.338), Nišu (4.882). U postotcima naiveći porast je u Dubrovniku (26,59%)), Splita (20, 8990), a pad je zabeležen na Sušaku (2.514) i u Zagrebu (859). |
_ Prosečna obezbeđena, ZaFada iznosila je 23,56, i veća Je та 0,83 prema junu 1937 i 0,80 prema maju o. g. Ukupna obezbeđena zarada iznosila je. 447,7% mil. dinara, prema 431, 64 mil. u maju i 405,55 mil. u junu 1937 odnosno za 10%.
:) Sezonski diferencijal ove godine 'iznosi od januara do juna 198,297, prema 116,870 prošle godine.. Kao što je prošle godine bio veći prema 1936, tako se i ove godine povećao, što. znači. da je. fempo razvoja konjunkture povećan. Povećanje od meseca: do meseca iznosilo je 30,5 hili. u februaru, 31,5: п стати, 21,5 и aprilu,.36,7 u maju i 17,9:u junu. U junu obično usporava sezonški porast, tako. da u letnjim mesecima može da nastupi i pad, ali prolazno, jer kulminacija je obične m septembru ili oktobru. Zato ne treba izvoditi nikakav narTočiti zakliučak iz toga što je porast u junu prepolovljien · prema majiskom. Stabilnost: konjunkturne situacije bolje se može uočiti po diferencijalu prema prošloj godini. U janu118 1938 bilo је zaposleno Više, prema januaru 1937 вод.
4.8, a u sledećim mesecima povećanje je bilo 49,6, 42,6, 43,8 ал, 46,2 hiljada. | | 1: Уа
,
O ci
Још пре светског рата појавио се Касел са својим предлогом да држава, као монетарну подлогу, место злата држи залихе сировина. Овај предлог оправдавао је он тим, што злато има променљиву вредност и зато није способно да буде идеално мерило вредности, Међутим, пошто се вредност свих сировина не мења једнако и у исто време, у просечној вредности сировина које би држава чувала као подлогу, добило би се стабилније мерило вредности.
У овом предлогу изражено је не само неповерење, него мржња према злату. Први случај великог стокирања сировина од стране државе имао је други мотив: стварање резерви за случај рата. Енглеска влада почела је да их скупља пре него што је законом била на то овлашћена. Кад је ствар изнесена пред парламенат прихваћена је једнодушно са свих страна. Одатле је проф. Кенз дошао на интересантну замисао, коју је изложио пред енглеским Удружењем за унапређење науке. Мако у монетарним проблемима спада у исту фамилију теоретичара у коју и Касел, Кенз није прихватио идеју образовања залиха из монетарних разлога. Прихвата образовање за случај рата, = одатле полази даље. Залихе треба образовати да би се оне употребиле као средство против велике флуктуације цена главних сировина. Због те флуктуације немогуће је поставити калкулацију на дужи рок. За последњих 10 година H. пр. цене каучука варирале су годишње између 7090 до 960/о, иако је он у чврстим рукама. Кад би цене биле. ста-
Кенз предлаже стокира-
ње сировина кад коњунктурно политичко средство
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр. 35
билне био би познат најважнији фактор трошкова производње.. По закону, залихе сировина образује влада у Енглеској куповањем. Поред тога образује их и приватна ини-
·„цијатива, као и увек. Влада води евиденцију и о овим при-
ватним залихама и према њиховом обиму одлучује колико ће да купује. По Кензовој идеји не би требало да држава купује сировине, него само да изгради магацине у којима ће се оне стокирати. Она би издавала исправе које би биле подлога за кредит лицима којима припадају сировине. Трошкове чувања преузела би држава на себе. За пола милијарде фунти стерлинга вредности залиха трошкови би годишње изнели око 20 мил. фунти. Преузимајући ове трошкове држава би привукла све произвођаче сировина из империјалних земаља да држе своје извозне вишкове у Енглеској. На. тај начин Енглеска би била обезбеђена за случај рата, А у миру она би имала сировине под најбољим условима. Трошкови чувања били би компензирани тим што би индустрија имала сталне цене сировина, и зато би ојачала њезина конкурентска способност на светском тржишту. Стабилне цене сировина посредно би допринеле да кретање привреде буде равномерније.
Извесне резерве на овај предлог ставио је »Тће Есопотајобе. Залихе нису брана за флуктуацију цена него притисак да оне буду ниске. Произвођачи из колонија и до миниона поздравили би само бесплатно стокирање, али не и образовање залиха. Они би их образовали нехотице привучени бесплатним чувањем. Али добит коју би имали отуд. изгубила би се кад би Енглеска постала земља која обара цене.и то не само у земљи него и на светском тржишту. Друго, н овакво стокирање не би условило флуктуацију цена. Јер оно не би било способно да одстрани цикличко кретање светске привреде, а управо према. њему мењају се односи између понуде и тражње. Кад би тражња на светском тржишту подигла цене, сопственици сировина: продавали би их скупље и у самој Енглеској. Тако енглеска индустрија не би била ослобођена флуктуације цена. Затим, уколико би било · олакшано стокирање сировина, произвођачи би се мање трудили да производњу подесе тражњи и пре би се отишло у хиперпродукцију.
Иако су ове замерке тачне, остварење замисли пру. жило би огромне предности енглеској индустрији. Зато што би у Енглеској биле сконцентрисане залихе, ниво цена био би у њој увек нижи него на светском тржишту. Индустрија не би имала трошкова око чувања, нити би морала да имобилише један део капитала у залихама. Кад су цене највише, могла би држава да купује сировине које су већ у земљи, променио. би се, дакле, само сопственик. Односно, могла би то исто да чини и индустрија. У. сваком случају бесплатно стокирање осигурало би земљи увек довољне количине сировина за случај рата, а у миру довољно јевтиних, што би подигло конкурентску способност енглеског капитала на светском тржишту. Напокон, флуктуација цена у Енглеској била би мања, него у иностранству.
еемазешиипивовесттасишишиишитишитекиа о Bekstvo iz funte u zlato i odnos njezin prema dolaru stoje u centru pažnie celog sveta. Kad je već prešla kulminacija, pokazalo se da ie najteža Situacija Код Гтапенког franka. Engleske monetarne vlasti
raspolažu tolikim zlatom da su mogle energičnom intervenci-
Kontrola trgovine zlatom u Francuskoi
у -
·jom da zaustave pad funte kad god su htele. Ostalo je 20'tovo neprimećeno da su tu energiju. pokazale francuske vla·sti, da bi očuvale samo relaciju prema funti, a.ne i prema