Narodno blagostanje

8. октобар 1938.

Iz Uredništva. _-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 643

ктекша 1 поусбала fržišim u svecu i Rod mes pred кгапзоп» оразљозсти

IH Efekima fržišla

L JEDNA NEOPHODNO POTREBNA REFORMA KOD NAS

(6 2. Čemberlen i Daladie potvrdili su u svojim parlamentarnim izjavama strah čoveka sa ulice, da se za jednu dlaku izbegao najstrašniji rat kakav je ikad

doživela teritorija Evrope, a možda i celog sveta. Pri

takvom stanju ekonomski. život je morao reagirati stoprocentno.:Mi smo u članku »Rat i privreda« ukazali na te predratne ekonomske pojave, koje. su naročito važne u oblasti proizvodnje i prometa dobara, na efektnom, novčanom i deviznom tržištu. Na poslednjima je najveća reagibilnost. Kako je ratna opasnost uklonjena, to je stvorena mogućnost da se baci kratak pogled na te pojave u najvažnijim zemljama. Za to imamo utoliko više povoda, što se baš kod nas pokazala relativno najveća reagibilnost privrede na ratnu opasnost. Pojava koja nas mora zabrinjavati i · primoravati na razmiЗапе –—__ | _- |

O poremećaju ha efektnom tržištu pisali smo u berzanskim izveštajima. Tom smo prilikom ukazali na

jedan nedostatak naše berze, koji se. periodično sveti..

Isto je- to bilo prilikom ubistva Kralja Aleksandra, za malo. što se nije proizvelo prilikom anšlusa; a i ranijih godina bilo ga je mnogo puta. Kao što sro

već ranije pokazali, ni u jednoj zemlji nije bilo toliko ~

stropoštavanje kurseva državnih hartija od vrednost kao kod nas, iako smo mi, prema svemu sudeći, bili najdalje od pretstojećeg rata. Taj nedostatak naše berze leži u činjenici da na njoj trgu|u sami imaoci hartila-od vrednosti. To: je negacija berze. Na berzi treba. da trguje lice, kome je to službena. funkcija, kod koga su stvorene specijalne garancije i koje ne sme biti zainteresovano u papiru kojim “trguje. Zahvaljujući ovoj okolnosti, mi doživljujemo redovno u doba panike pojavu da poslednji uplašeni imalac papira određuje kurs njegov. Naši su se berzijanci držali sjajno: oni su iz sopstvene inicijative izvodili za sve vreme krize u većoj ili manjoj meri ono što je u drugim zemljama na berzama omogućeno samim uređenjem. Berzijanci su sami kočili :ponudu i sprečili da kurs padne na nivo na kome je bio na ulici. Mi imamo iskustvo da kođ nas nadležni vrlo nerado primaju sugestiju sa stfane, iz primitivnog straha , da se ne kaže da autsajderi uopšte mogu nešto više znati nego oni koji imaju zvanje. S jedne strane nam je primećeno da nije tačno da su zakleti berzanski mešetari u inostranstvu dogovorno za{urali naloge ргоdavaca, da bi sprečili pad kurseva: kada, nije bilo kupaca: Zbog toga smo primorani da ponova podnesemo brutalne dokaze o fome, da su u Parizu i Londonu za Vreme krize kursevi državnih papira veštački održavani od stirane berzanskih mešetara. Evo'šta.o tome piše berzanški izvestilac lista »Le Temps«, u bro-

ju od 3 oktobra: »U sredu је kriza na berzi bila: na:

vrhuncu. Patetičan govor gp. Čemberlena na radiu jedan dan ranije, glasovi o tome da je Rajh podneo ultimatum i naredio mobilizaciju, duboko su uzbudili duhoye. Izgledalo je na berzanskom sastanku da će doći

do strašnoča kraha: ponovo je navalila ponuda, a potpuno se povukla tražnja. Da bi se izbegao slom kurseva berza je propisala da ni jedan papir ne miože da padite više od 5% prema prethodnom sastanku, Može se misliti kako se hoće o ovoj meri, ali se mora гпан, да је isto to bile i u Londonu za državne hartije od vrednosti. Naravno da se ta mera mogla izvesti samo putem strahovitog ograničenja posla tog dana.« Kao što vidimo, berza ne samo da je stavila na stranu зуе ponude pro-

·daje, već šta više propisan je najniži kurs po kome se sme uopšte trgovati na berzi. To je još nešto više 1 da-

lekosežnije od onoga što se pre toga obično u ovakvim prilikama. praktikovalo. | Kao što se napominje u izveštaju pariske Derze, isto je to bilo i u: Londonu. Evo šta o tome piše » The Times«, u broju od 28 septembra: »Na početku berze situacija je bila “deprimirana, pošto ju je govor g. Hitlera jedan dan ranije samo otežao. Zbog toga se pristupilo vanrednoj meri za državne

hartije od vrednosti: sporazumeli su se mešetari da ut-

vrde jednu skalu minimalnih cena. Taj dobrovoljni Sporazum odobrio je upravni odbor berze i njemu se ima zahvaliti što: se nisu ponovili događaji od ропедеотка. Po tim niskim cenama, naravno, i posao je bio vrlo ograničen. A što se tiče ostalih papira, koje.nije uhvatio ovaj sporazum o minimalnim cenama, kursevi su bili takođe nominalni. Cilj ovoga minimiranja kurseva bio je da se

zaštiti publika od panične prodaje: Interesantno je da

su minimalne cene ohrabrile duhove, da je za kratko vreme nestalo prodavaca po minimalnoj ceni i da je, naprimer, Ratni Zajam rađen nešto nad minimalnom cenom.« | Kad su.ovako drastične mere morale biti preduzimane u zemljama, u kojima berza postoji nekoliko stoleća. i imaoci državnih papira imaju mnogo veće iskustvo, onda se ni kod nas ne sme da ostavi puna sloboda u određivanju kurseva па berzi. Utoliko manje, kao što rekosmo, što kođ has sama organizacija berze pruја mnogo više opasnosti. hego na drugim berzama. Da se ovom prilikom vratimo na poznatu zagrebačku reakciju na prvu vest Ministarstva finansija odnosno nameravanog movog zajma. Od strane vođstva hrvatsko-seljačke stranke pušten je u cirkulaciju jedan letak, kojim se. poziva publika da bojkotuje banke koje će upisivati državne papire. Među ostalim razlozima za to ukazivano je na istoriju kurseva naših državnih papira

'Pna osustvo svake nege istih za vrenie svetske рпугед-

ne depresije. To je jedini argumenat koji je bio stručne prirode. Mi smo pisali o tome svojedobno. Van svake

:|e sumnje, da se imalac državne hartije mora da ne-

guje. Naročito kod nas, pošto smo mi tek na početku

·izgradnjecefektnog tržišta i pošto tek mali deo nacio-

nalnoe kapitala ide u ovu vrstu plasmana. Pod negova-– njem se ne razume samo intervencija putem kupovanja, već i razni drugi načini. Za vreme velike depresije ne pomaže nikakva intervencija koja povećava tražnju,